Еластични хрчић

С Википедије, слободне енциклопедије

Еластични хрчић
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
H. elastica
Биномно име
Helvella elastica
Bull. (1875)
Синоними

Leptopodia elastica (Bull.) Boud. (1907)

Еластични хрчић (лат. Leptopodia elastica) је јестива гљива која расте од августа до новембра, а на мору и до децембра.

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук је висок и широк 1,5-4 cm, са два супротна лапа, којих може бити још један или два нижа. Заковрџан је и наборан, спојен са стручком на самом врху. Лапи се често уврћу као фишеци.

Химениј[уреди | уреди извор]

Химениј је попут горњег слоја клобука - заталасан, гладак и влажан. Може бити жутосмеђ, смеђесив или у потпуности сив.

Стерилност[уреди | уреди извор]

Унутрашња, доња страна, клобука је врло пјешчана, скоро глатка. Бијеле је боје, а у горњој половини смеђесива.

Стручак[уреди | уреди извор]

5-10/0,3-1 cm, витког и цилиндричног облика, ка дну је спљоштено шири. Често је удубљен једним дијелом, или горе или доље, а од тог мјеста је заврнут, спљоштен и удвојен. Стручак је такође сув, гладак и шупаљ, бијеле боје, а касније и у тону љешника.

Месо[уреди | уреди извор]

Месо је у лапима дебело око 1 mm, крхко је, ломљиво и воштано. У стручку је жилаво и еластично, бијеле боје. Благог је укуса са мирисом који је слаб.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Поре hyaline, кратко елипсасатог облика, са великом капљом. Asci унисериатни, не реагују на јод, (270)300-350/16-20,5 mi. Парафизе могу бити несептиране, на врху имају пигмент, а и батинасто су задебљане, 120-200/6-9 mi у врху.

Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Могу се пронаћи на континенту и на Медитерану; у трави или маховини у близини дрвећа. Налазе се у групама од петнаестак, стручцима су срасле по 2-3.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Слични су јој црни хрчић (Laptopodia atra), велика монахиња (Leptopodia albipes), мала монахиња(Leptopodia monachella) и капуљасти хрчић (laptopodia capucina).

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986