Пређи на садржај

Корисник:Ivanstojkovic02/sandbox

С Википедије, слободне енциклопедије

Вагабонд (манга)[уреди | уреди извор]

Вагабонд (Јапански: バガボンド, Hepburn: Bagabondo) је јапанска манга серија борилачких вештина написана и илустрирана од стране

Такехико Иноуе. Приказује фиктивни рачун живота јапанског мачевалца Мусашија Мијамота, темељен на Еиђијевом роману Мусаши. Објављиван је у Коданшином сеинен манга часопису "Јутро" од септембра 1998. године, а његова поглавља су скупљена у тридесет и седам танкōбон свезака до Јула 2014. године.

Виз Медиа је лиценцирала серију за енглеско издање у Северној Америци и до Априла 2015. године објавила тридесет и седам свезака. Серија тренутно има продужену паузу, а посљедње поглавље објављено је у Маја 2015.

До Децембра 2012. године, манга је имала преко 82 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих манги серија свих времена. Године 2000., Вагабонд је освојио 24. Коданша Манга награду у општој категорији, као и Гранд награду 6. Тезука Осаму Културне Награде 2002. године.

Резиме[уреди | уреди извор]

Прича почиње 1600. године, након одлучне битке код Секигахаре. Двојица седамнаестогодишњака који су се придружили губитничкој страни, Такезō Шинмен и Матахачи Хон'иден, рањени су на бојном пољу и прогоњени од стране преживелих ловаца. Успеју побјећи и заклети се да ће постати Непобедиви под Небесима (天下無双, Тенка Мусō). Проналазе смештај код две жене, али их ускоро напада банда Тсуџиказе, и у гужви борбе се њихови путеви раздвајају: Такезō одлучује постати скитница и лутати свету изазивајући јаке противнике, а Матахачи одлучује остати с женама. Такезō се враћа у свој родни град, село Мијамото, како би рекао мајци Матахачија, Осуги Хон'иден, да је њен син жив. Међутим, Осуги реагује непријатељски јер село презире Такезōа због његових изразито насилних и антисоцијалних склоности, а и због тога што будућност племићке породице Хон'иден сада је угрожена будући да им је насљедник Матахачи нестао. Осуги повлачи све конце да оптужи Такезōа за криминал. Такезō се бори против својих прогонитеља, али га на крају ухвати монах Такуан Сōхō, који га натјера да поновно размисли о свом животном циљу. Такуан га ослобађа и како би га потакнуо да започне живот изнова, преименује га у Мусаши Мијамото.

Након четири године, Мусаши стиже у Кjото и бори се против Yошиока mачевалаца. Мусаши узима неколико ученика, али подручје захвата ватра што доводи до неизбежне борбе. Матахачи спашава Мусашија и лечи га Такуан. Мусаши одлучује наставити своју обуку с младим дечаком Јōтарōем, желећи да га он научи. Приликом њиховог доласка на копља Хōзōина, Мусаши се први пут бори против Хōзōина, а након тога долази до поседица те борбе. Следи Мусашијева друга борба против Хōзōин Иншуна. Иншунова надмоћност тера Мусашија на бег од страха, али се припрема за реванш у којем на тренутак преузима водство над својим противником. Након тога слиједе последице те борбе, Отсū-ина ситуација с Yагyū-ем, док Матахачи постаје познат када украде име познатог самураја по имену Којирō Сасаки. Мусаши и Јōтарō долазе до Yагyū-ових мачева, догађаји док разматрају како ући у сeдиште Yагyū-а, Мусашијев састанак са четири старија самураја, његова соло борба против Yагyū људи, сусрет с Секишūсаи Yагyū-ом и њихов разговор који доводи до поседица. Следи Мусашијева обука, те потешкоће које задесише Матахачија и његову породицу, догађаји који директно воде до Мусашијеве борбе против Баикена Шишида.

