Битка код Данген Хила (1647)
| Битка код Данген Хила (1647) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Ирског рата и енглеског грађанског рата | |||||||
 Прогон протестаната у Ирској на енглеској гравири из времена устанка. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Енглески парламентарци |
 Ирска католичка конфедерација Шкотски ројалисти | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
пуковник Мајкл Џонс[1] |
генерал Томас Престон | ||||||
| Јачина | |||||||
| 5.000 пешака, 1.500 коњаника и 2 топа[2] | 7.000 пешака, 1.500 коњаника и 4 топа[2] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| лаки | 3.000[2] | ||||||
Битка код Данген Хила (енгл. Battle of Dungan's Hill) била је део енглеског грађанског рата. Снаге енглеског Парламента под пуковником Мајклом Џоунсом (енгл. Michael Jones) потукле су Ирце и шкотске ројалисте код Данген Хила (енгл. Dungan Hill) 8. августа 1647.[1][2]
Позадина[уреди | уреди извор]
Поразом краља Чарлса у Првом енглеском грађанском рату (1642-47), енглески Парламент у Вестминстеру усмерио је своју пажњу на побуну католичке Конфедерације у Ирској. Повољни услови понуђени су грофу од Ормонда, краљевском намеснику Ирске, за предају Даблина, последњег енглеског упоришта у Ирској, и у јуну 1647. први одреди Војске новог обрасца стигли су у Ирску под командом пуковника Мајкла Џонса. Ормонд је предао Даблин Џонсу 19. јуна 1647.[2][3]
Битка[уреди | уреди извор]
Покрети трупа[уреди | уреди извор]
Почетком августа, пуковник Џонс је кренуо из Даблина на побуњеничку војску у Ленстеру, под командом генерала Престона, која је опседала енглески гарнизон у Триму у округу Мид. Ирци су напустили опсаду и повукли се преко реке Бојне, али су их Енглези сустигли свега 10 миља јужно од града. Престон је заузео јак одбрамбени положај на Дангеновом брду код данашњег села Самерхил.[2][3]
Судар[уреди | уреди извор]
Ирска војска, са око 1.000 коњаника, 7.000 пешака и 4 топа постројила се у житном пољу, користећи јаркове и ограде као заклон: регуларна пешадија (наоружана копљем и пушком) била је у центру, већина коњице на десном крилу, а око 800 шкотских горштака (наоружаних мачевима и понеком пушком) држали су лево крило; иза пешадије, у резерви, стајало је 7 водова коњице (око 200-300 коњаника).[3]
Енглеска војска, 1.500 коњаника и 5.000 пешака са 2 топа, напала је 8. августа 1647. у 8. ујутро: енглеска коњица напала је противничку коњицу одмах, не чекајући пешадију: ирска коњица, збијена на десном крилу, повукла се у нереду и побегла са бојишта. Када је енглеска пешадија кренула напред, шкотски горштаци на ирској страни јурнули су низ брдо, пробили се кроз Енглезе и утекли у мочвару, која је била лево од бојишта. Оставши без оба крила, ирска пешадија одбила је неколико напада, а затим се сломила и покушала да утекне у мочвару. Енглеска коњица гонила је и масакрирала бегунце: ирски губици износили су око 3.000 људи.[3]
Последице[уреди | уреди извор]
Ирска побуњеничка војска у Ленстеру доживела је пораз од кога се никада није опоравила. Пуковник Џонс и пуковник Џорџ Монк (заповедник енглеских снага у Алстеру) заузели су више утврђења у северном Ленстеру. Врховни савет ирске католичке конфедерације у Килкенију позвао је у помоћ ирску армију из Алстера под командом Овена О'Нила: након побуне у његовој војсци (изазване нередовним платама), Овен је тек у новембру кренуо на Даблин са 8.000 људи, али недостатак топова онемогућио је освајање енглеских утврђења, а недостатак залиха натерао га је на повлачење. Тако је до краја 1647. већи део Ленстера био у рукама Енглеза.[3]