Корисник:Filipis5918/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Counter-Strike: Global Offensive Major Championships, poznatiji kao Mejdžor, su Counter-Strike: Global Offensive (CS: GO) e-sport turniri koje sponzorira Valve, kreator igre. Prvi CS: GO Mejdžor dogodio se 2013. godine u Jonšopingu u Švedskoj, a domaćin mu je bio DreamHack sa ukupnim nagradnim fondom od 250.000 američkih dolara podeljenim između 16 timova.

Od tada se Mejdžor značajno proširio, nedavnim turnirima koji su oglašavali nagradni fond od 2.000.000 američkih dolara i u kojima su učestvovale dvadeset i četiri ekipe iz celog sveta. Mejdžori se smatraju najvažnijim i najprestižnijim turnirima na sceni Global Offensive.

Trenutni branitelj titule je Astralis, nakon što je osvojio četvrti Mejdžor na najnovijem Mejdžoru. Ova pobeda donela je Astralisu rekord za najviše Mejdžor titula u istoriji Global Offensive.

Istorija[уреди | уреди извор]

Counter-Strike: Global Offensive je video igra za više igrača pucačina u prvom licu koju su razvili Hidden Path Entertainment i Valve. To je četvrta igra u Counter-Strike seriji. Prva igra u seriji, Counter-Strike 1.6, službeno je objavljena 2000. godine, a ubrzo nakon toga započela su i takmičenja. Prvi značajan međunarodni turnir bio je Zimsko prvenstvo Cyberathlete Professional League 2001,[1] koje se smatra prvim "Mejdžorom".[2] Letnja i zimska prvenstva CPL, zajedno sa World Cyber Games, Electronic Sports World Cup i Intel Extreme Masters Svetskim prvenstvima, zajednica je smatrala Mejdžorom, iako ih Valve nije sponzorisao niti dao bilo kakvu službenu oznaku turnirima.

Švedski timovi, posebno SK Gaming,[3][4] dominirali su ovim ranijim Mejdžorima, ali poljski sastav poznatiji kao Zlatna petorka bio je najuspešnija postava.[5][6] Mnogi timovi iz drugih delova sveta pobedili bi u Mejdžor turnirima, uključujući Team 3D iz Sjedinjenih Država na CPL Winter 2002[7] i WCG 2004,[8] NoA iz Norveške na CPL Winter 2004,[9] mibr iz Brazila na ESWC 2006[10] i WeMade FOX iz Južne Koreje na WEM 2010.[11]

16. septembra 2013. godine, godinu dana nakon izlaska Global Offensive, Valve je najavio nagradni fond koji finansira zajednica sa 250.000 američkih dolara za prvi CS: GO Mejdžor.[12] Novac je delimično finansiran od zajednice putem ažuriranja igre pod nazivom Arms Deal, koje je igračima omogućilo da kupe skin-ove u igri. Valve je najavio da će se turnir održati u Švedskoj, a domaćin će mu biti DreamHack.[13] Turnir se održao krajem novembra, a osvojio ga je švedski tim Fnatic koji je u finalu uznemirio NiP.[14][15] Nakon Dreamhacka 2013, Valve je najavio da će se udružiti s organizatorima turnira i ugostiti tri Mejdžora godišnje. Ovi Mejdžor turniri su najprestižniji događaji na takmičarskoj CS: GO sceni, a nasleđe profesionalnih igrača često se ocenjuje po njihovim nastupima na tim turnirima.[16][17][18]

U ranijim Mejdžorima dominirali su švedski timovi, jer su Fnatic i NiP kombinovano osvojili četiri od prvih šest Mejdžora. NiP igra u pet od tih šest finala. Kada je Fnatic pobedio u Kelnu 2015, postali su prva ekipa koja je osvojila ukupno treći Mejdžor.[19] Samo će Astralis da izjednači taj broj.