Прича се затим враћа 17 година пре почетка приче и приказује тешко детињство Којирō Сасаки-а, који је усвојен од стране Јисаи Канемаки-а, његову животну причу и његов раст као генијалног самураја упркос његовој телесној инвалидности. Након што је постао пунолетан, Иттōсаи га враћа натраг у ноћну борбу. Путује с њим и Гонносукеом, а долази до кратког сусрета с Такезō-ом на бојном пољу Секихагара. Након раздвајања, борбе против различитих група, Којирōва се бори против Садакореове групе.

Након што се заврши Којирова прича, Мусаши поновно сусреће Којирōа док се играо са снешком, након што симулирају кратку борбу мачевима. Мусаши сусреће Матахачија који изражава љубомору на Мусашијеве постигнућа и очигледан однос с Отсу. То разљути Мусашија и он напушта свог старог пријатеља. Мусаши се затим сам бори против 70 чланова клана Yошиока. Иако их убије све, један од њих му задаје тешку рану. Након поседица Мусашијеве соло битке, он се враћа на путовање, упркос понуди да постане ментор. У међувремену, Мајахачијева мајка умире, остављајући свог сина да исприча причу из манге.

Мусашијево ново лутање доводи га до сусрета са сирочетом Иори, којег одлучује одгајати док се суочава са селом са лошим пољима. Мусаши, Иори и Тоyозаемон путују до старачког дома Yūсаи Хосокаwа, док Отсу и Јōтарō живе са Yагyū-ем, а Којирō се бори против Хосокаwе.

Продукција[уреди | уреди извор]

Након што је завршио с манга серијалом "Слем Данк" који се бавио кошарком, Такехико Иноуе је желио написати нешто реалистичније. Док је "Слем Данк" био намењен млађој публици, "Вагабонд" је намењен одраслој публици. Ипак, Иноуе није пронашао разлике између кошаркаша и самураја јер је тврдио да нитко од њих не воли губити. У ретроспективи, Иноуеова искуства с мењањем публике осећају се обавезно јер сматра да би аутори манга требали изазивати себе[6]. Надаље, назвао је "Вагабонд" експериментом у којем пише у супротности с његовим ранијим, једноставнијим радовима. Иноуе је започео с "Вагабондом" јер се питао какав би лик био Мусаши када је прочитао његову књигу. Након што је завршио с цртање спортске манге, хтео је створити серију о темељним концептима, попут "живота и смрти, људског стања, итд.". Уместо да прикаже Мусашијев каснији живот у његовом "просветљеном стању", о којем се често писало, аутор је одабрао приказати мање познати део, тачније "младић који достиже тачку просветљења када долази с начина живота који је сличан животињском". 2009. године је изјавио да му помаже што само мора цртати ликове, док пет његових асистената црта позадине[7], што му олакшава испуњавање недељног рока. Када црта, Иноуе избјегава линије брзине и уместо тога наставља приказати тела на темељу свог разумевања људских тела.

Будући да се мало зна о правом Мусашију, Иноуе је желио дати свој лични поглед који сматра модернијим од других сродних дела. Он сматра уметност у Вагабонду изазовом у поређењу с Слем Данком и Реалом. Аутор објашњава да постоје друге активности осим борбе које су важне за протагонисту. Ако би Иноуе стално приказивао Мијамота у борбама, главни би лик умро. Уместо да исприча причу, Иноуе жели показати живот Мијамота који сматра поезијом. Када Мусаши дође лицем у лице са Секишусаиејем, Иноуе покушава да његова уметност привуче читаоце. За разлику од популарног вееровања, Иноуеов Мусаши не следи главну причу, већ јединственији пут са стазом раста коју сматра реалистичном. Штовише, он не сматра Мусашија самурајем, већ ронином. Друге промене које је Иноуе увео када је писао мангу била је да је дао другачије способности споредним ликовима од романа. Иноуе је такођер изразио тешкоће при цртању сцена у којима су ликови рањени, посебно када се Мусаши бори против 70 Yошиока, што је захтевало пуно енергије да би се правилно приказало. Та је сцена такође била нова идеја коју је имао када је писао мангу, јер је осетио да Мусашију треба већи изазов него у роману.

