Гљиве

Гљиве (Fungi); Историја групе: рани Силур — данас
	; мухара (Amanita muscaria)
Систематика
домен(а):	Еукариоте (Eukarya);
натцарство:	Opisthokonta;
царство:	Fungi; (Linnaeus 1753) R.T. Moore, 1980
раздели
	Ascomycota; Basidiomycota; Blastocladiomycota; Chytridiomycota; Glomeromycota; Neocallimastigomycota; Zygomycota
Екологија таксона
	Портал Биологија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Гљиве спадају у најраспрострањеније организме на Земљи, и представљају посебно царство еукариота. Наука о гљивама — микологија (од грчког μύκης - гљива, λόγος - наука) — прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.

Грађа [уреди]

Гљиве обухватају једноћелијске и вишећелијске организме, који се размножавају полно и бесполно, или искључиво бесполно. Тело вишећелијских гљива организовано је у виду мицелија или псеудомицелија. Мицелија (мицелијум) је мрежа хифа која попут паукове мреже, прораста супстрат и може се простирати на више хектара површине (као код врсте Armillaria ostoyae). Хифа је низ ћелија гљиве. На врху хифе код паразитских облика налазе се заобљени изданци звани хаусторије који продиру у ћелије, упијају храну и њоме хране гљиву. Плодишта развијају гљиве (макромицете) да би се бесполно размножавале. Свако плодиште ослобађа споре. Једно плодиште ливадске печурке произведе око 16 милијарди спора. Клијањем спора на одговарајућој подлози настаје нова мицелија.

Екологија гљива [уреди]

Гљиве представљају засебан облик живота на земљи који је развио три основне стратегије преживљавања у природи:

Гљиве симбионти које живе у заједници са многим биљним врстама и међусобно се испомажу. Гљиве задржавају воду у мицелију, а ту воду користе биљке које помоћу коријења извлаче минералне материје неопходне за раст гљива.
Гљиве сапробионти (разлагачи) без чијег дјеловања у природи не би могло доћи до разлагања органских материја биљног поријекла. Каже се да, да нема гљива, шуме би се угушиле у властитом отпаду.
Гљиве паразити које нападају живе биљке, животиње, људе и друге гљиве. Кроз мрежу танких хранидбених нити, гљиве упијају храну из живе или неживе органске материје.