Диглосија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Диглосија је појава да у једном друштву постоје два блиско повезана језика, један са високим престижом, који користи влада и који се користи у формалним текстовима, и други без престижа, који је уобичајно говорни (вернекуларни) језик. Диглосија је појава која захвата читаву заједницу, а двојезичност (билингвизам) индивидуална је појава.[1] Пример је стандардни српски, који се сматра за правилан начин говора у Србији и торлачки и косовско-ресавски дијалекти који су говорни језици становника јужне, централне и источне Србије.

Референце[уреди]

  1. ^ Д. Танасковић, А. Митровић, Граматика арапског језика, Београд, ЗУНС, 2011, стр. 15