У Априлу 2009., Иноуе је рекао Нишиниппон Шимбуну да сумња како ће Вагабонд завршити "унутар једне или две године". Тврдио је да не зна како ће завршити, али да је ушао у своје коначне фазе. У Јануару 2010., потврдио је да ће завршити унутар године[8]. Међутим, у Септембру, током паузе због здравствених проблема, Иноуе је објавио да је крај одложен до 2011. године. У Децембру 2010., Иноуе је објавио ажурирање на својој wеб страници у којем је рекао да се Вагабонд неће вратити док не поврати "ентузијазам" за серију.

Након осамнаест месеци, Вагабонд се вратио у часопис Јутро као месечна серија у Марту 2012. године. Манга је отишла на оно што је требала бити четверомесечна пауза у Фебруару 2014. године, а разлог је био да Иноуе ради на истраживању. Међутим, серија се није наставила све до Јануара 2015. године. Серија је тренутно у продуженој паузи од 21. Мај 2015. године, а његово 327. поглавље, "Човек имена Тадаоки", најновије је поглавље.

Издање[уреди | уреди извор]

Главни чланак : Листа Вагабонд поглавља

Написан и илустриран од стране Такехика Иноуеа, Вагабонд је темељен на роману "Мусаши" који је написао Еиђи Yошикаwа 1935. године. Серијал је започео објављивати у Коданшином сеинен манга часопису "Јутро" 17. Септембра 1998. Иноуе је започео серијал "Стварно" у недељном часопису "Млади скок" 1999. године и објављивао га паралелно с Вагабондом. До Јула 2014. године, Вагабонд поглавља су сакупљена у 37 танкōбон издања од стране Коданше.

Виз Медика је започела објављивати Вагабонд на енглеском језику у Северној Америци 2002. године. Њихово издање задржава обојене странице из оригиналне објаве у часопису, а компанија је до Априла 2015. објавила 37 волумена. Издање Виза се дистрибуира у Аустралазији од стране Медман Ентертаинмента. 2008. године, Виз је започео поновно издавање серијала у формату у којем се три свеска објављују заједно.Тренутно је објављено 12 ВИЗБИГ издања.

Две књинге уметности за серијал су објављена 23. Октобра 20

06. године; "Вода" који садржи обојене илустрације из манге и нове радове, те "Суми (墨)" који садржи црно-беле илустрације, као и ране скице. Оба су објављена у Северној Америци од стране Виза 16. Септембра 2008. године.

Рецепција[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Вагабонд је освојио Велику награду за манга стрип на 4. Јапан Медија Уметничком Фестивалу 2000. У наставку је исечак из говора којим се честита Такехику Иноуеу: "Од Тоyотомија до Токугаwе. Мусаши Мијамото одрастао је усред окретања две велике ера. Господин Иноуе узео је моћног Мусашија, који је понекад називан 'звер', и нацртао га као скитницу. Уметник се хвали што се храбро изазвао национални књижевни радом Еиђија Yошикаwе, упркос томе, дојам брзине који ствара је импресиван. Шаљем свој аплауз уметнику за стварање новог лика Мусашија". Исте године је серија освојила 24. награду Коданша Манга у општој категорији. Вагабонд је такође добио Велику награду 6. културне награде Тезука Осаму 2002., а северноамеричка верзија Иноуеу је дониела номинацију за награду Еиснер 2003. у категорији Најбољи писац/уметник.

Критични одговори[уреди | уреди извор]

Као од Децембра 2012., Вагабонд има више од 82 милиона примерака широм света.