Krajem 2015. godine, Valve je najavio da će MLG biti domaćin prvog Mejdžora u Severnoj Americi.[20] 23. februara 2016., sa MLG Columbus 2016, Valve je najavio trajno povećanje nagradnog fonda sa 250.000 na 1.000.000 američkih dolara.[21][22] Međutim, Valve je smanjio broj Mejdžora na godišnjem nivou sa tri na dva. Luminosity Gaming, brazilski tim, pobedio je na turniru i postao prvi neevropski tim koji je osvojio Mejdžor.[23] Ovaj spisak će se nastaviti, drugi tim će biti SK Gaming na ESL One Cologne 2016.[16]

Gambit Esports, iz Kazahstana, pobedio je u PGL Major Kraków 2017. godine i postao prvi azijski i CIS tim koji je osvojio Mejdžor.[24]

13. decembra 2017. godine, generalni direktor E-LEAGUE, domaćina E-LEAGUE Major: Boston 2018, najavio je revidirani format koji su dizajnirali Valve i E-LEAGUE, a koji će proširiti broj timova u Mejdžoru sa šesnaest na dvadeset i četiri.[25] Ovo je ujedno i prvi Mejdžor koji se održao u više gradova, jer su se grupne faze odvijale u Atlanti u Turner studijima.[26] Cloud9, američki tim, pobedio je na turniru i postao prvi severnoamerički tim koji je osvojio Mejdžor.[27]

Nakon Bostona 2018, danski tim Astralis postao je najbolji tim u CS: GO i jedan od najboljih timova u istoriji Counter-Strike-a.[28] Pobedama u Londonu 2018, Katovici 2019 i Berlinu 2019, Astralis je postao prvi tim koji je osvojio tri Mejdžora u nizu i ukupno četiri Mejdžora.[29] Nakon Berlina 2019., Valve i ESL najavili su sledeći Mejdžor, ESL ONE RIO 2020, koji je trebao biti prvi Mejdžor koji će biti održan u Južnoj Americi.[30] Rio 2020, prvobitno zakazan za maj, potom je odgođen za novembar zbog pandemije COVID-19. Novembarski Mejdžor najavljen je s nagradnim fondom od 2.000.000 američkih dolara, kombinujući iznose koji bi bili odvojeni za dva Mejdžora.[31] U septembru 2020. godine Rio Mejdžor je službeno otkazan zbog COVID-19.[32]

Kvalifikacije[уреди | уреди извор]

Počevši od Dreamhack-a 2013, osam najboljih timova iz svakog Mejdžora (oni koji su se plasirali u fazu doigravanja) zaslužili su automatski prolaz za sledeći Mejdžor.[33] Ovi timovi se zovu "Legende". Za ostalih osam timova, nazvanih "Izazivači", odlučivale su regionalne kvalifikacije, uglavnom iz Evrope i Severne Amerike.[33] Mali broj timova je direktno pozvan ili je zaradio prisustvo iz kvalifikacija za poslednju priliku da popuni konačna otvorena mesta kada je to potrebno.[34] Počevši od DreamHack Open Cluj-Napoca 2015 kvalifikacionog ciklusa, Valve je stvorio jedan glavni kvalifikant sa 16 timova pre Mejdžora. Osam poslednjih timova iz prethodnog Mejdžora zaslužuje automatski prelaz u novoformiranu kvalifikaciju za Mejdžor, a regionalni kvalifikatori sada šalju timove u glavnu kvalifikaciju, umesto direktno u Mejdžor.

Za MLG Columbus 2016. regionalne kvalifikacije, koje vode u glavni kvalifikant, zamenjene su od strane "Majnors-a".[35] Sistem Columbus Minor uključivao je četiri regionalne kvalifikacije i dve kvalifikacije za "poslednju šansu", a pozivnice odlaze u jedan tim iz Amerike, dva azijska tima, jedan CIS tim, jedan evropski tim i tri mesta za kvalifikacije poslednje šanse. Sistem je pojednostavljen u sledećem Mejdžoru, ESL One Cologne 2016, uklanjanjem poslednjih kvalifikacija.[36] Korištena su četiri Majnorsa - Azija, ZND, Europa, Amerika. Dve ekipe iz svake kvalifikacije otišle bi u kvalifikaciju za Mejdžor, zajedno sa poslednjih osam timova sa prethodnog Mejdžora.[36] Osam najboljih timova od ukupno šesnaest iz kvalifikacija za Mejdžor napreduje u Mejdžor.

