Бичевање мора

С Википедије, слободне енциклопедије
Бичевање мора по наређењу Ксеркса I

Бичевање мора једна је анегдоте о познатим историјској личности Ксерксу I, персијском цару, за време Другог грчко-персијског рата (492—449. п. н. е.) која се граничи са фантастиком.[1]

Историјски услови у којима је настала анегдота[уреди | уреди извор]

Ксеркс I, персијски цар, за време Другог грчко-персијског рата (492—449. п. н. е.) да би могао из Мале Азије доћи до Грчке требало је прећи Хелеспонт (Дарданеле). У том циљу најбољим градитељима мостова из свих делова свог царства Ксерек је наредио да премосте Хелеспонт понтонским мостом, како би персијска војска могла прећи на европску страну мореуза.

Таман кад су градитељи премостили Хелеспонт, уз помоћ 676 бродова поређаних један до другог, велика олуја у мореузу, покидала је везове између бродова и разбила их у парам парчад.

Садржај анегдоте[уреди | уреди извор]

Анегдота је настала након што је уништен понтонски мост изграђен преко Хелеспонт. Наиме Ксеркс I, који се сматрао свемоћним, био је толико љут, да је бес искалио наредбом о бичевању мора са 300 удараца бичем и окивањем укагијама како би се смирило, и наредбом да се сви мајстори који су учествовали у градњи моста побију.

Сви војниици који су били ангажовани у извршењу наредбе добили су задатак да док кажњавају море бичевањем изговарају следеће речи:


Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Богдан Секендек. Приче о људима и догађајима који су мењали свет. Књига 1. Ратна лукавства кроз историју. Заслон, Шабац. 2003. стр. 34.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]