Руски језик

руски језик
Русский язык
Изговор	[ˈruskʲɪj jɪˈzɨk]
Државе	Русија, мањине у земљама бившег Совјетског Савеза, имигрантне заједнице око света, значајно Израел
Број говорника	матерњи: око 164 милиона секундарни језик: 113 милиона
Ранг	7.
Породица	индоевропски балто-словенски словенски источнословенски руски језик
Систем писања	руска ћирилица
Службени статус
Званичан	Русија  Уједињене нације  Белорусија  Казахстан  Киргизија  Молдавија (Гагаузија и Транснистрија)  Уругвај Сан-Хавијер  Крим (аутономна покрајина Украјине)  Абхазија  Јужна Осетија Шаблон:Подаци о застави Заједница независних држава Шаблон:Подаци о застави Међународна агенција за нуклеарну енергију
Регулише	Руска академија наука, Институт за руски језик „В. В. Виноградов"
Језички кодови
ИСО 639-1	ru
ИСО 639-2	rus
ИСО 639-3	rus
██ Службени језик ██ Широко говорен и познат ██ Говорен регионално

Руски језик је званични језик Руске Федерације, Белорусије, Казахстана и Киргизије, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, САД, итд. — као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи. Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.

Историја

Руски језик припада источној групи словенских језика.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п. н. е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6, 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно древнерусский на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московске кнежевине) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Централизација путем радија и телевизије умањује разлику међу дијалектима, али само у извесној мери; сами изговори становника Москве и Санкт Петербурга, двају највећих града, разликује се по нагласку.

„Слово о полку Игореве“ је међу најпознатијим и најстаријим књижевним делима, док је „Повесть временных лет“ међу најпознатијим делима средњег века.

Основне речи и реченице на руском језику

(У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику. Подебљани делови текста означавају место нагласка у речи)

• Да (/da/) - Да
• Нет (/nʲet/) - Не
• Здравствуйте (/'zdɾa.stvʊj.tʲe/) - Здраво
• Спасибо (/spɐ'sʲibə/) - Хвала.
• Не за что (/'nʲe zə ʂtə/) - Нема на чему.
• Доброе утро (/'dobrəje 'utrə /) - Добро јутро
• Добрый день (/'dobrɨj 'dʲenʲ/) - Добар дан
• Добрый вечер (/'dobrɨj 'vʲet͡ɕer/) - Довро вече
• До свидания (/dɐ svʲɪ'danʲɪjə /) - До виђења.
• Как вас зовут? (/kak vas zɐ'vut /) - Како се зовете?
• Меня зовут (/mʲɪ'nʲa zɐ'vut /) - Зовем се ...
• Пожалуйста (/pɐ'ʐɑɫstə/) - Молим Вас/те
• Извините (/ɪzvʲɪ'nʲitʲe/) - Извините
• Я (/'ja/) - ја
• Мы(/'mɨ/) - ми
• Ты(/'tɨ/) - ти
• вы(/'vɨ/) - ви
• они(/ɐ'nʲi/)- они
• Как дела (/kɐg dʲɪ'ɫa/)? - Како сте?
• Большое спасибо. Хорошо, а у вас? (/bɐlʲ'ʂoje spɐ'sʲibə/ /xərɐˈʂo, a u 'vas /)? - Много хвала. Добро, а ви?
• жена(/ʐɨ'na/)- Супруга
• муж(/muʂ/) - Супруг
• слово(/'sɫo.və/)- реч
• буква(/'bukvə/)- слово
• сегодня(/sʲɪ'vodnʲə/)- данас

Писмо

Руски језик се пише руским ћириличним писмом, алфабетом (рус. алфави́т). Савремени руски алфабет (стандардизован 1942) поседује 33 слова.

А а	Б б	В в	Г г	Д д	Е е	Ё ё
Ж ж	З з	И и	Й й	К к	Л л	М м
Н н	О о	П п	Р р	С с	Т т	У у
Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш	Щ щ	Ъ ъ
Ы ы	Ь ь	Э э	Ю ю	Я я

Руски језик после Совјетског Савеза — политичке теме

Услед распада СССР већина поново независних земаља је отпочела политику такозване дерусификације, мада у овим земљама и данас живе многобројне етнички и језички руске мањине. Ово се најпре десило у земљама Балтика, Молдавији и Туркменистану. Оваква политика довела је до потпуног прекида школовања на руском језику, прекид финансирања локалних радио и телевизијских програма на руском језику, као и за превођење радио и телевизијских програма из Русије, а повећани су и порези за руску периодичну штампу.

Спољашње везе

• Највећа руска библиотека на интернету
• Архив форума „Говоримо руски“ — велики број електронских речника
• О древноруској литератури
• Бројни текстови старих књига
• Информациони портал „Русский язык“; омогућава проверавање речи по различитим интернет-речницима
• Руски фонтови, фонетска руска тастатура за транслитерацију, виртуелна тастатура, уређивање електронске поште
• Српски језички атеље: Транскрикпција са руског језика

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Руски језик

Словенски језици

прасловенски  † · старословенски  † · црквенословенски †