Балканско полуострво

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

„Балкан“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Балкан (вишезначна одредница).

Балканско полуострво (осветљени део)

Балканско полуострво је полуострво и географски регион који се налази на југоистоку Европе. Ово полуострво окружено је Јадранским, Јонским, Средоземним, Егејским, Мраморним и Црним морем. Простире се између 35° и 46°53' северне географске ширине и 13°23' и 30° источне географске дужине.

Иако се данас појам „Балкан“ као једна од географских регија Европе полако напушта (регија је Југоисточна Европа), и даље га неку аутори узимају као регију те постоји више дефиниција за ограничавање, али обично се сматра да Балкан садржи барем делове Албаније, Бугарске, Грчке, Турске и већине држава бивше Југославије, са укупном површином од 550.000 km² и око 53 милиона становника.

О пореклу имена

Древни назив за Балкан је Хем (Haimos, трачки можда за ланац) по планини на северу Тракије. Балкан се помиње први пут у XV веку, у хроникама италијанског писца и дипломата Филипа Калимаха (Philippus Chalimachus, 1437-1496). Филип Калимах је писао у јуначким делима једног Владислава Варнечика, те у једном меморанду адресирано папи 1490. године пише да људи у том крају гору називају Балканом (quem incolae Bolchanum vocant).

О пореклу имена постоју више теорије. Данас је у свету широм прихваћено да назив Балкан потиче од турске речи балакан за шумовиту гору, односно да су га донели Турци, пошто се пре доласка Турака тај назив ни у једном извору не помиње.

Супротно постоје алтернативне теорије о пореклу имена, које заступају посебно балкански народи.

Бугари веле да је Балкан келтског порекла, из бал (х) кан, што би требало да значи велика мајка. Једна друга бугарска теорија вели да је Балкан изведено из бугарског националног имена, из доба кад су се прото-Бугари доселили на Балкан, те да бал (х) кан значи уствари бугарско царство.

У Србији главна теорија позива се на једну легенду, према којој је планина Хем названа по трачком тиранину Хему, кога је у двобоју убио Посејдонов син Бизас, који се сматра оснивачем града Византа на Босфору. По другом казивању, Хем је син бога Северног Ветра Бореје, најјачег од свих ветрова и персонификација трачке планине. Био је ожењен Родопом, која му је родила сина Хебра река (Марица или Хебар). Због свађе са боговима, они су претворени у планине. Назив Балкан је каснијег датума по старом италском богу ватре Вулкану, првенствено богу вулканске ватре, а касније и богу ковачке вештине. Овај назив односи се на планину Хем и читаво полуострво.

После XV века назив Балкан све више се користи у изворима европских дипломата, писаца итд., уз додатак да планински венац Хем, под којим је називом познат још из античког доба, домаћи житељи називају Балканом.

Најзад у званичну употребу као географски појам, Балкан, за европске крајеве јужно од Дунава и Саве, уводи Немац Јохан Август Цојне (Johann August Zeune) 1809. године. Цојне је желео да и југоисточни простор европског копна, аналогно Пиринејском и Апенинском полуострву, добије име по главном планинском масиву које се на њему простире. Назив Балкан је преузео од француског геолога Амија Буеа, који је тако назвао Стару планину у Бугарској, иако се назив Балкан не односи на целу Стару планину. Његов предлог брзо је прихваћен у научном и политичком свету, мада су већ крајем XIX века настали предлози да се уместо Балкана каже Југоисточна Европа. Наводно наука о Балкану балканологија је основана у XVIII веку ради изучавања друштвено-политичких, културно-историјских, филозофских, фолклорних и других особености Балкана.

Историја Балкана

За више информација погледајте чланак Историја Балкана

Промене граница на Балкану (1796-2008)

На Балкану се налазе главни путеви између Европе и Блиског истока, па су током историје Балкана туда стално пролазили разни народи и око балканских земаља се отимала разна царства.

Географија Балкана

Географске границе Балкана су: на северу река Дунав и река Сава, на југу Средоземно море, на истоку и југоистоку Црно, Мраморно и Егејско море, на западу Јонско и Јадранско море. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од Алпа, преко Егејских острва споје са планинским системом Мале Азије. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 m. (Рила 2925 m, Олимп 2918 m, Пинд 2914 m, Кораб 2764 m, Шар 2748 m, Проклетије 2694 m, Дурмитор 2522 m итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, Тајгет, Парнас и друге. Филозоф и географ Страбон (66. године п. н. е-19. године н. е.) Шар планину (Skardus) назива "Веригом света" (Catena mundi). Доласком Словена на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.

