Кинмон инцидент

Кинмон инцидент 禁門の変・蛤御門の変
Део Бакумацу конфликта
Графика Јузана Морија из 1893. која приказује сукоб код царске капије
Време 20. август 1864. Место Кјото Повод Соно џои идеје, жеља да се врати царска власт Исход Победа шогуната
Сукобљене стране
Чошу Снаге соно џои ронина	Шогунат Токугава Област Аизу Област Сацума Област Мито Област Овари Област Ки Област Кувана Област Огаки Област Ечизен Област Хиконе Област Јодо Област Асао Шинсенгуми Мимаваригуми Југекитаи
Команданти и вође
	Токугава Јошинобу
Јачина
3.000 људи (1.400 из областу Чошу + 1.600 ронина)	50.000 људи
Жртве и губици
400 убијено или рањено	60 убијено или рањено, 28.000 кућа спаљено

Кинмон инцидент (Јап. 禁門の変 „Kinmon no Hen“) у преводу „Инцидент код забрањене капије“ или „Инцидент код царске капије“, позната и као Побуна код Хамагури капије (јап. 蛤御門の変 „Hamaguri Gomon no Hen“) био је војни сукоб између снага Токугава шогуната и самураја који подржавају соно џои идеје. Сукоб се десио 20. августа 1864. у Кјоту као део покушаја свргавања шогуна са власти.

О сукобу

У време сукоба сматрало се да актуелни цар Јапана, Комеи симпатизира покрет Соно џои подржавајући потпуно друге ставове од шогуна и његове владе. Бојећи се да би сарадња са странцима довела Јапан у пропаст, самураји округа Чошу који су се међу првима побунили против актуелне власти организовали су се у намери да царску породицу врате на чело државе.

Снаге области Чошу запутиле су се у царску палату где су желеле лично да дођу пред цара али су их у томе спречиле снаге шогуната које их нису пропустиле кроз капију двора. Дошло је до сукоба а главну одбрану водиле су снаге округа Аизу и Сацума које су их надјачале и у броју и у опремљености. Током овог сукоба дошло је до великог пожара за које се сматра да је подметнут од стране Чошу побуњеника у тренуцима кад су схватили да ће изгубити почевши од резиденције породице Такацукаса. Пожар је прогутао много кућа које су у Кјоту тада прављене од дрвета и запаљивих материјала а до данашњих дана остало је непотврђено да ли су заиста побуњеници Чошу изазвали пожар и да ли је то био део њихове званичне стратегије (као диверзација) или се то десило у бесу због пораза.

Због овог сукоба Накајама Тадајасу који је био царски саветник за државна питања протеран је са двора зато што се сматрало да је имао удела у инциденту. Као одмазду за побуњеничко деловање шогунат организује Први поход на Чошу у септембру 1864. који се завршава без борбе кажњавањем организатора за Кинмон инцидет наређењем да изврше сепуку.