Кити О’Нил

С Википедије, слободне енциклопедије
Кити Лин О’Нил
Датум рођења(1946-03-24)24. март 1946.
Место рођењаКорпус Кристи, САД
Датум смрти2. новембар 2018.(2018-11-02) (72 год.)
Место смртиЈурика, САД

Кити Лин О'Нил (24. марта 1946. - 2. новембра 2018.) је била америчка каскадерка и тркачица, позната као "најбржа жена на свету." Болест ју је у раном детињству оставила глуву, а због неких других болести јој је ускраћена прилика да оствари каријеру рониоца. Каријера Кити О'Нил као каскадерке и тркачког возача је довела до њеног појављивања у телевизијском филму као и настанка сопствене акционе фигуре. Њен ракорд за најбржу жену на копненој подлози и далје је нетакнут.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Кити Лин О'Нил рођена је у Корпус Кристи, Тексас, 24. марта 1946[1]. Џон О'Нил, њен отац, био је официр Ратног ваздухопловства Сједињених Држава. Погинуо је у паду авиона током Китиног детињства. Њена мајка Патси Комптон О'Нил била је рођена Чироканка. Са само пет месеци старости,[2] Кити О'Нил се заразила са више различитих болести које су резултирале њеним губљењем слуха. Након што је у њеној другој години глувоћа постала изразито очигледна, њена мајка је одлучила да је учи како да чита са усана и говори. Њена мајка је временом постала логопед и основала школу за ученике са оштећењем слуха у Вичита Фолсу, Тексас .

Као тинејџер, Кити постала скакач са платформе од 10 метара и 3 метра са одскочне даске. Освојила је и шампионат Аматерске атлетске уније за роњење[3] . Тренирала је почетком 1962. године са тренером роњења Самуелом Лијем. Пре квалификација за Олимпијаду 1964. године сломила је зглоб и заразила се менингитисом кичме, што је била претња за њену споспобност да хода и спречило је да се придружи олимпијској ронилачкој репрезентацији[4]. Након опоравка од менингитиса изгубила је интересовање за роњење и окренула се скијању на води, роњењу, падобранству и једрење на ваздушној једрилици, наводећи да скакање није било довољно застрашујуће за њу[5]. У својим касним 20-има подвргла је два третмана рака[6].

Тркачка и каскадерска каријера[уреди | уреди извор]

До 1970. године О'Нил је учествовала и у тркама на води и на копну, учествујући у Баја 500 и Минт 400 . Упознала је каскадере Хал Нидхам и Рона Хамблетона док су тркали мотоцикле, и живјела с Хамблетоном, одустајући од трка на неко време. Средином 1970-их ушла је у каскадерске послове, тренирајући са Неедхамом, Хамблетоном и Даром Робинсоном. Године 1976. је постала прва жена која је наступила са Стунтс Унлимитед, водећом каскадерском агенцијом. Као каскадерка појавила се у филмовима "The Bionic Woman", Airport '77, The Blues Brothers, "Smokey and the Bandit II"и друге телевизијске и филмске продукције. Године 1978. њена каскадерска каријера инспирисала је акциону фигуру Китти О'Неил, коју је направио Мател[5].

Током снимања епизоде "Wonder Woman" из 1979. године, О'Нил је ангажована да изведе тежак каскадерски акт за Џени Епер, уобичајени каскадерски двојац за Линду Картер. У том је тренутку поставила женски рекорд високог пада од 39 метара у 39 стопа у 12-спратној долини Хилтон у граду Схерман Оакс у Калифорнији. Због своје мале тежине од 44 килограма је могла да издржи такве ударне силе. Касније је оборила свој рекорд падом из хеликоптера високим 197 метара. О'Нил је поставила женски рекорд у брзини на води од 443 km/h, а 1970. године је држала рекорд женског скијања од 168,74 km/h [4].

