Руски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

руски језик
Русский язык
Изговор	[ˈruskʲɪj jɪˈzɨk]
Државе	Русија, мањине у земљама бившег Совјетског Савеза, имигрантне заједнице око света, значајно Израел
Број говорника	матерњи: око 164 милиона секундарни језик: 113 милиона
Ранг	7.
Породица	индоевропски балто-словенски словенски источнословенски руски језик
Систем писања	руска ћирилица
Службени статус
Званичан	Русија  Уједињене нације  Белорусија  Казахстан  Киргизија  Молдавија (Гагаузија и Транснистрија)  Уругвај Сан-Хавијер  Крим (аутономна покрајина Украјине)  Абхазија  Јужна Осетија Шаблон:Подаци о застави Заједница независних држава Шаблон:Подаци о застави Међународна агенција за нуклеарну енергију
Регулише	Руска академија наука, Институт за руски језик „В. В. Виноградов"
Језички кодови
ИСО 639-1	ru
ИСО 639-2	rus
ИСО 639-3	rus
██ Службени језик ██ Широко говорен и познат ██ Говорен регионално
Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду.

Руски језик је званични језик Руске Федерације, Белорусије, Казахстана и Киргизије, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, САД, итд. - као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи.^[1] Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.^[2]

Садржај 1 Историја 2 Основне речи и реченице на руском језику 3 Руски језик после Совјетског Савеза - политичке теме 4 Референце 5 Спољашње везе

[уреди] Историја

Припада источној групи словенских језика.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п.н.е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6, 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно древнерусский на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московског кнежества]) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Централизација путем радија и телевизије умањује разлику међу дијалектима, али само у извесној мери; сами изговори становника Москве и Санкт Петербургa, двају највећих града, разликује се по нагласку.

Руски језик се пише руским писмом, у чијој је основи ћирилица.

„Слово о полку Игореве“ је међу најпознатијим и најстаријим књижевним делима, док је „Повесть временных лет“ међу најпознатијим делима средњег века.

[уреди] Основне речи и реченице на руском језику

(У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику. Подебљани делови текста означавају место нагласка у речи)

• Да (Да) - Да
• Нет (Њет) - Не
• Здравствуйте (Здраствујте) - Здраво
• Спасибо (Спасиба) - Хвала.
• Не за что (Њезашта) - Нема на чему.
• Доброе утро (Добраје утра) - Добро јутро
• Добрый день (Добриј дјењ) - Добар дан
• Добрый вечер (Добриј вјећер) - Довро вече
• До свидания (Да свидањија) - До виђења.
• Как вас зовут? (Как вас завут?) - Како се зовете?
• Меня зовут (Миња завут ...) - Зовем се ...
• Пожалуйста (Пажалста) - Молим Вас/те
• Извините (Извињитје) - Извините
• Я (ја) - ја
• Мы (ми) - ми
• Ты (ти) - ти
• вы (ви) - ви
• они (ањи-) - они
• Как дела (Как дјила)? - Како сте?
• Большое спасибо. Хорошо, а у вас? (Баљшоје спасиба. Харашо, а у вас?)? - Много хвала. Добро, а ви?
• жена (жена) - Супруга, жена
• муж (муш) - Супруг, муж
• слово (слова) - реч
• буква (буква) - слово

[уреди] Руски језик после Совјетског Савеза - политичке теме

Услед распада СССР већина поново независних земаља је отпочела политику такозване дерусификације, мада у овим земљама и данас живе многобројне етнички и језички руске мањине. Ово се најпре десило у земљама Балтика, Молдавији и Туркменистану. Оваква политика довела је до потпуног прекида школовања на руском језику, прекид финансирања локалних радио и телевизијских програма на руском језику, као и за превођење радио и телевизијских програма из Русије, а повећани су и порези за руску периодичну штампу.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Највећа руска библиотека на интернету
• Архив форума „Говоримо руски“ — велики број електронских речника
• О древноруској литератури
• Бројни текстови старих књига
• Информациони портал „Русский язык“; омогућава проверавање речи по различитим интернет-речницима
• Руски фонтови, фонетска руска тастатура за транслитерацију, виртуална тастатура, уређивање електронске поште.

п • р • у Службени језици Уједињених нација Арапски • Кинески • Енглески • Француски • Руски • Шпански