База података

Из Википедије, слободне енциклопедије

База (банка) података је колекција података организованих за брзо претраживање и приступ, која заједно са системом за администрацију, организовање и меморисање тих података, чини систем базе података. Из угла корисника, подаци су на неки логички начин повезани. Они представљају неке аспекте реалног света (нпр. корисници и чланци у Википедији).

Корисници приступају бази података првенствено преко упитника. Коришћењем кључних речи и сврставањем команди корисници могу брзо да пронађу, преуреде, групишу и одаберу област у многим записима које треба вратити или помоћу којих треба саставити извештаје о нарочитој скупини података у складу с правилима дотичног система вођења базе података.

Постоје различите врсте база података, зависно од тога, на који начин су подаци интерно организовани. Тако се разликују хијерархијске, мрежне (CODASYL), релационалне, објектно-оријентисане, објектно-релационе, прилагођене за WEB, XML и мултимедијске базе података.

Подаци су представљени на униформни начин (нпр. у релационим базама података подаци су организовани у табелама), што олакшава приступ и коришћење од стране екстерних програма. Тако једну базу података може користити низ различитих програма, писаних у различитим програмским језицима.

[уреди] Складиштење

Рачунари се користе за складиштење и обраду података још од 1950-их година. Битна ствар коју треба поменути је да примарна (главна) меморија рачунара омогућава само привремено складиштење података (када се рачунар искључи сви подаци из примарне меморије се губе). Из тог разлога потребно је користити неки тип секундарне меморије за трајно складиштење података, (међу које спадају магнентни и оптички медији, односно магненте траке, чврсти дискови, CD или DVD). Главни задатак првих дизајнера информационих система, био је развијање типа софтвера који би омогућио лоцирање специфичних података ускладиштених у секундарној меморији и њихово ефикасно учитавање у главну меморију како би се могли обрађивати. Основну структуру једног информационог система чине скупови датотека који су перманенто ускладиштени у неком секундарном уређају за складиштење података. Софтвер који чини систем за управљање датотекама подржава логичко раздвајање датотека у записе. Сваки запис описује неку ствар (или јединицу) и састоји се од одређеног броја поља, где свако поље даје вредност одређеној особини (или атрибуту) дате јединице.

Рани системи датотека су увек били секвенцијалног типа, што значи да су сукцесивни записи морали бити обрађивани у редоследу у којем су снимљени, односно почињући од првог по реду и крећући се ка посљедњем. Оваква структура датотека се показала као одговарајућа и у ствари једино изводљива у време када су се датотеке чувале на магнетним тракама и када прескакање ради приступа случајно бираним записима није било могуће. Датотеке сортиране секвенцијално су обично ускладиштене следећи одређени редослед (нпр. алфабетички) за штампање извештаја (нпр. телефонског адресара) и ради ефикасне обраде група трансакција. На пример, банковне трансакције могу бити сортиране у истом редоследу као и датотеке које садрже податке о банковним рачунима, тако да када се свака трансакција учитава, систем треба само да чита напред (никада назад) како би пронашао запис о банковном рачуну на који се дата трансакција примењује.

Када су развијени тзв. уређаји за складиштење са директним приступом, (примарно магнетни дискови), омогућено је приступање арбитрарном блоку података на диску. (Блок података је јединица за пренос између примарне и секундарне меморије, која се обично састоји од више записа). Датотеке је постало могуће индексирати чиме се омогућило лоцирање случајно бираних записа и њихово учитавање у примарну меморију како би се могли обрађивати. Индекс датотеке је сличан класичном индексу који се среће у књигама. Састоји се од списка идентификатора који омогућавају разликовање записа, заједно са његовом локацијом у меморији. Пошто индекси могу бити дугачки, обично се структурирају у неку врсту хијерархије и приступа им се преко показивача који су у ствари идентификатори који садрже адресу (локацију у меморији) одређене ставке.

[уреди] Види још

• Модел објекти-везе
• ANSI-SPARC архитектура

[уреди] Спољашње везе

• База CD издања
• База филмова
• MySQL упитни језик за приступ подацима из базе
• Стручни блог о базама података(савети,туторијали,примери и тд.)

п • р • у Систем за управљање базама података Модели база података • Нормализација база података • Структура похрањивања података • Подјељени СУРБП • Референцијални интегритет • Релациона алгебра • Релациони рачун • Релационе базе података • СУРБП • Релациони модел • Објектно орјентисане базе података • Процесирање пресјека Концепти База података • ACID • Створи, читај, ажурирај, обриши • Null • Кандидат за кључ • Страни кључ  • Примарни кључ • Суперкључ • Сурогат кључа Објекти Окидач • Преглед • Табела • Курсор • Евиденција пресјека • Пресјек базе података • Индекс • Сачувана процедура • Партиција SQL Select • Insert • Update • Merge • Delete • From • Join • Union • Create • Drop • Begin work • Commit • Rollback • Truncate • Alter Компоненте Контрола редослиједа • Ријечник података • JDBC • ODBC • Језик претраге • Оптимизација претраге • План претраге Производи: Објектно орјентисани (поређење) • Релациони (поређење) • Документно орјентисани