Корисник:Dejvas/Проблемске теме
Шаховски проблеми могу се разврстати по темама, односно њиховом стратешком садржају.
Претходништво[уреди | уреди извор]
За проблем који је неко већ раније компоновао каже се да има претходника. Претходништво је потпуно ако су тема, стратегија и позиције главних фигура идентичне или прилично идентичне. О делимичном претходништву говоримо у случају кад два проблема личе један на други, али не у сваком погледу.
Батерија[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |           | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Прилично честа постава фигура у проблему. Састоји се од:
Фигуре су поређане тим редом на истом реду, линији или дијагонали. Батерија се отвара кад се померањем фигуре 2. открије шах или мат којим прети фигура 1.
Изнудица[уреди | уреди извор]
Шаховски проблем у којем први потез белог (кључ) не садржи претњу, већ само чека потез црног који је стављен у цугцванг. Почетна позиција проблема може бити двојака: не мора се радити о потпуној изнудици, али изнудица може бити потпуна.
Изнудица на претњу[уреди | уреди извор]
Проблем с потпуном изнудицом у ком први потез белог не само што задржава цугцванг него ствара и претњу, обично са измењеном игром.
Бристолска тема[уреди | уреди извор]
Термин означава "ослобађајући" потез фигуром која се креће по једној линији и преко одређеног поља, тако да се друга фигура може кретати истом линијом и у истом правцу, и заузети то поље. Име потиче од тропотезног проблема Френка Халеја (1828-1906) који је добио прву награду на турниру у Бристолу 1861. године.
Споредно решење[уреди | уреди извор]
Варијанте проблема које нису директно повезане или не сачињавају део главне игре.
Измењена игра[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |   | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Термин употребљен да се означе наставци или матови након првог потеза белог, који се разликују од оних у привидној или виртуелној игри.
Конструкциони задатак[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
То је облик неортодоксног проблема у ком композитор жели остварити поставу с максималним бројем потеза истог типа, као нпр. шахова, патова, матова итд. Рекорд се објављује не као проблем за решавање, већ као изазов другим композиторима. Ако два композитора постигну исти рекорд, сматра се да је бољи онај који је остварен с мањим бројем јединица на табли.
Први рекордни задатак остварен је 1848. године кад је М. Безел објавио позицију са слике у Немачким шаховским вестима (нем. Deutsche Schachzeitung).
Нузрешење[уреди | уреди извор]
Алтернативна солуција проблема с којом композитор није рачунао.
Корекција[уреди | уреди извор]
Корекција црног[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |  | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Црна фигура која се креће насумично може белом дозволити мат (секундарна претња). Но ако пажљивије изаберемо поље на које ћемо је поставити, фигура може "кориговати" грешку, спречавајући секундарну претњу као ваљан наставак. Међутим, корекција ће садржавати другу грешку (секундарна грешка) која ће белом дозволити нови наставак.
Корекција белог[уреди | уреди извор]
У двопотезном проблему корекција белог имплицира варке беле фигуре чији потез насумце бива коригован пажљивим избором поља доласка.
Критични потез[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
За проблемисту је критичан онај потез при којем дама, топ или ловац прелази преко једног поља (критично поље), чиме се добија да фигура која потом дође на то поље узрокује сециште.
Критични потез може се класификовати према томе да ли је бели или црни играо критични потез, која страна окупира критично поље, и која страна постиже предност тим маневром.
Види још[уреди | уреди извор]
Укрштени шах[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Кад на шах белог црни одговори парадом која уједно значи отворени шах или мат, говоримо о укрштеном шаху.
Решења проблема[уреди | уреди извор]
- ^ 1. Dc6. Батерија на e-линији је директна, а она на d-линији индиректна.
- ^ 1. Dc4 с изменама након померања c-пешака.
- ^ 1. Le8 (2. Td5). Грешка која допушта секундарну претњу 2. T:c8 (након 1. ... Sf4) коригована је седам пута.
- ^ варка 1. Sc4? b3!, варка 1. Sc (насумично)? T:d5!, кључ 1. Sb5!
- ^ 1. Tb5 (2. Se4). Након 2. Da8 и 1. ... T:e7 бели окупира критично поље у своју корист исључивши црну фигуру која игра.
- ^ 1. Kb3 (2. Db4). Три различита укрштена шаха.
Референце[уреди | уреди извор]
- Хари Голомбек, Шаховска енциклопедија, Просвјета, Загреб, 1980. године