Међу рекама доминирају Дунав, Сава, Морава, Дрина, Дрим, Тимок, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Бистрица, Струма, Марица, Искар, Тунџа, Јантра и Пинеј и др. Језера су Охридско језеро, Преспанско језеро, Скадарско језеро, Острвско језеро, Костурско језеро итд.

Клима је средоземна на Јадранског мора и Егејског мора, океанска и влажне суптропска на обали Црног мора, док је у унутрашњости умерено умереноконтинентална. Север полуострва и планине имају снијежне и мразне зиме, те врућа и сува лета. На југу су зиме блаже.

Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, Тисе и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем Панонског језера (мора) кроз Ђердапску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално Ледено доба на Балкану око 10.000. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, Јакупица, Проклетије, Дурмитор, Прењ и др.

Политичка карта Балкана 1891

Политичка карта Балкана 2010

Остале низије у Србији, Босни, Хрватској, Бугарској, Македонији, Тесалији, Пелопонезу и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.

Разуђене обале Балканског полуострва, многе реке, равнице и превоји, пружале су погодне услове раног насељавања са југа према северу и са истока према западу, дуж великих река и плодних равница. Својим географским положајем Балканско полуострво је од памтивека било мост и главна саобраћајница између Азије и Европе, Истока и Запада, што је допринело мултиетничком саставу, разноврсности културних и политичких утицаја и немирима у историји. То убедљиво потврђују археолошки налази разних древних култура. Ни мањег простора ни више историје. Поимање Балкана, Европе и света у целини у античко доба најбоље је описао Херодот (IV, 36), "отац историје", који наглашава, да се човек мора смејати како су многи научници нацртали земљу. Они су приказали да је земља округла као круг, да око ње теку океани и да постоје свега три континента: Европа, Азија и Либија (Африка), који су међусобно спојени.

По том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује Северно море; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према Хесиоду (између 800.-700. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима Европа је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. Зевсу је родила сина Додона, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини Стримона, а касније Хиперборејци, који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе Истар (Данубиус) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.

У географском погледу Подунавље је велика област која повезује Источну западну Европу, Црноморске регије и Медитеран, преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. Река Дунав такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира Динаридима, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, Трансилванских Алпа и Старом планином.

У пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз Ђердапску клисуру и тиме спаја Панонску и Влашко-Понтску низију. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 km, између Голупца и Кладова. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код Казана, где у дужини од 9 km има ширину 150-170 m и дубину од 20-50 m, а највећа дубина му је 74 m. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 m, брзину до 3 m/s, са просечном количином протицања воде око 5.800-6.000 2m³ /s. Клисурске стране издижу се око 600-700 m изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.

Иначе, Карпатски лук припада групи Алпског орогеног система, са висинама до 2500 m. Он је обезбеђен збијеним наборима, који се састоје од разноврсних петролошких материјала, као што су креда, глиновито-песковитих шкриљаца итд, који представљају саставне делове камена у виду облутака у речним долинама. Они ће бити главни материјали за алатке и уметничка остварења најстарије културе Средњег Подунавља каменог доба.

Државе и друге територије Балкана

Геополитички простор Балкана обухвата нешто шире подручје од оног које се у географском смислу сматра Балканским полуострвом. Генерално гледано, овај простор обухвата 11 држава:

1. Словенија27%
2.  Хрватска49%
3.  Босна и Херцеговина100%
4.  Србија73%
5. Црна Гора100%
6.  Република Македонија100%
7.  Бугарска100%
8. Румунија9%
9.  Албанија100%
10.  Грчка100%
11.  Турска5%

Остале територије у Балканском региону:

• Република Српска, ентитет у Босни и Херцеговини
• Федерација Босне и Херцеговине, ентитет у Босни и Херцеговини
• Дистрикт Брчко, дистрикт у Босни и Херцеговини
• Војводина, аутономна покрајина у Србији
• Косово и Метохија, аутономна покрајина у Србији, према резолуцији 1244 СБ УН са привременом самоуправом под надзором Уједињених нација, једнострано прогласила независност 2008. која је делимично међународно призната.
• Гагаузија, аутономни регион у Молдавији
• Транснистрија, формално је покрајина у Молдавији, али је фактички независна држава
• Света гора, монашка држава под старатељством Грчке

Историјске територије у Балканском региону:

