Арагорн II

Из Википедије, слободне енциклопедије

Арагорн II је измишљени лик из романа Сималирион и Господар прстенова чувеног енглеског писца Роналда Руела Толкина. Био је познат као поглавар народа Дунедаина који је учествовао у рату за прстен.

Дунедаински поглавар Арнора. У време Рата прстена, Арагорн II био је шеснести и последњи поглавар Дунедаина. Рођен је године 2931. Трећег Доба, а подизао га је Елронд Полувилењак у Ривенделу. Кад је Арагорну било двадесет година упознао се с Елрондовом ћерком Аруеном, и овај пар се заљубио једно у друго. Међутим, Елронд није хтео да дозволи овај брак док Арагорн не постане законити краљ Арнора и Гондора. Да би ово остварио, Арагорн је путовао надалеко и борио се за права Слободних Народа. Ишао је под многим именима: Тенгел, Ехтелион, Торонгил, Вилинкамен, Елесар и Страјдер (Кракатило). Као господар Дунедаина, Ара-горн је био благословен животним веком троструко дужим од других људи. 2956. срео је Гандалфа чаробњака и они су постали пријатељи и савезници. 3018. дошао је у Бри где се упознао с Хобитом Носиоцем Прстена, Фродом Багинсом, и у Ривенделу је постао један од Дружине Прстена. Пошто је Гандалф страдао од Балрога у Морији, Арагорн је постао вођа Дружине. У рату Прстена Арагорн је играо истакнуту улогу у разбијању и терању у бег Сауронове војске код Рогбурга. Он је командовао Мртвим људима Дунхероа и заробио флоту код Пеларгира. Његов долазак с новим савезницима у Бици на Пеленорским пољима спасао је Гондор, и он је заповедао Војском Запада код Црне Капије Мордора. После рата је Арагорн постао Краљ Елесар ("Вилинкамен") Поново Уједињеног Краљевства и оженио се Аруеном. Током следећег века његове владавине, Арагорн је проширио своје краљевство до најзападнијих предела Средње Земље. Са Аруеном је имао неколико кћери и једног сина, Елдариона. После Арагорнове смрти 120. године четвртог Доба његов син је постао краљ Поново Уједињеног Краљевства и владао дуго и успешно

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Арагорн II