Рекорд за обарање брзине на копну[уреди | уреди извор]

Године 1976. у југоисточној Орегон Алворд пистињи, О'Нил је поставила рекорд у копненој брзини за женске возаче. Пилотирала је ракетни аутомобил с погоном на три точка на хидрогех пероксид који је изградио Бил Фредрик и назвао „СМИ мотиватор“. Средња брзина је била 825.127 km/h, а максимална брзина 999 km/h.

О'Нилине вожње су наводно користиле 60% расположиве снаге, а О'Нил је проценила да је могла да прекорачи 1.100 km/h пуном снагом[7].

Покушаји спречени од стране спонзора[уреди | уреди извор]

Ограђена својим уговором, О'Нил се борила са спонзорима. Уговорено је да обори само рекорд копнене брзине код жена, а обавезна је да дозволи Халу Недхаму да постави укупни рекорд. Према њеном уговору, она није требало пређе 640 km/h. Недхамов спонзор, компанија за производњу играчака "Marvin Glass and Associates", је успео да заустави даље вођење компаније О'Неил. Портпарол је наводно рекао да је "неподношљиво и понижавајуће за жену да постави рекорд за копненоу брзину." Недхам није поставио рекорд, нити је возио аутомобил, а правни напор О'Нила и Хамблетона да дозволе О'Нил још један покушај није успео. Спонзори су добили негативан публицитет због уклањања Кити О'Нил из аутомобила[7].

Касније године и смрт[уреди | уреди извор]

Године 1977. у пустињи Мојаве, О'Нил је пилотирала ракетним драгстером са погоном на хидроген пероксид који је изградио Кај Михаелсон са просечном брзином од 449,8 km/h. Пошто се трка није поновила по НХРА правилима, она није призната за званични рекорд[6]. Године 1979. О'Неилина искуства послужила су као основа за биографски филм Тиха победа: Прича о Кити О'Неил, у коме глуми Стокард Ченинг. О'Нил је прокоментарисаола да је отприлике половина филма тачан приказ[5].

О'Нил је одступила од рада са каскадерима 1982. године након што су њене колегице из каскадера погинуле током извођења. Преселила се у Минеаполис са Михаелсоном, и на крају се преселила у Еуреку, Јужна Дакота, са Рејмондом Валдом. Када се повукла, О'Нил је поставила 22 рекорда брзине на земљи и води[6]. Умрла је 2. новембра 2018. од упале плућа у Еуреки, Јужна Дакота у 72. години живота[4].

Године 2019. добила је награду "Oscars In Memoriam"[8].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barnes, Mike (November 5, 2018). "Kitty O'Neil, Famed Hollywood Stuntwoman and Daredevil, Dies at 72". Hollywood
  2. ^ Jares, Sue Ellen (January 4, 1977). "The Renaissance Woman of Danger—That's Tiny Kitty O'Neil". People. Retrieved November 6, 2018.
  3. ^ Cobb, Marnee (May 18, 1977). "The Day Kitty O'Neil Couldn't Break the Record". Lakeland Register.
  4. ^ а б в Smith, Harrison (November 4, 2018). "Kitty O'Neil, deaf daredevil who became 'world's fastest woman,' dies at 72". Washington Post. Retrieved November 6, 2018.
  5. ^ а б в Sandomir, Richard (November 6, 2018). "Kitty O'Neil, Stuntwoman and Speed Racer, Is Dead at 72". New York Times. Retrieved November 7, 2018.
  6. ^ а б в "1976: Deaf stuntwoman Kitty O'Neil sets women's land-speed record". History. November 13, 2009. Archived from the original on November 6, 2018. Retrieved November 7, 2018.
  7. ^ а б Phinzey, Coles (January 17, 1977). "A Rocket Ride to Glory and Gloom". Sports Illustrated Vault. Retrieved November 7, 2018.
  8. ^ "Kitty O'Neil - Oscars In Memoriam 2019". oscar.go.com.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кити_О’Нил&oldid=26899855”