Пређи на садржај

Корисник:Anđela Danilović/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије

Ана и француски пољубац дебитантски је роман Стефани Перкинс из 2010. године. Књига је објављена 2. децембра 2010. године у издању Дутон Јувенил и написана је током Националног месеца писања романа.[1] Књигу су пратили наставци Лола и момак из суседства и Исла и срећно икад.

О књизи и њеном писању уопште, Перкинсова је изјавила да носи другачији мирис за сваку књигу коју напише и да је носила

црвени руж док је писала Ану и француски пољубац.

Радња књиге[уреди | уреди извор]

Ана и француски пољубац
АуторСтефани Перкинс
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески
Жанр / врста делаНовела
Издавање
ИздавачDutton Juvenile
Датум2. децембар 2010.
Број страница372
Класификација
ISBN?978-0-525-42327-0

Ана Олифант је матуранткиња коју је отац приморао да похађа интернат „Америчка школа у Паризу“ - ученици су га назвали СОАП. Она је жестоко против тога да мора да напусти Атланту због Париза, посебно због најбоље пријатељице Бриџет и Тофа, њеног потенцијалног дечка, који је са њом радио у биоскопу и њих двоје су се пољубили пре њеног одласка у Париз.

Ана жели да постане филмска критичарка, будући да је велики љубитељ филма. Прве ноћи у СОАП-у упознаје

комшиницу  Мередит (Мер), која је теши након што је затекла Ану како плаче у њеној соби. Након што је Ана

напустила Мередитину собу, налетела је на дивног дечка,Етјена Сент Клера, који има енглески акценат.

Следећег јутра за доручком, Мер позива Ану да седи са њом и њеним пријатељима; Рашми и дечко Џош, као и Етјен од претходне ноћи - сви га знају као Сент Клера. Сент Клер има девојку Елен, која је некада била у њиховом друштву пре него што је дипломирала СОАП.

Ана не зна ни да чита, ни да говори француски. Oсећа се инфериорно међу својим школским колегама, што доводи до помоћи Сент Клера у наручивању доручка. Примећује популарност Сент Клера међу студентима, углавном због његовог природног шарма.

Сент Клер и Ана су именовани за лабораторијске партнере до краја године. Ана открива да је једина сениорка на почетном француском језику, осим јуниора по имену Дејв. Ана сазнаје да је Мер заљубљена у Етјена, али да ништа не може да уради поводом тога јер он има девојку.

После недељу дана у СОАП-у Џош, Рашми, Етјен и Мер су изненађени када сазнају да Ана још увек није изашла из кампуса. Више је него срећна кад је Сент Клер  изведе у истраживање Париза. Разговарају, смеју се, посећују нулту тачку Француске и повезују се на наизглед неком вишем нивоу од пријатељства. Етјен сазнаје за Тофа, Ана упознаје његову девојку Ели, што је подсећа на то да је он заузет и да не треба да осећа ништа више од пријатељске љубави према њему.

Током наредних неколико недеља Ана и Сент Клер  постају најбољи пријатељи, он јој ради домаће задатке, седи поред ње за ручком, задиркује је због патика, пита за омиљене филмове. Ана је све свеснија да се полако заљубљује а Сент Клер не пориче да и он осећа нешто више према својој пријатељици.

Једног дана, када се група дружила на гробљу, Сент Клер   сазнаје да његова мајка умире од рака грлића материце, а његов отац не жели да Етјен буде уз њу. Сент Клер се напије касније те ноћи и признаје да воли Ану. Ана је забринута за свог друга и обузима је туга видевши увек насмејаног Етјена овако депримираног. Друштво покушава да га орасположи, а Ана га је слагала када ју је питао да ли је рекао нешто чудно прошле вечери.Сви суденти су се вратили кућама за Дан захвалности, а Етјен и Ана остају сами у кампусу, с обзиром да им очеви бране да се врате домовима за празник. Ана убеђује Сент Клера да њих двоје треба да прославе у Паризу Дан захвалности, говоривши му да његова мајка не би волела да га види како тугује за овај дан. Сент Клер на крају пристаје. На крају вечери, Сент Клер позва Ану да преспава код њега у соби, јер се осеча усамљено. Међутим, те вечери ништа се није догодило, јер су свесни да не желе да покваре пријатељство. Ана се враћа у Атланту а Етјен код мајке. При доласку у Атлану, Ана сазнаје да се њена најбоља другарица Бриџ и Тоф виђају, а да су обоје крили од ње тај однос. Сваки дан у Атланти Ана је проводила за телефоном, причајући Сент Клеру о издаји коју је доживела, проблемима са оцем, породици. Када су се поново видели, Ана је схватила да се заљубила у свог најбољег друга, чак га је и по први пут назвала 'Етјен' а не 'Сент Клер', на његово одушевљење.

