Бристол Јупитер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бристол Јупитер
Jupiter.engine.arp.750pix.jpg Погледај мотор

Конструктор Уједињено Краљевство Бристол аероплејн компани
Прва употреба 1918.
Карактеристике
Тип клипни мотор
Дужина 1.020 mm
Пречник 1.380 mm
Маса 301 kg
Перформансе
Степен компресије 5,15 : 1

Бристол Јупитер (енгл. Bristol Jupiter) је био звездасти четворотактни бензински клипни мотор са 9 цилиндара хлађен ваздухом. Производио се од 1918. године у Великој Британији у фабрици Бристол аероплејн компани.

Развој[уреди]

Током 1917. конструктор енглеске фирме Космос (Cosmos) Рој Феден (Roy Fedden) почео је рад на развоју звездастог мотора снаге преко 400 КС. Већ приликом првог испитивања прототипа 29. октобра 1918. године на пробном столу постигнута је снага од 290 kW (395 КС). Када је фирма банкротирала јануара 1920. енглеска влада је одлучила да се производња настави у фабрици Бристол. Била је то исправна одлука јер је тај мотор постао „No.1” у периоду после 1925. године.

По лиценци мотор је произвођен у француској фабрици Гном-Рон (Gnôme et Rhône), у Немачкој (Siemens-Halske), Пољској (PZL), Јапану (Nakajima), Италији (Alfa Romeo), Чехословачкој (Walter), али највише их је произведено у Совјетском Савезу под ознаком М-22. Одликовао се занимљивим решењем са четири вентила по цилиндру који су имали полужни механизам подизача чиме је омогућен исти зазор вентила без обзира на радну температуру мотора. Кућиште мотора израђено је од алуминијума.

Југославија[уреди]

Од половине 1928. до 1933. године производио се у Индустрији аеропланских мотора у Раковици по лиценци купљеној од Гном-Рона у две верзије: 9Ац (без редуктора) снаге 420 КС и 9Ак (са редуктором) снаге 480 КС. Укупно је направљено 320 мотора и то тако што су прво две године склапани мотори од делова који су набављани у иностранству, а јануара 1930. освојена је њихова самостална производња. Када је 1933. истекла лиценца, у ИАМ су произвођени резервни делови и рађен ремонт ових мотора.

У Југославији овај тип мотора коришћен је као погонска група на следећим авионима: Дорнир (Dornier) До Вал (480 КС), Јункерс Г.24нао (420 КС), АВИА БХ.33Е (480 КС) и Бреге (Breguet) XIX (обе варијанте мотора).

Коришћење[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд