Консонанца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савршене консонанце на тону це1.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.
Несавршене консонанце на тону це1.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.

Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]

Консонантни интервали деле се на:

  1. Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
  2. Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.


Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.


Извори[уреди]

  1. ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. ^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.
  3. ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.