Na E-LEAGUE Major: Boston 2018, kvalifikator Mejdžor je integriran u puni Mejdžor kao prva od tri faze, proširujući broj timova u svakom Mejdžoru na 24.[37] Glavni kvalifikant preimenovan je u "Pozornica Izazivača", bivša grupna faza preimenovana je u "Pozornica Legendi", a faza doigravanja je nazvana "Pozornica Šampiona".[38] Ovo je povećalo broj timova koji su automatski dobijali pozive na Mejdžore, na 16, dok je zadržao Majnor sistem da popuni preostalih osam mesta u prvoj fazi Mejdžora. Legende - još uvek sastavljene od timova koji dođu u fazu doigravanja - zarađuju automatski poziv na Pozornicu Legendi na sledećem Mejdžoru, dok timovi koji su od 9. do 16. mesta zarađuju automatske pozivnice na scenu izazivača sledećeg Mejdžora.[39] 28. avgusta 2018., malo pre početka FACEIT Major: London 2018, Valve je objavio da smanjuju broj automatskih Mejdžor poziva na četrnaest, počevši od London 2018 Major: dva tima koja u prvoj fazi ostaju bez pobede moraju proći kroz Majnors da bi se vratili sledećem Mejdžoru.[40]

Za razliku od tradicionalnih sportskih ili drugih e-sport liga, Valve smatra da igrači u svakom timu imaju glavna mesta, a ne sama organizacija.[41] Na primer, na E-LEAGUE Major 2017, Tim EnVyUs zauzeo je deveto mesto, što znači da će imati automatski poziv na sledećem kvalifikacijskom programu Mejdžor. Međutim, pre sledećeg Mejdžora, trojica igrača EnVyU-a prešla su u G2 Esports, što znači da je tim EnVyUs izgubio mesto na kvalifikacijama za Mejdžor.[42]

Lista Mejdžor Turnira[уреди | уреди извор]

# Turnir Pobednici Rezultat u finalu Drugoplasirani
1 DreamHack Winter 2013 Fnatic 2-1 NiP
2 EMS One Katowice 2014 Virtus.pro 2-0 NiP
3 ESL One Cologne 2014 NiP 2-1 Fnatic
4 DreamHack Winter 2014 LDLC 2-0 NiP
5 ESL One Katowice 2015 Fnatic 2-1 NiP
6 ESL One Cologne 2015 Fnatic 2-0 EnVyUs
7 DreamHack Open Cluj-Napoca 2015 EnVyUs 2-0 Natus Vincere
8 MLG Major Championship: Kolumbus 2016 Luminosity Gaming 2-0 Natus Vincere
9 ESL One Cologne 2016 SK Gaming 2-0 Team Liquid
10 ELEAGUE Major: Atlanta 2017 Astralis 2-1 Virtus.pro
11 PGL Major: Kraków 2017 Gambit Esports 2-1 Immortals
12 ELEAGUE Major: Boston 2018 Cloud9 2-1 FaZe Clan
13 FACEIT Major: London 2018 Astralis 2-0 Natus Vincere
14 Intel Extreme Masters Season XIII – Katowice Major 2019 Astralis 2-0 ENCE
15 StarLadder Major: Berlin 2019 Astralis 2-0 AVANGAR

