Руски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
руски језик
Русский язык
Изговор [ˈruskʲɪj jɪˈzɨk]
Државе Русија, мањине у земљама бившег Совјетског Савеза, имигрантне заједнице око света, значајно Израел
Број говорника матерњи: око 164 милиона
секундарни језик: 113 милиона
Ранг 7.
Породица индоевропски
Систем писања руска ћирилица
Службени статус
Званичан Застава Русије Русија
Flag of the United Nations Уједињене нације
Застава Белорусије Белорусија
Застава Казахстана Казахстан
Застава Киргистана Киргизија

Застава Молдавије Молдавија (Гагаузија и Транснистрија)
Застава Уругваја Уругвај Сан-Хавијер
Застава Крима Крим (аутономна покрајина Украјине)
Застава Абхазије Абхазија
Застава Јужне Осетије Јужна Осетија
Шаблон:Подаци о застави Заједница независних држава
Шаблон:Подаци о застави Међународна агенција за нуклеарну енергију

Регулише Руска академија наука,
Институт за руски језик „В. В. Виноградов"
Језички кодови
ИСО 639-1 ru
ИСО 639-2 rus
ИСО 639-3 rus
RussianLanguageMap.png

██ Службени језик ██ Широко говорен и познат ██ Говорен регионално

Руски језик је званични језик Руске Федерације, Белорусије, Казахстана и Киргизије, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, САД, итд. — као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи.[1] Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.[2]

Садржај

[уреди] Историја

Руски језик припада источној групи словенских језика.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п. н. е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6, 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно древнерусский на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московске кнежевине) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Централизација путем радија и телевизије умањује разлику међу дијалектима, али само у извесној мери; сами изговори становника Москве и Санкт Петербурга, двају највећих града, разликује се по нагласку.

Слово о полку Игореве“ је међу најпознатијим и најстаријим књижевним делима, док је „Повесть временных лет“ међу најпознатијим делима средњег века.

[уреди] Основне речи и реченице на руском језику

(У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику. Подебљани делови текста означавају место нагласка у речи)

  • Да (/da/) - Да
  • Нет (/nʲet/) - Не
  • Здравствуйте (/'zdɾa.stvʊj.tʲe/) - Здраво
  • Спасибо (/spɐ'sʲibə/) - Хвала.
  • Не за что (/'nʲe zə ʂtə/) - Нема на чему.
  • Доброе утро (/'dobrəje 'utrə /) - Добро јутро
  • Добрый день (/'dobrɨj 'dʲenʲ/) - Добар дан
  • Добрый вечер (/'dobrɨj 'vʲet͡ɕer/) - Довро вече
  • До свидания (/dɐ svʲɪ'danʲɪjə /) - До виђења.
  • Как вас зовут? (/kak vas zɐ'vut /) - Како се зовете?
  • Меня зовут (/mʲɪ'nʲa zɐ'vut /) - Зовем се ...
  • Пожалуйста (/pɐ'ʐɑɫstə/) - Молим Вас/те
  • Извините (/ɪzvʲɪ'nʲitʲe/) - Извините
  • Я (/'ja/) - ја
  • Мы(/'mɨ/) - ми
  • Ты(/'tɨ/) - ти
  • вы(/'vɨ/) - ви
  • они(/ɐ'nʲi/)- они
  • Как дела (/kɐg dʲɪ'ɫa/)? - Како сте?
  • Большое спасибо. Хорошо, а у вас? (/bɐlʲ'ʂoje spɐ'sʲibə/ /xərɐˈʂo, a u 'vas /)? - Много хвала. Добро, а ви?
  • жена(/ʐɨ'na/)- Супруга
  • муж(/muʂ/) - Супруг
  • слово(/'sɫo.və/)- реч
  • буква(/'bukvə/)- слово
  • сегодня(/sʲɪ'vodnʲə/)- данас

[уреди] Писмо

Руски језик се пише руским ћириличним писмом, алфабетом (рус. алфави́т). Савремени руски алфабет (стандардизован 1942) поседује 33 слова.

А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё
Ж ж З з И и Й й К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т У у
Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ъ ъ
Ы ы Ь ь Э э Ю ю Я я

[уреди] Руски језик после Совјетског Савеза — политичке теме

Услед распада СССР већина поново независних земаља је отпочела политику такозване дерусификације, мада у овим земљама и данас живе многобројне етнички и језички руске мањине. Ово се најпре десило у земљама Балтика, Молдавији и Туркменистану. Оваква политика довела је до потпуног прекида школовања на руском језику, прекид финансирања локалних радио и телевизијских програма на руском језику, као и за превођење радио и телевизијских програма из Русије, а повећани су и порези за руску периодичну штампу.

[уреди] Референце

  1. ^ Crystal, D. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press.
  2. ^ Weber, G. 1999. “The World’s 10 Most Influential Languages.” In American Association of Teachers of French Bulletin, vol. 24, no. 3, January, 22-28.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Руски језик



Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици