Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама

Из Википедије, слободне енциклопедије
За шаблоне погледајте страницу Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Википедија је слободна енциклопедија, али она наравно мора поштовати законе о заштити ауторских права који постоје, и примењују се, у готово свим цивилизованим државама. У ту сврху, потребно је за сваку слику, једном од налепница, означити статус ауторских права над њом; на тај начин, и слике које се могу без икаквих или већих ограничења даље користити, биће погодно категорисане и лако доступне.

За сваку слику која буде постављена без одговарајуће налепнице, тражиће се у веома кратком року и разјашњење о ауторским правима; иначе ће бити обрисана.

Овај водич кроз питања ауторских права на српској Википедији замишљен је у виду питања и одговора. Молимо Вас да обавезно погледате и одговарајуће странице на енглеској Википедији, на којој су ова питања разрађена до најстинијих детаља. За сада, ово је само груби водич.

Зашто ауторска права?[уреди]

  • Ово је озбиљан водич, а питања овог типа можете разматрати на другим местима на интернету. Википедија припада реалном свету и описује реалан свет; у њему, ауторска права су универзално прихваћена као начин да се подстакну ставаралаштво, производња и напори који као крајњи резултат дају опште добро. Ауторска права су заштићена строгим националним и наднационалним прописима; организације (попут Задужбине Викимедије, домаћина Википедије) или појединци (попут Вас), ако би их прекршили, сносили би веома озбиљне последице.
  • Можда би свет у којем ауторска права нису уопште заштићена или су минимално заштићена био бољи. Веома могуће. Цео текст свих пројеката Задужбине Викимедије доступан је под веома слободном лиценцом. Међутим, други имају право да се са овим мишљењем не сложе и, према законским прописима, имају загарантовано право на заштиту својих ауторских права.

Који се закони примењују? Зашто су закони САД мало „једнакији од других“?[уреди]

  • У одговору на ово питање, најчешће су релевантни закони државе у којој је слика/дело први пут објављено, или државе чији је грађанин његов аутор био, већ зависно од ситуације. Они одређују да ли дело по својој природи подлеже заштити ауторских права, колико дуго и на који начин се она могу штитити, или је оно пак део јавног власништва. Ако су ауторска права заштићена, њихов носилац има право да одреди до ког нивоа, објављивањем дела под одређеном лиценцом. Википедија настоји да што више користи дела у јавном власништву или заштићена релативно слободним лиценцама, тј. онима које корисницима дају широка права у коришћењу и даљој дистрибуцији. Дела која су заштићена строжим лиценцама се понекад могу користити, зависно од нивоа заштите и ситуације. У таквим ситуацијама, потребан је изузетан опрез; ако нисте сигурни шта радите, најбоље их је избегавати.
  • Носилац свих вики пројеката је Задужбина Викимедија, која је регистрована у САД, те стога подлеже тамошњим законима. У САД се налазе и сервери на којима се складишти и са којих се дистрибуира целокупан садржај Википедије и свих сестринских пројеката. Отуда је, већ према смерницама претходног параграфа, у неким ситуацијама потребно утврдити да ли је укључивање одређеног материјала на Википедију у складу са америчким законима о заштити ауторских права.

Ух, ово звучи компликовано. Можете ли ми помоћи?[уреди]

  • Наравно. Ауторска права су озбиљна ствар и морају се озбиљно схватити и поштовати. У томе ће Вам, надамо се, помоћи и овај водич. Ако нисте сигурни, слободно питајте друге за савет. Али, не заборавите, поред тога што можете нанети штету Викимедијиној задужбини, правна одговорност може пасти и на вас. Само питајте било кога ко је имао посла с представницима музичке или филмске индустрије у САД због илегалног peer-to-peer размењивања материјала заштићених ауторским правима. Што'но кажу у земљи Америци: „Разговарајте са својим адвокатом“.

Како да знам која су ауторска права над сликом?[уреди]

  • Прво и основно правило је, све док не установите супротно, подразумевајте да је слика заштићена рестриктивном лиценцом и да је не смете слати на Википедију. Постоји обиље материјала који се овде слободно сме користити и не би требао бити проблем наћи погодне слике за укључивање у Ваше чланке. Информишите се у даљем тексту о неким општим правилима која ће Вам помоћи приликом установљавања да ли слику смете послати на Википедију или користити у Вашем чланку или другде.

Које су слике прихватљиве на Википедији?[уреди]

  • На Википедији, настојимо да користимо што слободније материјале. У принципу, прихватљиви су, грубо речено, у редоследу пожељности, материјали из следеће три групе:
    • Материјали у јавном власништву. Они се могу користити, дистрибуирати, или мењати без икаквог ограничења.
    • Материјали под ГЛСД, Криејтив комонс или другом сличном слободном лиценцом. Ови материјали подлежу извесним ограничењима, но уопштено говорећи та ограничења су врло блага.
    • Материјали под поштеном употребом или сличном дозволом. Ови материјали имају у потпуности заштићена ауторска права, али се из неког разлога тврди да је дозвољено одређено коришћење на Википедији. Ово укључује и писане дозволе за употребу на Википедији. Ову групу материјала је пожељно избегавати кад год је то могуће, али се могу користити када нема других могућности. Будите изузетно опрезни, и обавезно прочитајте смернице наведене у наставку и смернице са енглеске Википедије.