• Мађарска Аутономна Покрајина, била је аутономна покрајина у саставу Румуније између 1952. и 1960. године, када је трансформисана у Муреш-Мађарску Аутономну Покрајину. Постојала је до 1968. године, када је укинута.
• Република Српска Крајина, постојала је између 1991. и 1995. године као фактички независна држава на територији данашње Републике Хрватске. Крајина је политички изгубљена 1995. године. Један део територије бивше РСК, познат као Сремско-Барањска Област, био је под управом Уједињених нација до 1997. године, када је мирним путем укључен у састав Републике Хрватске.
• Хрватска Република Херцег-Босна, постојала је између 1992. и 1994. године као фактички независна држава на територији данашње Босне и Херцеговине. 1994. године је постала део Федерације Босне и Херцеговине.
• Аутономна Покрајина Западна Босна, постојала је између 1993. и 1995. године као фактички независна држава на територији данашње Босне и Херцеговине. 1995. године је преименована у Републику Западну Босну, али је убрзо војнички поражена од стране хрватске војске и укључена у састав Федерације Босне и Херцеговине.

Народи и етничке групе Балкана

Јужнословенски народи и етничке групе:

• Словенци (Словенија)
• Хрвати (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија)
• Бошњаци (Босна и Херцеговина, Србија, Хрватска, Македонија)
• Срби (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија)
• Црногорци (Црна Гора; Србија)
• Југословени (Србија; Црна Гора)
• Муслимани (Србија; Црна Гора;Босна и Херцеговина)
• Горанци (Србија - Косово и Метохија)
• Буњевци (Србија - Војводина)
• Шокци (Србија - Војводина; Хрватска)
• Крашовани (Румунија - Караш-Северин)
• Македонци (Република Македонија)
• Торбеши (Република Македонија)
• Бугари (Бугарска)
• Помаци (Бугарска)

Западнословенски народи и етничке групе:

• Словаци (Србија - Војводина)
• Русини (Србија - Војводина)

Источнословенски народи и етничке групе:

• Украјинци (Молдавија - Транснистрија)
• Руси (Молдавија - Транснистрија)

Романски народи и етничке групе:

• Румуни (Румунија)
• Молдавци (Молдавија)
• Власи Србије (Србија)
• Аромуни (Грчка)
• Мегленски Власи (Грчка)
• Истарски Власи (Хрватска)

Остали индоевропски народи:

• Албанци (Албанија; Србија - Косово и Метохија; Црна Гора; Македонија)
• Грци (Грчка; Кипар)
• Роми (Румунија; Бугарска; Србија; Црна Гора;Босна и Херцеговина)
• Египћани (Србија - Косово и Метохија)
• Ашкалије (Србија - Косово и Метохија)

Угро-Фински народи и етничке групе:

• Мађари (Румунија; Србија - Војводина)
• Секељи (Румунија)

Турски народи:

• Турци (Турска; Кипар - Северни Кипар)
• Гагаузи (Молдавија - Гагаузија)

Највећи градови Балкана

Највећи градови на Балканском полуострву:

1. Истанбул (2008) = 12.697.164 (Турска)
2. Атина (2001) = 3.686.371 (ужа градска зона 745.514) (Грчка)
3. Београд (2007) = 1.630.000 (ужа градска зона 1.182.000) (Србија)
4. Софија (2009) = 1.449.277 (ужа градска зона 1.401.553) (Бугарска)
5. Загреб (2011) = 1.288.000 (ужа градска зона 792.875) (Хрватска)
6. Солун (2001) = 763.468 (ужа градска зона 363.987) (Грчка)
7. Тирана (2008) = 726.547 (ужа градска зона 616.396) (Албанија)
8. Пловдив (2009) = 592.301 (ужа градска зона 380.638) (Бугарска)
9. Скопље (2007) = 506.926 (Македонија)
10. Констанца (2009) = 446.595 (ужа градска зона 302.171) (Румунија)
11. Сарајево (2009) = 420.000 cca (ужа градска зона 300.000 cca) (Босна и Херцеговина)
12. Сплит (2007) = 408,251 (ужа градска зона 221,456) (Хрватска)
13. Варна (2009) = 405.329 (ужа градска зона 355.450) (Бугарска)
14. Нови Сад (2002) = 299,294 (ужа градска зона 216,583) (Србија)
15. Ниш (2002) = 250.518 (ужа градска зона 173.724) (Србија)
16. Бања Лука = око 250.000 (ужа градска зона око 195.000) (Босна и Херцеговина)
17. Бургас (2007) = 229.250 (Бугарска)
18. Приштина (2011) = 198.112 (Србија)
19. Крагујевац (2002) = 175.802 (ужа градска зона 146.373) (Србија)
20. Подгорица (2011) = 187,085 (Црна Гора)

Види још

• Племенска организација на Балканском полуострву

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Балканско полуострво