Кал Крачлов

С Википедије, слободне енциклопедије
Кал Крачлов
Кал Крачлов
Лични подаци
Пуно имеКал Крачлов
Cal Crutchlow
Датум рођења(1985-11-29)29. новембар 1985. (38 год.)
Место рођењаКовентри, Велика Британија
Држављанство Велика Британија
Тимске информације
Тренутни тим
Yamaha Factory Racing (тест возач)

Кал Крачлов (Западни Мидландс, Ковентри, Енглеска 29. октобар 1985) је бивши енглески мотоциклиста који се такмичио у MotoGP шампионату. Своју каријеру је завршио као возач Хонде 2020. године и потписивањем уговора тест возача са Yamaha Motor Racing са могучношћу такмичења у тркама преко Wild card-а или заменски возач.[1]

Почетком 2017. године, Краљевски Аутомобилистички Клуб наградио га је Торенсовим Трофејем за изузетан допринос мотоциклизма у Великој Британији. Дајући му награду, званица из Краљевског Аутомобилистичког клуба је рекао „Први британац који је победио у трци краљевске класе од Барија Шина 1981. године”.[2]

Каријеру је започео као возач супербајка. 2006. године био је шампион British Supersport Championship и 2009. године победник Supersport World Championship са Јамахом. Побеђивао је на тркама у British Superbike Championship – 2008. био је трећи – и 2010. пети у Superbike World Championship.

Од 2011, Крачлов се такмичио у MotoGP шампионату. Придружио се сателитском тиму Јамахе Tech 3 који је за три сезоне био на победничком постољу шест пута између 2011 и 2013 године. 2014. придружио се фабричком тиму Дукатија потписавши уговор на две године. После само једне сезоне у којој је једном био на победничком постољу и завршио тринаести у шампионату, Крачлов је прекинуо уговор да би се придружио тиму LCR Хонда за сезону 2015 где је возио фабричку Хонду.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак[уреди | уреди извор]

Рођен у Ковентрију у Енглеској, добио је име Кал по америчком мотоциклисти Кал Рајборн.[3] Иако му је отац Дерек био тркач, није био много заитересован за спорт до 11. године. Од 2007. није имао возачку дозволу за мотор.[4]Као младић имао је фудбалску каријеру са клубовима Ковентри Сити и Астон Вила, али због повреде колена одабрао је да се концентрише на трке на моторима.[5]

1999. Крачлов је освојио UK Junior Challenge изазов и 2001. Aprilia RS125 Challenge.[6]2003. у Yamaha R6 Cup завршио је други иза Томија Хила, који је за ово постигнуће зарадио вожњу спонзорисану фабриком у British Superbike series.

2006. освојио је British Supersport Championship, после трогодишњег боравка у серији у којој је 2005. завршио на 3. месту.

British Superbike Championship (2007–2008)[уреди | уреди извор]

Кал Крачлов у British Supersport Championship 2008. године

2007. дебитовао је у British Superbike Championship, са тимом Rizla Suzuki у којој је возио и Крис Волкер који је четири пута био другопласиран. Освојио је пол позицију на стази Croft[7] и укупно завршио на деветом месту у шампионату са првим победничким постољем, трећим у Brands Hatch. 2008 возио је за HM Plant Honda чији је спонзор осигуравајућа кућа CIA[8]. На другој трци у Thruxton[9] дошао је до прве победе. Освојио је пол позицију у трећој трци Outlon Park. Након што је у почетку био бољи од сувозача Леона Хаслама, Крачлов је на крају био надмашен. Те сезоне забележио је две победе у сезони и завршио укупно трећи у шампионату и тако победио Тома Сикса за два поена пошто је Јоркширмен морао да одустане пошто је у финалној рунди имао квар на мотоциклу.

Supersport World Championship (2009)[уреди | уреди извор]

Кал Крачлов слави победу у Nurburgring 2009. године

23. септембра 2008, Крачлов је потписао уговор да вози за тим Вилко Зеленберг– Јамахин фабрички тим 2009. у Supersport World Championship.[10]На свим тркама завршавао је на прва четири места до квара на мотоциклу док је водио на стази Брно. Крачлов је водио у шампионату до квара на мењачу док је водио у Имоли што је значило да Еуген Лаверти се приближио на два бода.[11] Међутим, на Magny-Cours Лаверти је пао са мотоцикла, али је подигао свој мотор и завршио на 19 поена од Крачлова са последњом трком у Портимау[12]. Лавери је победио у Португалу, али је Крачлов завршио на четвртом месту што је било довољно да освоји шампионат 2009. године.

