Жилава анисовка

С Википедије, слободне енциклопедије

Жилава анисовка
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. cochleatus
Биномно име
Lentinellus cochleatus
-(Persoon) P. Karsten

Жилава анисовка (Lentintinellus cohhleatus) је јестива, претежно зачинска гљива.

Опис гљиве[уреди | уреди извор]

Шешир[уреди | уреди извор]

Ширине је 2-6 цм, жуто браонкасте до црвенкастосмеђе боје, облика је левка или трубе, понекад с усеком са стране, глатке или мало набране површине, с таласастим до лепршавим подвиеним рубом.

Листићи[уреди | уреди извор]

У младости су бели, а касније бледе боје меса, неједнаке дужине, збијени, широко силазни, дубоко нажлебљених оштрица.

Дршка[уреди | уреди извор]

Исте је боје као шешир, знатно тамнија од листића, према основи тамносмеђе боје са црвенкастим тоновима, ексцентрична, пуна и жилава, ребраста, наборана.

Месо[уреди | уреди извор]

Беличасто је до сиво, кожасто у старости жилаво, у основи дршке плутасто, мирише на анис, укуса с благом компонентом аниса.

Споре[уреди | уреди извор]

Величина је 4/5 µм, брадавичаве су, отисак спора је бео.

Употреба[уреди | уреди извор]

Јестива је кад је млада, и то као зачинска гљива.

Станиште[уреди | уреди извор]

На мртвом листопадном, ређе на четинарском дрвету, на трулим пањевима и одумрлом корену, расте грмолико, често се појављује, од јула до октобра.

Напомена[уреди | уреди извор]

Жилаву анисовку најчешће је лако препознати и одредити по специфичном мирису на анис и по нажлебљеним оштрицама листића, изузев варијетета који нема мирис Lentintinellus cochleatus var. inoles. Зато ју је готово немогуће заменити неком другом врстом.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Флик, Маркус (2010). Која је ово гљива?. Београд: Марсо. стр. 383. ISBN 978-86-6107-064-8.