Архитекта
Из Википедије, слободне енциклопедије
Архитекта је стручњак за архитектуру; особа која се бави осмишљавањем и обликовањем зграда (често се погрешно каже „објеката“, што је нетачно, јер је „објекат“ реч која обухвата све могуће грађевине, а може се односити и на програмирање). Назив је потекао из грчког језика и састоји се од две речи: „архи“, што значи „над“ и „тектон“ што значи „градитељ“, дакле, онај који је изнад обичног градитеља.
Архитекта ствара спајајући науку и уметност, због чега се та струка не сврстава ни у једну од те две делатне области. Звање архитекте се стиче на одговарајућем факултету.
[уреди] Најпознатији српски архитекти друге половине XX века
- Иван Антић
- Збигњев Баћ
- Владимир Белоусов
- Слободан Богуновић
- Бранко Бојовић
- Зоран Бојовић
- Алексеј Бркић
- Бранко Вујовић
- Петар Вуловић
- Александар Ђокић
- Владислав Ивковић
- Марио Јобст
- Мирослав - Мирко Јовановић
- Слободан Јовановић
- Бранислав Јовин
- Аљоша Јошић
- Александар Кековић
- Светислав Личина
- Милан Лојаница
- Стојан Максимовић
- Урош Мартиновић
- Слободан Машић
- Предраг В. Милошевић
- Бранислав Митровић
- Михајло Митровић
- Слободан - Бане Михаиловић
- Димитрије Младеновић
- Јован Нешковић
- Милан Палишашки
- Милош Р. Перовић
- Зоран Петровић
- Љубинко Пушић
- Ранко Радовић
- Милан Раонић
- Александар Стјепановић
- Анка Стојаковић
- Радивоје Томић
- Предраг Цагић
- Михајло Чанак
- Милица Штерић
[уреди] Види још
- Академија архитектуре Србије
- Савез архитеката Србије / Друштво архитеката Београда
- Архитектонски факултет Универзитета у Београду
- Портал за Архитекте и Инжењере
 |
Овај незавршени чланак Архитекта везан је за архитектуру. Користећи правила Википедије, проширите га. |