Superbike World Championship (2010)[уреди | уреди извор]

Кал Крачлов на Silverstone-у 2010. године где је забележио прве победе

1.oktobra 2009 Јамаха је објавиа да Крачлов прелази из Supersport World Championship у Superbike World Championship. Његов тимски колега је био шампион Џејмс Тоселанд, који се вратио у супербајк након што је изгубио место у MotoGP.[13] Заузео је прву пол позицију у шампионату у Портимау, али није победио ни у једној трци трци. Изазвао је контроверзу након прве тамошње трке поменувши у интервјуу да му је било јасно од Тоселанда када је пао, али инсистира на томе да није арогантан.[14] Тоселанд је касније истакао да Крачлова тенденција да говори својим умом значи да не могу сви да наставе с њим[15]. Своје прве две победе Крачлов је забележио на Silverstone-у, после борбе са возачем тима Ten Kate Racing Џонатом Реом и као резултат тога завршио је на петом месту у шампионату.[16]

МотоГП World Championship (2011-2020)[уреди | уреди извор]

Теch 3 (2011-2013)[уреди | уреди извор]

5. септембра 2010 званично је објављено да се Крачлов прикључује екипи Tech 3 MotoGP Championship 2011.[17] Крачлов је сезону завршио на дванаестом месту у шампионату и проглашен за новајлију године након што је обезбедио свој најбољи пласман у сезони – четврто место у Валенсији.[18]

Кал Крачлов 2011. године у Estoril-уна мотору Tech 3 екипе

После успешних зимских тестирања за сезону 2012, Крачлов је имао добар старт сезоне. У Лосаилу, заузео је треће стартно место и завршио трку на четвртом месту испред свог тимског колеге Андрее Довициоза. Пошто се нашао у првом стартном реду, његов отац је изгубио опкладу са Вилком Зеленбергом и морао да обрије своје бркове које су биле старе четрдесет година. За време тренинга у Silverstone-у пао је са мотоцикла и задобио повреде. Снимци са рендгена су показали да није сломио чланак, али је осећао болове. Даљим прегледом видео се сломљен и дислоциран леви чланак и било је питање да ли ће Крачлов наступати у следећој трци.[19]Добио је дозволу лекара да се такмичи и прошао фитнес тестове на стази. Трку је започео на задњем месту и уз одлучност да се трка завршио на шестом месту. Сезону је завршио на седмом месту у шампионату где се константно борио са првих пет возача у шампионату и завршио два пута на победничком постољу – трећа места у Чешкој и Аустралији.[20]

Кал Крачлов у борби са Валентином Росијем у Le Man-у 2013. године

Сезону 2013 Крачлов је завршио на петом месту. Забележио је четири пласмана на победничко постоље, са другим местом у Француској[21] и Немачкој[22] и трећим местом у Италији[23] и Холандији[24]. Такође је забележио прво стартно место у каријери у Асену. Крачлов се константно борио међу другом групом возача, заједно са Андреом Довициозом, Штефаном Брадлом и Алваром Баутистом.

Дукати (2014)[уреди | уреди извор]

2. августа 2013. објављено је да је Крачлов потписао уговор на две године са фабричким тимом Дукатија где му је сувозач био Андреа Довициозо[25]. Почетак сезоне није био добар јер је транспондер проузоковао да његов Ducati Desmosedici понаша чудно у првој трци у Катару, где је завршио на шестом месту,[26] а у Остину је имао проблема са гумама и због тога пао са мотоцикла[27]. Због повреде руке пропустио је трку у Аргентини и то му је била прва пропуштена трка у каријери[28]. Вратио се у Херезу, али после три круга морао је да одустане због проблема са кочницама[29].

Кал Крачлов на Дукатијевом мотору 2014. године у Sachsenring

2. августа 2014. године, након годину дана од придружења тиму, објављено је да Крачлов напушта Дукати, а касније истог дана је објављено да је Крачлов потписао уговор са екипом LCR Honda за сезону 2015, возећи фабричку Honda RC213V[30],тиме мењајући Штефана Брадла. У Арагону је дошао до првог подијума са Дукатијем завршавајући трку на трећем месту.

