Комораште (Караш-Северин)

Координате: 45° 10′ 54″ N 21° 33′ 46″ E / 45.18167° С; 21.56278° И / 45.18167; 21.56278
С Википедије, слободне енциклопедије

Комораште
рум. Comorâște
Насеље
RO
RO
Комораште
Локација у Румунији
Координате: 45° 10′ 54″ N 21° 33′ 46″ E / 45.18167° С; 21.56278° И / 45.18167; 21.56278
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаФоротик
Надморска висина125 m (410 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно671
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод680984

Комораште (рум. Comorâște) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Форотик.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 125 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Комориште припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Село има подуправни подуред а становништво је било претежно влашко.[4]

На мапи из друге половине 18. века са источне стране места нализи се топоним "Српско брдо".

Поп Атанасије Ђуровић је био парох у родном Коморишту 1743-1774. године. Као удовац замонашио се 1774. године и дошао у манастир Шемљуг, где је постао јеромонах. Знао је само влашки језик, иако би се о имену и презимену рекло да је то прави Србин.[5]

Место је током 19. века било спахилук српске племићке породице Деспинић "от Коморишта". Арон Деспинић је набавио у Ковину, српску књигу 1834. и 1840. године. Господар Василије Деспинић је 1847. године купио у Ковину, српску књигу за тројицу синова: Петра, Константина и Павла.[6] Поседник у Коморишту је 1834. године и Јован са супругом Рахилом Ранковић "от Коморишта", који се баве у Ковину.[7]

У порти манастира Војловице налази се надгробни споменик Деспинића. Сахрањена је ту 1883. године стара спахиница Софија пл. Деспинић од Коморишта (рођ. Астри), коју су ожалили: супруг Јован и њена деца Јосиф, Арон, Олга и Анка.[8]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 671 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
664 99,3%
Роми
  
5 0,7%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1907.
  6. ^ Урош Миланковић: "Просвета човека и образованије јестества", Београд 1847.
  7. ^ Павле Стаматовић: "Млади Сербљин у всемирном царству", Будим 1834.
  8. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]