Екстранет

С Википедије, слободне енциклопедије

Екстранет је мрежа која је ограничена на једну организацију, али која такође обично има ограничене конекције са другим мрежама и организацијама од поверења (на пример, клијентима компаније може да се обезбеди приступ неком делу — Интранета и на тај начин креира Екстранет). Екстранет не може да се састоји од једног ЛАН-а, него има барем једну конекцију са спољашњом мрежом. Интранет и Екстранет могу, али не морају да имају конекцију са Интернетом. Ако конекција са Интернетом постоји, Интранет и Екстранет су нормално заштићени од приступа са Интернета који немају одговарајуће дозволе за приступ.

Врсте Екстранета[уреди | уреди извор]

  • Узајамни Екстранет - свака од организација омогућава свом партнеру приступ специфичним информацијама са свог Интранета.
  • Централни Екстранет - једна организација омогућава приступ специфичним информацијама разним пословним партнерима.

Начини повезивања[уреди | уреди извор]

Постоје три начина повезивања:

  • Изнајмљење телефонске линије
  • Јавне пакетске мреже
  • Повезивање преко Интернета

Начин рада[уреди | уреди извор]

Екстранет у центру прикупља информације од контакт центра и веб сајтова, користећи се Интернет технологијом, чувајући их у бази података.

Гледано из супротног смера, (потенцијални) клијент који ступа у контакт са пружаоцем услуге преко контакт центра или Интернет страница, посредством истих преноси своје захтеве и захтеве до седишта организације, која по тим питањима комуницира повратно с њима. Дакле, пружалац услуге је унутар своје компаније организован као Интранет, користећи се максимално Интернет технологијом:

  • Е-маил и други облици комуницирања
  • Базе података за организацију и архивирање
  • Интернет странице за приказивање информација

Литература[уреди | уреди извор]