ЛЦР тим (2015–2020)[уреди | уреди извор]

Мотор Кала Крачлова у LCR Honda

Сезону 2015 са LCR Honda Крачлов започиње седмим местом у Катару и Остину. Онда је дошао до првог подијума, трећим местом у Аргентини након што је у последњем кругу претекао Андреу Јанонеа[31]. То је био први подијум за тим од другог места Штефана Брадла 2013. у Америци[32]. У следеће три трке, Француска; Италија и Каталуња, Крачлов је морао да одустане[33],пре шестог места у Холандији и седмог места у Немачкој[34]. Крачлов је ову сезону завршио на осмом месту у шампионату.

Кал Крачлов у борби са Данијем Педросом на острву Филип 2015. године

Сезоне 2016 Крачлов је своју прву победу забележио у Чешкој у влажним условима. Та победа је прва победа после Барија Шине 1981. године у Шведској. Такође је победио у Аустралији, прва победа у сувим условима, и тиме је постао први британац који је победио у Великој награди Аустралије. Сезону је завршио на седмом месту у шампионату[35].

На почетку сезоне 2017 Крачлов је пао у првој трци у Катару[36], а у другој трци у Аргентини дошао је до победничког постоља завршавајући на трећем месту[37]. У следеће три трке два пута је завршио међу првих пет[37] и продужио свој уговор са LCR -ом и Хондом до 2019. године[38].

2018. године, Крачлов је забележио трећу победу у MotoGP каријери у Аргентини. Сезону је завршио на седмом месту у шампионату, упркос пропуштене три трке због повреде.

2019. године, Крачлов је три пута био на подијуму и константно био у бодовима, али шест одустајања је проузоковало да заузме девето место у шампионату.

Јамаха (2021)[уреди | уреди извор]

Новембра 2020. године, објављено је да је Крачлов потписао уговор за сезону 2021 као тест возач Monster Energy Yamaha тиме замењујући Хорхеа Лоренца[39].

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Јануара 2014. године, Крачлов се венчао са Луси Херон[40], објављујући на Твитеру да су он и Луси 2. августа 2016. добили ћерку по имену Вилов.

Живи у Ремзију, на острву Мен, али у току тркачке сезоне време проводи у Тоскани, где има кућу од 2012. године.[41][42] Крачлов је возио неколико егзибиционих кругова око Isle of Man TT Course.

Касније 2018. Крачлов је доживео повреду ноге због пада на острву Филип у Аустралији[43]. Има кућу у Калифорнији и ту проводи време када је зима јер се тад не возе трке[41].

Статистика[уреди | уреди извор]

World Superbike (SBK) , World Supersport (SSP), British Superbike (BSB), British Supersport (BSS)[уреди | уреди извор]

Сезоне Серије Трке Пол позиције Подијуми Победе Друга места Трећа места Најбржи круг Број титула
2008, 2010 World Superbike (SBK) 30 6 11 3 2 6 8 0
2005–2006, 2009 World Supersport (SSP) 17 10 10 5 3 2 9 1
2007–2008 British Superbike (BSB) 50 4 13 2 4 7 0 0
2004–2006 British Supersport (BSS) 36 0 17 8 4 5 0 1

MotoGP[уреди | уреди извор]

Класа Сезоне Прва трка Први подијум Прва победа Број трка Победе Подијуми Пол позиције Најбржи круг
MotoGP 2011–2020 2011 Kатар 2012 Чешка 2016 Чешка 168 3 19 4 4

