Данило Петровић

Друга значења су пописана у чланку Данило Петровић (вишезначна одредница).

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Биографије. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Данило I Петровић Његош
Књаз Данило I Петровић Његош
Датум рођења	6. јун 1826.
Место рођења	Његуши (Црна Гора)
Датум смрти	13. август 1860.
Место смрти	Котор (Аустријско царство, данас Црна Гора)
Титула	Књаз и господар Црне Горе
Период	1. јануар 1852 — 1. август 1860.
Претходник/ци	Петар II Петровић Његош
Наследник/ци	Никола I Петровић Његош
Порекло и породица
Династија	Петровић-Његоши
Отац	Станко Петровић Његош
Мајка	Анђелика Петровић Његош
Супружник/ци	Даринка Петровић Његош
Потомство	Олга Петровић Његош

Књаз Данило I (Његуши 6. јун 1826 — Котор 13. август 1860) је био владар (књаз) Књажевине Црне Горе. Вољом Петра II је одређен за његовог насљедника. Послије смрти Петра II, Сенат и скуп главара проглашавају га 1. јануара 1852. године за владара Црне Горе. Дана 1. марта 1852, Сенат по одлуци Свеопштег црногорског збора одлучује да Црна Гора постане насљедно књажевство.

И поред Његошеве воље, у Црној Гори су постојала још два претендента на престо, и то Његошев брат Перо Томов и Ђорђије Савов Петровић. Чак је и Сенат дана 9. септембра 1851. године изабрао Пера Томова за господара Црне Горе, али је захваљујући руској подршци, као и утицају двоје угледних сенатора Новице Церовића и Стефан Перков Вукотић, као први свјетовни владар, на престо сјео Данило.

Ратови

За више информација погледајте чланак Црногорско-турски рат 1852-1853.

По жељи народној и пристанку цара руског Николаја I прогласио се у Петрограду за књаза, и тиме је коначно у Црној Гори свјетовна власт отцијепљена од духовне. Турска се бојала да ће тиме сувише порасти Црној Гори углед, те је 1852. године послала на њу велику војску под Омер-Пашом. Брат књаза Данила, велики војвода Мирко, предводио је борбу. Пошто се није могао одржати, склонио се у Острошки манастир, гдје је са 30 Црногораца девет дана одолијевао огромној непријатељској сили, док му није стигла помоћ од књаза Данила. Дани одбране у Острошком манастиру сачињавају једну од највеличанственијих црногорских ратних епопеја. Омер пашина година, како се тај период називао у народу, завршила се 1853. године када је Турска на интервенцију Великих сила признала ново стање у Црној Гори. Године 1858, Турска је опет послала велику војску, коју су у славној бици на Граховцу на Спасовдан Црногорци потпуно потукли под вођством великог војводе Мирка. До тада је једна међународна комисија регулисала границе између Црне Горе и Турске.

Структура власти

У складу са реалним могућностима, књаз је увео модеран начин управљања. На челу државе налазио се књаз. Централну установу земаљске власти, чинио је Сенат, са 12, а касније са 16 сенатора. Локална власт, административна, извршна и војна обављана је у 50 капетанија, чије су се територије поклапале са границама

Реформе

У вријеме своје краткотрајне владавине, предузео је бројне мјере како на унутрашњем плану, тако и на спољашњем. Подстицао је друштвено-економске токове, како би своју земљу увео у модерно грађанско друштво. На национално политичком плану, баш као и његови претходници, стремио је ослобађању свих поробљених јужнословенских народа.

Жестоко се обрачунавао са племенским сепаратизмом и одбијањем племена да плаћају порез. Сурово је угушио побуну Бјелопавлића. Остаће упамћена похара Куча, када је црногорска војска, којом је командовао његов брат војвода Мирко, сурово казнила становништво због побуне, убијајући све од дјеце у колијевци до немоћних стараца.

Укинуо је многе наслијеђене и нецивилизоване обичаје, као што је одсијецање турске главе и излагање изнад Цетињског манастира, довођење живог роба, отмица дјевојака...

Књаз Данило био је у управи одважан, племенске је свађе и освете искоријенио и ауторитет државне власти високо уздигао. Био је гвоздене воље, јака карактера, неустрашив у остваривању народних идеала и државне мисли. Његово силно родољубље и сјајни ум, потпомаган у извођењу државних задатака несавладивом личном храброшћу, положили су темељ новој Црној Гори и пред свијетом је у угледу подигли на степен заточника балканске слободе.

Атентат

У напону снаге свршио је трагичном смрћу од атентата, који је, као посљедица личних мотива, на њега извршен у Котору 1. августа 1860 (по јулијанском календару). Атентат је извршио Тодор Кадић, кога је непосредно након атетната ухватио Сердар Шкрњо (Филип) Кусовац. На упражњени пријесто послије Данила дошао је његов синовац књаз Никола I.

Законик

Године 1855, на иницијативу књаза Данила донесен је „Законик Данила I, господара Црне Горе и Брда“ касније познат као „Данилов законик“, којим је књаз наставио реформе у земљи. Законик је штампан у Француској, Италији и Пољској. Најзначајније одредбе су оне које се односе на уставноправна питања- на положај човјека и грађанина, на положај књаза као врховног господара, на права и положај судова, обавезе грађана у одбрани отаџбине... Овим законом је довршено рушење патријахалног начина живота, укинута самосталност племена, учвршћена државна власт, што није прошло без отпора. Овај законик је имао 95 чланова.

Женидба

У јануару 1855. године књаз се оженио са Даринком Квекић, из угледне српске тршћанске породице. Прва црногорска књегиња била је веома интелигентна, образована и амбициозна. Говорила је четири страна језика: италијански, латински, руски и француски, а под њеним утицајем књаз је почео да учи руски и француски. Њеним доласком се умногоме промијенио живот на црногорском двору. Имала је утицаја на спољну политику, па је и неријетко била на удару руске дипломатије.

Види још

• Орден књаза Данила I

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Инцидент у Дуги

Претходник: Петар II Петровић Његош	Петровић-Његоши	Наследник: Никола I Петровић Његош
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}