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Esports Essentials: The Impact of the Counter-Strike Majors – The Esports Observer” (на језику: енглески). 2018-09-19. Приступљено 2021-05-12. 
  2. ^ „SK Gaming | Content: The CPL & SK Gaming - 20 Years of eSports”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  3. ^ „Counter-Strike legend Emil “HeatoN” Christensen to receive first Esports Hall of Fame spot at ESL One Cologne | ESLGaming”. www.eslgaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  4. ^ „SK Gaming | Content: In search of the greatest team of all time”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  5. ^ „SK Gaming | Content: WCG: ESC w/ historic golden win, SK silver”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  6. ^ „Thorin's Take: There's No Quit in NEO and TaZ”. Dexerto (на језику: енглески). 2020-05-19. Приступљено 2021-05-12. 
  7. ^ „SK Gaming | Content: Classic teams: 3D 2002-2003 (with steel)”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  8. ^ „World gaming triumph for UK team” (на језику: енглески). 2004-10-11. Приступљено 2021-05-12. 
  9. ^ „SK Gaming | CPL Winter 2004 / Counter-Strike”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  10. ^ „SK Gaming | ESWC 2006 Grand Final / Counter-Strike”. www.sk-gaming.com. Приступљено 2021-05-12. 
  11. ^ „WeMade FOX win WEM 2010”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  12. ^ „DH Winter with $250k tournament”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  13. ^ „Counter-Strike: Global Offensive”. blog.counter-strike.net. Приступљено 2021-05-12. 
  14. ^ „10 Post-Dreamhack Winter 2013 CS:GO Storylines”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  15. ^ „DreamHack Winter 2013”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  16. ^ а б „Retrospective of the Majors: Lineups with 2 Major Wins and Players with 3”. VPEsports (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  17. ^ „Why CS:GO needs major events”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  18. ^ „Majors Matter More”. ELEAGUE (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  19. ^ „ESL One Cologne: Krimz is our top player of 2015”. Red Bull (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  20. ^ „Counter-Strike: Global Offensive”. blog.counter-strike.net. Приступљено 2021-05-12. 
  21. ^ Lahti, Evan (2016-02-23). „Valve puts in $1 million for all future major CS:GO tournaments”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  22. ^ Good, Owen S. (2016-02-24). „Valve boosts Counter-Strike major tournament prize pool to $1 million”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  23. ^ „Luminosity win MLG Columbus 2016”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  24. ^ „Gambit win PGL Major Krakow after dismantling Immortals”. Fragbite.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  25. ^ „Valve revamps Major stage names to include qualifier; all 24 teams to have stickers”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  26. ^ „ELeague to host first two-city CS:GO Major in Atlanta and Boston”. ESPN.com (на језику: енглески). 2017-10-05. Приступљено 2021-05-12. 
  27. ^ Cloud9 Becomes First North American Team to Win a CS:GO Major - IGN (на језику: енглески), Приступљено 2021-05-12 
  28. ^ „Why Astralis are the Greatest of All Time”. VPEsports (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  29. ^ Geddes, George (2019-09-08). „Astralis crush AVANGAR to win CS:GO StarLadder Berlin Major”. Dot Esports (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  30. ^ Esguerra, Tyler (2019-12-11). „Brazil gets its first CS:GO Major with ESL One Rio 2020”. Dot Esports (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  31. ^ „ESL One Rio Major Moved to November – The Esports Observer” (на језику: енглески). 2020-03-23. Приступљено 2021-05-12. 
  32. ^ Macgregor, Jody (2020-09-10). „CS:GO Rio Major canceled, Valve discusses cheating scandal”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  33. ^ а б „Counter-Strike: Global Offensive”. blog.counter-strike.net. Приступљено 2021-05-12. 
  34. ^ „DH Winter with myXMG and Bravado”. HLTV.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  35. ^ „Valve announce CS:GO Regional Minor Championships”. www.thescoreesports.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12. 
  36. ^ а б „Counter-Strike: Global Offensive”. blog.counter-strike.net. Приступљено 2021-05-12. 
  37. ^ „StarLadder Berlin CSGO Major Legends stage set as Challengers concludes”. Dexerto (на језику: енглески). 2019-08-26. Приступљено 2021-05-12. 
  38. ^ „Stuchiu’s Standpoint: The declining prestige of the Majors and how to increase it”. Dexerto (на језику: енглески). 2019-09-18. Приступљено 2021-05-12. 
  39. ^ „StarLadder Berlin CSGO Major Champions stage set as Legends concludes”. Dexerto (на језику: енглески). 2019-09-01. Приступљено 2021-05-12. 
  40. ^ „Counter-Strike: Global Offensive”. blog.counter-strike.net. Приступљено 2021-05-12. 
  41. ^ „Will Cloud9 lose their CS:GO Major spot? Valve respond”. Dexerto (на језику: енглески). 2019-03-19. Приступљено 2021-05-12. 
  42. ^ „PGL Makes Ruling on Team EnVyUs' Major Offline Qualifier Spot”. dbltap.com (на језику: енглески). 2017-03-21. Приступљено 2021-05-12. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Filipis5918/песак&oldid=23820443”