Богосав Живковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Богосав Живковић
Б. Живковић, портрет
Лични подаци
Пуно имеБогосав Живковић
Датум рођења(1920-03-03)3. март 1920.
Место рођењаЛесковац код Лазаревца, Краљевство СХС
Датум смрти28. октобар 2005.(2005-10-28) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора
Уметнички рад
Пољевајарство
ПравацНаивна уметност
Најважнија дела
Снови и мисао, Мој дом (МНМУ, Јагодина)

Богосав Живковић (Лесковац код Лазаревца, 3. март 1920Београд, 28. октобар 2005) био је српски вајар и сликар, светски класик наивне уметности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Као младић изучава кожарски занат па већ рано упознаје различите алате: длета, шила, игле којима ради кожухе, крзнене прслуке, украшавајући их флоралним и геометријским ажурирањем обруба.[1] Крзнарски занат напушта 1945. услед слабог здравља и одлази у Београд где се запошљава као портир. Вајарством се бавио од 1957. године, а самостално је излагао већ од 1960. [2] Умро је 2005. у Београду.

Стил[уреди | уреди извор]

Покретачки мотив био му је необичан сан, који је уснио - огромна змија јурила је ливадом остављајући за собом влажан траг а затим сустигла и стегла својим репом непознатог човека са калуђерском капом на глави и у огртачу. За своје идеје Живковић користи природни облик стабла, дебло са гранама, или без њих, затим мање и тање делове грана и гранчица, корен бршљана. Природне избочине, улегнућа, разноврсни чворови, сама маса материје подстичу уметника у стварању најразличитијих форми. [3] Његово длето прати природну конфигурацију дрвета те из њега ослобађа, реже, теше, обликује антропоморфне и зооморфне фигуре, ређе биљке и архитектонске облике. Изражава се углавном рељефом, којим оперважује монументалне стубове. [4] Меком моделацијом органских форми, које не познају оштре углове, попут јединствених бестијаријума брише границе између материјала и саме форме, између стварног и нестварног стварајући јединствену атмосферу.

Изложбе и награде[уреди | уреди извор]

Излагао је широм света, самостално и групно. Његове самосталне изложбе организоване су у многим градовима – у Београду, Новом Саду, Јагодини, Загребу, Бечу, Паризу, Братислави, Варшави, Биселу, Стокхолму, Минхену, Амстердаму, у Мексику, у Калифонији и у Јужној Америци. Са својим делима је учествовао на најзначајнијим међународним изложбама. Више пута је награђиван у земљи и иностранству. Између осталог, добитник је Велике награде на Другом бијеналу југословенске наивне уметности 1983, као и Награде за животно дело 1991, у МНМУ, Јагодина. [5] Велики број његових монументалних скулптура налази се у галеријама и музејима широм света. Његове скулптуре се налазе у Хрватском музеју наивне уметности, а већи број дела је похрањен у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини. О њему су писали Ото Бихаљи-Мерин, Мишел Тево, Роџер Кардинал и други.

О његовој уметности ипак најбоље сведочи тзв. Зачарани врт - храм његове уметности у његовом завичају, који обилује скулптурама у камену и дрвету, рељефима изрезбарених предмета, осликаним помоћним просторијама итд.

У Лазаревцу је подигнут амбијентална целина Каменград, аутора Богосава Живковића и архитекте Драгана Вукмировића, у којој су представљени елементи етно наслеђа млински каменови, жрвањ, огњиште, камене клупе.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  2. ^ Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
  3. ^ Ото Бихаљи-Мерин, Снови и трауме у дрвету, Београд, 1962
  4. ^ N. Krstić, Outsiders, catalogue, MNMU, Jagodina, 2013
  5. ^ Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003
  6. ^ „Каменград”. ТО Лазаревац. Архивирано из оригинала 29. 06. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ото Бихаљи-Мерин, Снови и трауме у дрвету, Београд, 1962
  • М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  • Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
  • Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003
  • Н. Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007
  • Љ. Којић, Богосав Живковић, МНМУ, Јагодина, 2011
  • Н. Крстић, Outsiders, каталог, МНМУ, Јагодина, 2013
  • Н. Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014

Спољашње везе[уреди | уреди извор]