Декрет о земљи
Декрет о земљи (рус:Декре́т о земле́ ) усвојен је на Другом конгресу радничких и сељачких депутаната, 8. новембра (26. октобра по старом календару) 1917. године. Аутор Декрета о земљи је Владимир Лењин.
Садржај[уреди | уреди извор]
Декретом о земљи извршена је аграрна реформа у Русији, и земља је одузета од великих земљопоседника и дата сељацима, „земља је проглашена за свенародну и прелази на уживање свих који на њој раде“. Такође забрањено је приватно поседовање природних ресурса попут земљишта, вода, шума, налазишта руда.[1]
Коришћење земље није било ограничено полом, религијом, националном припадношћу или држављанством. [1]
Право на коришћење земље имали су како приватни фармери тако и пољопривредна удружења, а при додели земље пољопривредна удружења су имала предност у односу на идивидуалне породице и појединце.[1]
У односу на индивидуална лица, највећу предост су имала лица без или са мало земље.[1]
Земља је одузета од власника без новчане надокнаде.[1]
Политичке последице[уреди | уреди извор]
Декрет о земљи послужио је за то да бољшевици добију велику подршку међу сељацима, као и да наведе сељаке да оду са фронта када су чули да бољшевици деле земљу.
Спољашње последице су биле те да доделом земље сељацима, комунисти стекну популарност широм света. Лењинов план је био да Декрет о земљи, искористи као подстрек за светску револуцију.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „[Decree of the Central Executive Committee, February 19, 1918]”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 06. 12. 2015.
- ^ ДР. Марко Павловић, Развитак права, Универзитет у Крагујевцу 2013. (pp. 225)