Убрзо је стигла вест да је Етјенова мајка излечена. Група је изашла да прослави ову дивну вест у парк, где су се Етјен и Ана пољубили први пут. Али, проблем настаје када их Мер види, Сент Клерово враћање Ели, туча Аманде и Ане јер је ова провоцирала Мер..

Ана је викала на Сент Клера  пре него што је успео да објасни и престала је да разговара са групом, претпостављајући да је сви мрзе. Случајно, када су Ана и он били заједно у казни, он јој је објаснио да се вратио Ели да раскине с њом. Ана је одлучна да поправи ствари, шаље писмо својој најбољој пријатељици Бриџ, мири се са пријатељима, извињава се Мер која јој говори да су Ана и Етјен савршени једно за друго, само то није могла да призна себи. Касније, Ана и Етјен одлазе до Нотр Дама, пењу се на врх упркос његовом страху од висине и признаје јој да је заљубљен у њу. Питао ју је и зашто се правила као да се ништа није догодило оне вечери када јој је пијан признао своја осећања, и да би ствари биле много другачије да је тад и она другачије одреаговала. Обоје схватају колико су ове ситуације биле беспотребне да су само признали једно другом како се осећају, и настављају да се љубе на врху Нотр Дама.

Ликови:[уреди | уреди извор]

  • Ана Олифант: Главни лик романа. Ана је премештена из Атланте, Џорџија, у Париз, Француска, на завршну годину средње школе (Америчка школа у Паризу). Има тамно смеђу косу са избељеним плавим праменом, а између предњих зуба има размак за који каже да је „велика попут сувог грожђа“. Воли филмове и посао филмског критичара је њен посао из снова.
  • Етјен Сент Клер: Често називан својим презименом, Етјен је предмет Анине љубави, иако је већи део књиге са Ели. Рођен је у Сједињеним Државама, одрастао у Енглеској, а похађа школу у Паризу. Описан је као нижи дечко. Има урођен шарм и већина девојака из кампуса га сматра привлачним. Боји се самоће.
  • Бриџит Сендвик: Анина најбоља пријатељица код куће у Џорџији. Она је бубњар Тофовог бенда.
  • Мередит Шевалије: Аннина пријатељица у Паризу. Воли фудбал и заљубила се у Етјена Сент Клера . Због тога Ана скрива своју заљубљеност у њега.
  • Рашми Деви: Анина пријатељица из дружине. Забавља се са Џошом.
  • Џош Васерштејн: Анин пријатељ и Рашмин дечко. Он је уметник и годину дана старији од свог друштва.
  • Елен ' Ели'- Сент Клерова девојка, годину дана старија од Ане.
  • Аманда Спиритет - Вотс- главни анатагониста у роману. Аманда константно задиркује Ану због њеног доброг односа са Етјеном.
  • Кристофер- надимак Тоф: Дечко који је пољубио Ану пред полазак у Париз и дао јој повода за наду, док се за време њеног одсуства виђао са њеном најбољом другарицом.
  • Шон 'Шони' Олифант: Анин млађи брат.
  • Џејмс Ешли: псеудоним под којим пише Анин тата, он је писац, који је приморао Ану да се пресели у Париз и да тамо проведе последњу годину средње школе.

Рецензије[уреди | уреди извор]

Критички пријем књиге је генерално био позитиван[2], НПР га је прогласио једним од „Најбољих тинејџерских читања године“ за 2010. годину[3]. И Киркус Ривјубс и Публишерс Викли дали су позитивне критике о књизи, а Публишерс Викли је похвалио приповедање аудио књиге.[4] Часопис Школске библиотеке дао је дуготрајну позитивну критику за роман, а рецензент га је навео као једну од својих омиљених књига 2010.[5] Листа књига је прокоментарисала да је књига, иако је била „запањујуће и угодно штиво“, имала и „предвидљив укрштени сигнал“. [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Novel Writing Month”. web.archive.org. 2013-01-21. Приступљено 2020-12-31. 
  2. ^ „| City Region | The Register-Guard | Eugene, Oregon”. archive.is. 2013-06-30. Приступљено 2020-12-31. 
  3. ^ „Oh, To Be Young: The Year's Best Teen Reads”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31. 
  4. ^ ANNA AND THE FRENCH KISS | Kirkus Reviews (на језику: енглески). 
  5. ^ Burns, Elizabeth (2012-08-09). „Review: Anna and the French Kiss”. A Chair, A Fireplace & A Tea Cozy (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31. 
  6. ^ Anna and the French Kiss, by Stephanie Perkins | Booklist Online.