Ападија (Караш-Северин)
| Ападија рум. Apadia | |
|---|---|
| Насеље | |
  Ападија Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 23′ 24″ N 22° 2′ 53″ E / 45.39000° С; 22.04806° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Бребу |
| Надморска висина | 251 m (823 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 293 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 686289 |
Ападија (рум. Apadia) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Бребу.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 251 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1423. године.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Букошиничком округу, Карансебешког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]
Место је било половином 19. века спахилук српске породице Георгијевић.[5] Михаил и Георгије Георгијевић "от Ападије" су 1836. године живели у Темишвару. Српску књигу Арнотову узели су у Темишвару 1832. године браћа Георгијевић "от Ападије", Стефан и Георгије (Ђурка).[6] Георгије Георгијевић је био ожењен Каталином Перишић.[7] Георгије се јавља пренумерантом и 1841. године.
Пренумерант једне књиге био је 1833. године у Пешти, Атанасије Грабовски "от Ападије".[8] Константин и Георгије Грабовски су исте године поручили у Пешти једну румунску књигу.
У месту је била православна парохија, која припада Карансебешком протопрезвирату. Ту је 1824. године био парох поп Петар Поповић.[9] Нова православна богомоља подигнута је 1886. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 293 становника, од којих су сви румунске националности.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", књига трећа, Беч 1846.
- ^ Антониј Арновљев: "Виргинија или крвава жертва ослобожденија", Будим 1832.
- ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
- ^ Емерик Салаји, Јосиф Мартон, Јован Берић: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833.
- ^ "Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године