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MotoGP: Cal Crutchlow confirmed as Yamaha's 2021 test rider”. www.motorcyclenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  2. ^ „Cal Crutchlow awarded coveted Torrens Trophy”. Crash (на језику: енглески). 2017-01-24. Приступљено 2021-05-09. [мртва веза]
  3. ^ „Cal Crutchlow: close encounters of the soccer kind”. www.worldsbk.com. Приступљено 2021-05-09. 
  4. ^ „BSB Rookie Cal Crutchlow speaks to LB”. web.archive.org. 2013-12-24. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 2021-05-09. 
  5. ^ „Lawro's predictions”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  6. ^ „Cal Crutchlow”. Crash (на језику: енглески). 2010-02-08. Приступљено 2021-05-09. 
  7. ^ „Q&A: Cal Crutchlow - EXCLUSIVE.”. Crash (на језику: енглески). 2007-10-24. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 2021-05-09. 
  8. ^ „Cal Crutchlow joins the CIA ... in BSB”. Motorcycle Racing Online. Приступљено 2021-05-09. 
  9. ^ „Thruxton British superbikes: Cal Crutchlow records maiden victory in race two”. www.motorcyclenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  10. ^ „Crutchlow signs for Yamaha WSS - Carole Nash”. Carole Nash UK (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  11. ^ „WSS: Sofuoglu wins as Crutchlow falls | Motors TV”. web.archive.org. 2013-12-24. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 2021-05-09. 
  12. ^ „WSS: Lascorz win forces Crutchlow to wait”. Crash (на језику: енглески). 2009-10-04. Приступљено 2021-05-09. [мртва веза]
  13. ^ „Toseland confirmed with Yamaha WSB | Insidebikes | Carole Nash”. web.archive.org. 2011-07-19. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 2021-05-09. 
  14. ^ „Crutchlow: I never meant to appear arrogant”. Crash (на језику: енглески). 2010-03-30. Приступљено 2021-05-09. 
  15. ^ „Toseland: Cal is like Marmite - you either love or hate him!”. Crash (на језику: енглески). 2010-07-10. Приступљено 2021-05-09. 
  16. ^ „Crutchlow breaks WSBK duck in style”. Crash (на језику: енглески). 2010-08-02. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  17. ^ „Official: Cal Crutchlow to MotoGP with Tech 3”. Crash (на језику: енглески). 2010-09-05. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  18. ^ „Crutchlow claims best British finish since 2000”. Crash (на језику: енглески). 2011-11-06. Приступљено 2021-05-09. 
  19. ^ „Crutchlow crashes in practice”. BBC Sport (на језику: енглески). 2012-06-16. Приступљено 2021-05-09. 
  20. ^ „'Calm' Crutchlow toasts second podium”. Crash (на језику: енглески). 2012-10-29. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  21. ^ „Le Mans: Crutchlow - Coughing blood to podium champagne”. Crash (на језику: енглески). 2013-05-20. Приступљено 2021-05-09. 
  22. ^ „Crutchlow 'never gave up', closing on elusive win”. Crash (на језику: енглески). 2013-07-15. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  23. ^ „Mugello MotoGP: Crutchlow thrilled with 'awesome' podium”. Crash (на језику: енглески). 2013-06-03. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  24. ^ „Crutchlow: A great battle until the end”. Crash (на језику: енглески). 2013-06-30. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  25. ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Приступљено 2021-05-09. 
  26. ^ „Crutchlow's Ducati 'in a different place'”. Crash (на језику: енглески). 2014-03-24. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  27. ^ „Crutchlow: I got caught up with the bike”. Crash (на језику: енглески). 2014-04-14. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  28. ^ „Crutchlow: I became an armchair racer!”. Crash (на језику: енглески). 2014-05-01. Приступљено 2021-05-09. 
  29. ^ „Crutchlow: All this hard work for three sh*t laps”. Crash (на језику: енглески). 2014-05-05. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  30. ^ Sports, Dorna. „Crutchlow to ride with CWM-LCR Honda in 2015 | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  31. ^ Sports, Dorna. „Rossi wins in Argentina after clashing with Marquez | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  32. ^ Sports, Dorna. „Crutchlow signe son premier podium avec CWM LCR Honda | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: француски). Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  33. ^ „'Racing incident' costs Crutchlow podium fight”. Crash (на језику: енглески). 2015-06-14. Приступљено 2021-05-09. [мртва веза]
  34. ^ „Crutchlow regrets tyre choice as 'average' first half ends”. Crash (на језику: енглески). 2015-07-13. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-09. 
  35. ^ „2016 MotoGP results and standings”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  36. ^ „Vinales wins MotoGP season-opener”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  37. ^ а б „MotoGP results 2017”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  38. ^ „Factory Honda MotoGP contract keeps Crutchlow at LCR for 2018/19”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  39. ^ „Crutchlow joins Yamaha MotoGP test team in 2021, Lorenzo exit confirmed”. FormulaRapida.net (на језику: енглески). 2020-11-13. Приступљено 2021-05-09. 
  40. ^ „MotoGP star Cal Crutchlow marries girlfriend Lucy Heron”. www.motorbiketimes.com. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г. Приступљено 2021-05-09. 
  41. ^ а б Cary, Tom (2018-06-30). „Exclusive interview: Mark Cavendish and Cal Crutchlow - the superstars backing each other to be the fastest man on two wheels”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-05-09. 
  42. ^ „Isle of Man: Crutchlow and Cavendish”. Cycle World (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  43. ^ „MotoGP: Hard road back for Crutchlow”. www.motorcyclenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кал_Крачлов&oldid=26893923”