Врањски надимци
Врањски надимци добијали су се по личном изгледу, по спољашности, по занимању или месту одакле неко потиче, неки по понашању и сл. Својеврсни белези људи одраз су специфичног менталитета, филозофије живљења и духа поднебља. Надимци непогрешиво дефинишу и личност човека.
Значај надимака[уреди | уреди извор]
У Врању је било толико много надимака до 1941. да није било лако све набројати или исписати. О овим надимцима човек је могао написати читаву књигу, а ако би све објашњавао, онда би морао дуже све те ствари да ради и студира. Грађани који су обављали неку јавну делатност или држали трговачку и занатску радњу, на фирми испред радње, поред делатности, обавезно би ставњали и надимак. Надимак је био најлакша и најбржа оријентација да се неко лице у граду пронађе. Стари Врањанци, они из времена пре 6. априла 1941. више су били познати у граду и ван њега по надимцима него по своме личном и породичном имену. Ако сте неком Врањанцу послали писмо из других крајева, пакет или било какав абер, без обзира на његову тачну адресу, а без ознаке надимка, таквог човека није било лако наћи у граду. Утолико пре што Врање до 1928. није имало нумерисане улице и кућне бројеве. Све до тада у граду су се за улице и махале користили стари називи махала и крајева као што су били: Текија, Тулбе, Табане, Ковачка махала и тако редом. Али ако сте уз име и породично презиме ставили и надимак, такво лице се могло врло лако наћи. Надимци су врло често откривали и многе интимне стране живота људи у Врању. С друге стране, надимци су врло лепо осликавали стари врањски свет, начин његовог живота, занимање тог света, породични живот и све друго што је било везано за време живота и рада тог несталог света. Чак, ради бољег распознавања људи, на Шапраначком гробљу на споменицима мртвих стављани су њихови надимци.Надимци су вечни. Замењују лична имена, као што је већ поменуто, на надгробним плочама, на споменицима, али и у читуљама и криминалистичким досијеима.[1][2]
Како су се добијали надимци[уреди | уреди извор]
Надимци за грађане у Врању и врањске породице добијали су се врло лако и на разне начине. Неки грађани добијали су надимке по личном изгледу, по спољашности, неки по занимању или месту одакле су у град дошли, а неки по своме понашању и тако редом. Својеврсни белези људи одраз су специфичног менталитета, филозофије живљења и духа поднебља. Надимци непогрешиво дефинишу и личност човека. Свеједно је да ли су у питању карактер, изглед или нека друга особина. Они замењују лична имена у свакодневној комуникацији. Дајући машти на вољу, непознати кумови наденули су свим Врањанцима надимке.
Надимак- заштитни знак града Врања[уреди | уреди извор]
Заштитни знак града познатог по кованици У Врање нема лагање, 100 кила свиња, 200 кила маст – засигурно су били и остали надимци. Од памтивека су особеност врањског краја. Многи су надимак добили наследно. Нове надимке многи Врањанци добили су у предузећима, школама, кафанама. Постоје породични, надимци животињског порекла, занимања... Има надимака по месту рођења, изгледу, карактерним особинама. Има и поспрдних, увредљивих. Од надимака Влајинац, на пример, постало је презиме неколико породица. Џоља је сколон свађи, Дргча је висок, Амза је простак, Газеп је несрећник, Лунга је скитница, Мазнокап је лепо одевен човек, Каролеја је црномањаст, Барак космата особа, Враготер је враголан, Жуљан је мршав човек – објашњава неуморни врањски истарживач народног стваралаштва и публициста проф. Др Момчило Златановић.
Примери надимака[уреди | уреди извор]
Бисерни надимци[уреди | уреди извор]
Међу бисерним надимцима су: Врживук, Гологузан, Кршорук, Голотрпче, Целолепче.
Надимци по животињама[уреди | уреди извор]
Много „животиња“ шета Врањем: Зајац, Зајко, Јежек, Јеленко, Лане, Мајмун, Бизон, Меда, Лисица, Носорог, Жирафа. Ту је и „домаћа дивљач“: Ровац, Штакор, Поганац, Пацов, Гуштер, Трут, Мољац, па Глиста, Попац, Пужимуж и Цврчко.
Надимци по оружју[уреди | уреди извор]
Не оскудева Врање ни у оружаним надимцима: Буздован, Тојага, Кубура, Топ, Ракетла, Митраљез, Бомбаш.
Познати врањски надимци[уреди | уреди извор]
Ево још неких надимака за грађане и врањске породице:[3]
|
|
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симоновић, Риста М. Друштвена историја Срба. Историјски архив Врање. стр. 409—411.
- ^ Ristić, Vojkan. „Od barona i grofa, do neslane tarane i gletave pogače”. Danas. Приступљено 28. 9. 2018.
- ^ Pešić, Veselin (07. 01. 2014). „Živopisni nadimci vranjanskog kraja: Motka, Kuče, Čorba...”. Blic. Приступљено 28. 9. 2018.