У раним издањима манге, МангаЖивот је сматрао Мусашија привлачним због његове потраге за снагом и детаљне уметности Такехика Иноуеа, упркос спорој радњи. Међутим, критиковали су почетно путовање Мусашија због нагласка на насиљу уместо на његовом менталном развоју и жалили су се због његовог недостатка веза с Матахачијем. Касније издање шестог волумена добио је више похвала од Манга Живота јер даље развија Мусашијев бушидо, његово прихватање слабих тачака и начин на који се Матахачи и даље појављује упркос томе што се двојица још нису срели. Фандом Пост је био импресиониран писањем Иноуеа током читања првог свеска волумена, хвалећи његову велику количину садржаја и питање је ли Мусаши још увек способан бити прави ратник након интеракције с монахом Такуаном. Сличан коментар дао је и КомикБукБин, у којем је рецензент тврдио да га је дојам о Вагабонду толико импресионирао да га је подсетио на стрип Бетман: Дарк Најт Ретурнс, хвалећи начин на који Иноуе приказује насиље на реалистичан начин. Други аспект који је хваљен на истој страници био је недостатак потребе за великом количином дијалога како би се описали ликови.

Према Кранчиролл-у, протагонисти Слем Данка, Ханамичи Сакураги и Мусаши су слични по томе што су млади, егоцентрични генијалци, али "Иноуе-ов Мусаши је сила природе." Описујући Иноуе-ов приказ Мусашија као јединствен у успоредби с онима који се често појављују у фикцији. Комик Бук Ресурси похвалио је начин на који Мусаши обрађује Бушидо, Код самураја, што га чини поштованим. Осим понављајуће сцене борбе, прича у којој Мусаши покушава бринути се за сељане задржава третирање Бушида, али не ослања се на акцију већ на друге врсте снаге. Међутим, овај је лук критизиран због успореног темпа. Јапан Тајмс сматра да је раст Мусашија од немилосрдног ратника до мудрог монаха ратника добро изведен кроз причу.

У поређењу с оригиналним романом, манга је примећена као више одрасла, али још увек није тако добро написана као роман. С друге стране, Лос Анђелес Тајмс сматра Вагабонд "самурајским ремек-делом" због контраста који ствара с романом продубљујући карактеризацију Мусашија и другачији приказ ривала Кођироа. Други аспект који хвале Лос Анђелес Тајмс је начин на који протагонист доноси филозофију о снази и циљу, као што је то случај с Yошиока луком у којем главни лик убија 70 мушкараца, а завршава с озбиљном раном на нози која га ослабљује и доводи у питање шта значи бити непобједив. Према Хоби Конзоли, Вагабонд заслужује похвале како по питању наратива тако и по питању уметности. Еичиро Ода, аутор Оне Пис-а, тврди да је уживао у манги због дотицања дубоких тема и како је помогла Иноуеу да расте као уметнику.

Референца[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kosaka, Kris (7. 1. 2017). „'Vagabond': An epic manga based on the life of a 17th-century samurai”. The Japan Times. Приступљено 1. 5. 2019. 
  2. ^ Cha, Kai-Ming; MacDonald, Heidi (30. 11. 2007). „Takehiko Inoue Unveils Mural at New Kinokuniya”. Publishers Weekly. Приступљено 20. 4. 2020. „Inoue is also the mangaka (manga creator) behind the epic ongoing series, Vagabond (Viz Media), based on Japan's most revered and influential samurai warrior, Miyamoto Musashi. 
  3. ^ Douresseaux, Leroy (23. 4. 2015). „Vagabond: Volume 37 manga review”. ComicBookBin. Приступљено 12. 5. 2020. 
  4. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом indefhiatus.
  5. ^ „The Official Website for Vagabond”. Viz Media. Приступљено 27. 10. 2017. 
  6. ^ Rangil, Oriol Estrada (2023-05-21). „ZN Manga: Entrevista con Takehiko Inoue "No tengo conciencia de ser alguien famoso." - Zona Negativa”. www.zonanegativa.com (на језику: шпански). Приступљено 2023-05-21. 
  7. ^ „Interview: Takehiko Inoue - About Manga”. web.archive.org. 2016-03-03. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ „Inoue Confirms End of Vagabond Manga by Year's End”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
Вагабонд
バガボンド
(Bagabondo)
Жанр