Поштена употреба[уреди]

Поштена употреба је доктрина у законодавству Сједињених држава која дозовољава коришћење дела чија су ауторска права заштићена, у одређеним контекстима и под одређеним условима. Важно је запамтити, поштена употреба је увек контекстуална. Слика не може бити сама по себи „под поштеном употребом“. Под поштеном употребом може бити само конкретна употреба слике у конкретном чланку са конкретним објашњењем зашто. Такође је потребно знати, поштена употреба је увек питање осећаја, духа закона и преседана. Сами законски прописи не садрже чврсте, алгоритамске смернице које пружају недвосмислен одговор на питање је ли Ваша употреба заштићених материјала легална или не.

Значи, ако су ауторска права над делом заштићена, не могу га користити под поштеном употребом?

  • Не, не, и не... Заштићеност ауторских права над делом је предуслов за доктрину поштене употребе. Ова доктрина једноставно пружа изузетке у којима, у извесном општем смислу, њихова заштита нема смисла, или шкоди општем добру, или чак није уопште у духу разлога из којих се ауторска права штите. Ако ауторска права нису заштићена, питање употребе на Википедији је далеко лакше.

За и против[уреди]

  • Против. Као прво, ови материјали се не могу, попут остатка Википедије, даље делити под лиценцом Криејтив комонс. То значи да ће у неким дериватима Википедије, боље рећи у највећем броју, они напросто бити изостављени из чланака. Ако Википедија на српском језику икада буде одштампана, дистрибуирана на компакт-диску, значајно цитирана, укључена у дистрибуцију неког софтверског пакета, шта год, све слике под поштеном употребом мораће том приликом бити изостављене. Још важније, законодавство Србије и већине других земаља осим САД (којима, међутим, поштена употреба управо и подлеже са становишта локације сервера и носиоца пројекта), не познаје институцију поштене употребе. Сарадник који ово дело поставља на Википедију мора бити свестан правних последица којима у овом смислу може бити изложен. Неке Википедије, попут немачке, одлучиле су да датотеке под поштеном употребом једноставно нису вредне оваквих компликација.
  • За. Постоји велики број области у којима су материјали који би могли бити коришћени под поштеном употребом напросто недоступни на било који други начин. Њихово изостављање значи беспотребно сиромашење енциклопедије и у визуелном и у садржајном погледу. Википедије које су избациле поштену употребу, веома често делују сувопарно, незанимљиво а понекад и нејасно (слика вреди хиљаду речи). Ако хоћемо да будемо релевантни и коришћени, атрактивност и садржајност не требају бити предмет компромиса. Ако нашој Википедији ускратимо материјале, корисници ће се окренути енглеској, или неком штампаном делу. Уопште гледано, са становишта Викимедија фондације, нема априорних разлога да се поштена употреба не дозволи и на српској Википедији, али сваки случај употребе засебно зависи и од природе дела које се користи, па и оног ко га поставља.

Који су основни критеријуми?[уреди]

  • Појединости ћете наћи на Википедија:Неслободан садржај. Основна четири фактора која треба узети у разматрање су:
    1. сврха и природа употребе, укључујући и то да ли је комерцијалне природе или је у непрофитне и образовне/информативне сврхе;
    2. природа заштићеног дела (чињенице, основне идеје, или друштвена корисност дела могу радити у корист поштене употребе);
    3. величина и суштински значај коришћеног дела у односу на потпуно дело као целину;
    4. дејство које таква употреба производи на потенцијално тржиште или вредност заштићеног дела.

Ако је нека слика означена као „поштена употреба“, онда значи да смем да је користим у свом чланку?[уреди]

  • Не увек. Поштена употреба односи се исправно једино на контекст у којем се слика/дело користи, не на слику саму. Доњи шаблони могу дати добру општу идеју о томе шта је углавном дозвољено, али и даље нема општег правила. Кад год користите једну од ових слика у својим чланцима, требате навести и коментар са објашњењем зашто је Ваша употреба у складу са законским одредбама о поштеној употреби.

Ако наведем извор дела/слике, онда је то свакако „поштена употреба“?[уреди]

  • Таман посла. Навођење извора је обавезно, али услови за поштену употребу дефинисани су сасвим независно од тога. Запамтите, априорно, немате права да користите или умножавате дела чија су ауторска права заштићена, без обзира да ли аутора цитирате, изведете на ручак или излечите од канцера: све док Вам аутор, важећа лиценца, или применљиве законске одредбе то изравно не дозволе.