3. март

3. март (03.03) је 62. дан у години по грегоријанском календару (63. у преступној години). До краја године има још 303 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. март

• 1808. — Француске трупе под командом маршала Јоакима Мире Мираа заузеле Мадрид.
• 1861. — Манифестом цара Александра II укинуто кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено феудалног односа и добило право да тргује, да се бави занатима и свим пословима у привреди.
• 1875. — У Париској опери први пут изведена Бизеова опера "Кармен".
• 1878. — Потписан Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да "источно питање" реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена на Берлинском конгресу у јуну исте године.
• 1886. — После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. Тромесечни рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања источне Румелије Бугарској знатно ослабио краљев положај у земљи.
• 1918. — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. Због унутрашње нестабилности и изостанка подршке сила Антанте, совјетска власт присиљена да направи велике територијалне уступке и пристане да Немачкој плати ратну одштету.
• 1924. — Народна скупштина у Анкари укинула Муслимански калифат и протерала из земље калифа и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк.
• 1944. — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.
• 1974. — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.
• 1980. — Француски председник Валери Жискар д'Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1980 -Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.

• 1991. — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
• 1996. — У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса.
  • У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица.
  • Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора.
• 1997. — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина.
• 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године.
• 2002. — Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.
• 2003. — Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице.
• 2004. — Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије.
  • Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

Рођења

• 1652. — Томас Отвеј, енглески писац
• 1831. — Ђока Влајковић, задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. (†1883.)
• 1847. — Александар Грејам Бел, амерички филолог шкорског порекла († 1922.)
• 1959. — Душко Вујошевић, тренер КК Партизан.
• 1965. — Драган Стојковић, бивши фудбалер.
• 1991. — Виктор Елијас, шпански глумац и певач (Санта Хуста Клан).
• 1954. — Јелица Сретеновић, српска глумица

Смрти

• 1111.- Боемунд I, оснивач Антиохијске кнежевине и један од вођа Првог крсташког рата.
• 1703. — Роберт Хук, енглески физичар (* 1635).
• 1707. — цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана
• 1792. — Роберт Адам, шкотски архитекта и декоратер.
• 1922. — Владимир Јовановић, политичар. (* 1833)
• 1987. — Дени Кеј, амерички позоришни и филмски глумац (* 1913.)
• 1988. — Хенрик Шеринг, пољски виолиниста (* 1918.)
• 1991. — Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (* 1909.)
• 1993. — Алберт Брус Сејбин, амерички вирусолог пореклом пољски Јевреј (* 1906.)
• 1996. — Маргарет Дирас, француска списатељица.
• 2010. — Момо Капор, сликар, новинар, писац

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Лава I - папу римског.
  • Светог Флавијана

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар