Србија

Из Википедија

Координате: 41° 52’—46° 11’ СГШ, 18° 06’—23° 01’ ИГД

Република Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). ^[2]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија^[3]. Србија нема суверенитет над Косовом и Метохијом од НАТО бомбардовања СРЈ, а покрајина је била под протекторатом Уједињених нација. Косовски Албанци, који чине апсолутну већину на Косову су једнострано прогласили независност 17. фебруара 2008, али Србија не признаје независност Косова.

Република Србија је дефинисана као демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са 1.576.124 становника по попису из 2002. године, он је административно и економско средиште Србије.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Територијална организација 3.1 Аутономне покрајине 3.2 Управни окрузи 3.3 Градови 4 Демографија 4.1 Народи и националне мањине 4.2 Језик 4.3 Вероисповест 5 Државни симболи 6 Политика 6.1 Спољни односи Србије 7 Правосуђе 7.1 Права грађана 8 Економија 9 Туризам 10 Саобраћај 11 Култура 11.1 Ликовне уметности 11.1.1 Средњи век 11.1.2 Модерно доба 11.2 Књижевност 11.3 Музика 11.3.1 Класична музика 11.4 Позориште и филм 11.5 Институције културе чији је оснивач држава Србија 11.6 Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији 11.7 Фестивали и сајмови 11.7.1 Ликовне уметности 11.7.2 Популарна музика 11.7.3 Уметничка музика 11.7.4 Позориште и филм 11.7.5 Спорт 12 Развој науке и високог школства 13 Образовање 14 Празници 15 Види још 16 Галерија слика 16.1 Градови 16.2 Природа 16.3 Култура 16.4 Народни обичаји 16.5 Религије 17 Референце 18 Спољашње везе 18.1 Влада 18.2 Остало

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Србије.

Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 80% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 20% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.027 km. Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 115 km, Босна и Херцеговина 302 km, Бугарска 318 km, Хрватска 241 km, Мађарска 151 km, Република Македонија 221 km, Црна Гора 203 km, Румунија 476 km^[2].

Северни део Републике заузима равница (види још: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 15 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара. У Србији преовлађује умерено континентална клима.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, као и богатство вода, потока, извора, пашњака итд.

Пловне реке су Дунав (588 km), Сава (206 km), Тиса (168 km) и делимично Велика Морава (цео ток 185 km). Остале велике реке су Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро са 163 km² (са румунским делом: 253 km²).

Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-планина и Фрушка гора. Сви национални паркови поседују високе климатске и здравствено-рекреативне вредности.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Србије.

Србија на мапи Европе 814. године

Историја Србије

Средњовековна Србија Србија у Отоманском царству Први српски устанак Други српски устанак Кнежевина Србија Краљевина Србија Краљевина Југославија СФР Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора Република Србија

Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Родоначелник најзначајније средњевековне српске државе, познате као Рашка, и династије Немањић је Велики жупан Стефан Немања, српски владар из XII века. Српска средњевековна држава била је под јаким политичким и културним утицајем Византије. Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна краљевина, а 1346. достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се прогласио за „Цара Срба и Грка“. Турци Османлије су поразили српско племство 1389. у Бици на Косову пољу, док су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године. У периоду од 1459. до 1804, Србија је била под директном влашћу Османлијског царства, мада је у неколико краћих интервала, од којих је најдужи био од 1718. до 1739. године, Хабзбуршка монархија држала под својом влашћу већи део централне Србије.

Национални устанци у Србији, 1804. под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе, и поново 1815 под вођством Милоша Обреновића, довели су до стварања аутономне српске кнежевине. Од 1813. до 1882. српску државу предводе кнежеви, а од 1882. краљеви династије Обреновић. Први устав Србија добија 15. фебруара 1835. године (Сретењски устав). На Берлинском конгресу 1878. Србија је добила међународно признање.

Срби у јужној Угарској су средином 19. века имали аутономију под именом Српска Војводина.

Мајским превратом 1903. и убиством краља Александра и краљице Драге, на власт поново долази династија Карађорђевић, потомци Карађорђа Петровића, а за новог краља је постављен Петар Карађорђевић. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победа у Балканским ратовима. Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела победи сила Антанте у Првом свтском рату.

После 1918. Србија је, уз Црну Гору једина уносећи своју државност и сувереност, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преименоване 1929. у Краљевина Југославија.

У Другом светском рату, делови Србије су били под окупацијом Сила Осовине, односно нацистичке Немачке и њених савезника Италије, Бугарске, Мађарске, Албаније, као и марионетске прo-фашистичке државне творевине под називом Независна Држава Хрватска (НДХ).

Непосредно после рата, 1945, као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом Демократска Федеративна Југославија која је била под новом влашћу комунистичког режима на челу са Јосипом Брозом-Титом. Ову државу је чинило пет конститутивних република: Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија. Исте године (1945.) држава мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и добила и своју шесту федералну јединицу Социјалистичку републику Босну и Херцеговину.

Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора. Дана 21. маја 2006. године, одржан је референдум на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност. Од 5. јуна 2006. године Република Србија делује као независна и суверена држава.

