Административна подела Јужноафричке Републике

Из Википедије, слободне енциклопедије
Покрајине Јужноафричке Републике

Са завршетком апартхејда у Јужноафричкој Републици 1994, укинуте су и „независни" и „полу-независни" бантустани, а од четири постојеће покрајине (Кејп, Натал, Оранж Фри Стејт и Трансвал), уређено је девет нових. Свака покрајина има свој једнодомни парламент, који се бира на сваких пет година и има пропорционалну заступљеност партијских листа, сходно резултатима избора. Парламент бира премијера као шефа владе, а премијер именује Извршни савет као покрајинску владу. Овлашћења покрајинских влада су ограничена и обухватају проблематику из области као што су здравство, образовање, јавно становање и транспорт.

Списак покрајина[уреди]

Први ниво административне поделе у Јужноафричкој Републици су покрајине (province). Сада постоји 9 покрајина:

Заст. Грб Покрајине Администр.
центар
Површина
км²
Становника
(2011)
Насељеност
ст./км²
1 Flag of None.svg West cape coa.jpg Западни Кејп Кејптаун 129 783 5 822 734 45,0
2 Flag of None.svg Coats of arms of None.svg Северни Кејп Кимберли 362 591 1 145 861 3,1
3 Flag of None.svg Источни Кејп Бишо 169 952 6 562 053 38,8
4 Flag of None.svg Квазулу-Натал Питермарицбург 92 303 10 267 300 108,8
5 Flag of None.svg Фри Стејт Блумфонтејн 129 821 2 745 590 21,1
6 Flag of None.svg Coats of arms of None.svg Северозапад Мафекинг 116 180 3 509 953 33,5
7 Flag of None.svg Хаутенг Јоханезбург 16 927 12 272 263 675,1
8 Flag of Mpumalanga Province.svg Мпумаланга Нелспруит 79 512 4 039 939 52,8
9 Flag of None.svg Лимпопо Полокване 122 839 5 404 868 43,0
Flag of South Africa.svg Јужноафричка Република Преторија (извршни)
Кејптаун (законодавни)
Блумфонтејн (судски)
1.219.908 51.770.560 42,4
  • Осим горе набројаних покрајина, Јужноафричкој Републици, прецизније покрајини Западни Кејп, припадају и Острва Принца Едварда.

Бантустани[уреди]

Поред поделе на покрајине (провинције), у Јужноафричкој Републици су од 1951. до 1994. године, постојали и тзв бантустани - самоуправне области резервисане за одређене националности које живе на том простору. Спољашња права црне популације у бантустанима су била строго ограничена. Четири бантустана постала су прогласили независност (у том погледу, њихови становници су били лишени држављанства Јужноафричке Републике), коју није признала ниједна држава осим Јужноафричке Републике.

Престолница[уреди]

Већина земаља у свету, као званични главни град у Јужноафричкој Републици признаје Преторију, али у ствари не постоји један административни центар. Извршне агенције се налазе у Преторији, седиште парламента је у Кејптауну, а седиште врховног суда је у Блумфонтејну. Разлог томе је чињеница да је првобитна Јужна Африка била савезна држава, па су престолнице тадашњих држава које су формирале Унију, преузеле и део савезне власти.

Понекад се тврди да је назив града Преторија преименован у Тшване. Ово је нетачно, Тшване је назив градске општине, административне јединице која је на мањем нивоу у односу на покрајину, а та општина је у саставу града Преторија.

Спољашње везе[уреди]