[уреди] Територијална организација

За више информација видети Региони Србије и Окрузи Србије.

[уреди] Аутономне покрајине

Република Србија   Аутономне Покрајине:     - Војводина     - Косово и Метохија

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

• Војводина (Административни центар: Нови Сад)
• Косово и Метохија (Административни центар: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина назива се централна Србија која не представља посебну административно-управну јединицу, већ је у непосредној надлежности Републике.

[уреди] Управни окрузи

Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда. На подручју Аутономне покрајине Војводине налази се 7, на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 управних округа и територија града Београда. Сваки управни округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од насељених места.

[уреди] Градови

За више информација погледајте Градови у Србији.

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167^[4] насеља.

На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:

Београд (1.281.801 становника, шира област 1.576.124), Крагујевац (193.930 са ширим делом 211.580), Ниш (173.724, шири део 250.518), Нови Сад (255.071 , са ширим делом 333.895)₁ Приштина (254.021 становника,са околином 564.800 становника), Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Нови Пазар, Панчево, Пожаревац, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац.

Док су Београд, Крагујевац и Ниш морали своју територију да поделе на 2 или више градских општина по старом закону, нови градови немају обавезу да на својој територији образују градске општине.

[уреди] Демографија

За више информација видети Демографија Србије, Демографска историја Србије и Демографија Косова и Метохије.

Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

[уреди] Народи и националне мањине

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82%, затим Словаци, Власи/Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.

Србија (без Косова и Метохије) 2002.
Срби				82,86%
Мађари				3,91%
Бошњаци				1,82%
Роми				1,44%
Југословени				1,08%
остали				9,79%

Етнички састав Републике Србије 1981.

Етнички састав Србије 2002. године

Етнички састав Војводине 2002. године

[уреди] Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су српски,албански и енглески.

[уреди] Вероисповест

Највећи број верника у Србији је православне вере, a следе муслимани (сунити), римокатолици и протестанти, док су друге религије слабије заступљене. У Србији живи и известан број атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, и то право се и у пракси поштује. Влада на свим нивоима настоји да заштити ово право у потпуности и не толерише његову злоупотребу, било од стране државних органа, организација и група, било од стране појединаца. Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест.

[уреди] Државни симболи

За више информација видети Застава Републике Србије, Грб Републике Србије и Химна Србије.

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије „Боже правде“, уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба династије Обреновић из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Србије.

Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2008.. Тадић је и председник највеће владајуће партије Демократске странке

После парламентарних избора одржаних 21. јануара 2007., Србија је пола сата пре законског рока 15. маја 2007. добила коалициону владу Демократске странке, Демократске странке Србије, Нове Србије и Г17+ на челу са председником Војиславом Коштуницом.

Веће парламентарне странке у новом сазиву Скупштине Србије поред владајућих су и: Српска радикална странка, Социјалистичка партија Србије, Либерално-демократска партије. Странка са највећим бројем посланика у Народној скупштини Републике Србије је Српска радикална странка која је и највећа опозициона странка у Србији.

Тренутни председник Народне скупштине Републике Србије је Оливер Дулић из ДС-а.

[уреди] Спољни односи Србије

За више информација погледајте Спољни односи Србије.

Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација Уједињених Нација (ОУН), Организација за Европску Безбедност и Сарадњу (ОЕБС), Пакт за Стабилност Југоисточне Европе, Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународне Организације за миграције, Међународни Комитет Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

[уреди] Правосуђе

За више информација погледајте Министарство правде Републике Србије.

Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост:

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.

Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.

Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.

Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.

Напомена: систем уређења судова примењује се од 1. јануара 2007.

Уставни суд Србије је посебан орган, и не припада судској власти.

[уреди] Права грађана

Грађани у Србији су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.

Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом. Смртна казна је укинута, односно замењена одговарајућом казном затвора.

Грађанима је зајемчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Србију и у њу се врате. Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом. ^[5]

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Србије.

Српска економија је била у колапсу током 1990их. Године 1993. забележена је друга највећа инфлација у историји економије 2,35Х10²³ процената(64% дневно)^[6].Просечна плата у децембру 1993. износила је 21 марку. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране^[7]. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.

Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара^[8]. Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара (види још: Пољопривреда Србије). Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама.^[9] Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.

Србија располаже са око 2.961.000 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 21,56%^[10] (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије)^[2]. Стопа инфлационог раста преко 6,5%.

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра^[11]. Извоз је износио 6432,2 милиона, а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније, око 60%. У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (1.094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1 милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација (2.625,9 милиона долара, углавном увоз енергената); Немачка (2.169,7 милиона долара) и Италија (1.777,8 милиона долара). У извозу за 2007. годину највеће учешће имају: гвожђе и челик (1.094 милиона долара); обојени метали (694 милиона долара); поврће и воће (467 милиона долара); одећа (445 милиона долара) и производи од метала (426 милиона долара). Код увоза, највише су заступљени: нафта и нафтни деривати (1.962 милиона долара); друмска возила (1.503 милиона долара); гвожђе и челик (917 милиона долара); индустријске машине за општу употребу (881 милиона долара) и електричне машине и апарати (807 милиона долара).

[уреди] Туризам