Јапански језик
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
|
| јапански језик | ||
|---|---|---|
| 日本語 • Nihongo | ||
| Nihongo (Јапански језик) написано јапанским писмом |
 |
|
| Изговор | [nʲihoŋɡo] | |
| Државе |  Јапан Сједињене Државе (нарочито Хаваји) Бразил Палау |
|
| Број говорника | матерњи: 130 милиона[1] | |
| Ранг | 9. | |
| Породица | Јапански језици
|
|
| Систем писања | јапанским писмом | |
| Службени статус | ||
| Званичан | Јапан Палау (Ангаур) |
|
| Регулише | Јапанска влада води рачуна о томе | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | ja | |
| ИСО 639-2 | jpn | |
| ИСО 639-3 | jpn | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Јапански језик (јапански: 日本語, Nihongo?) је службени језик Јапана, а говори се и у деловима Кине и Кореје који су дуго били под јапанском влашћу, као и у подручјима где живи доста јапанских емиграната (САД, Бразил). Настао је од следећих речи:
- 日 (ни, ничи) - дан, сунце
- 本 (хон) - извор, извори; књига, књиге
- 語 (го) - реч, језик, говор
Реч Нихон (Nihon - 日本) значи Јапан, а 日本語 (Nihongo) у буквалном смислу језик Јапана.
Због развитка у дугогодишњој изолацији (на јапанским острвима), тешко је наћи било какве везе између јапанског и неког другог језика. Јапански заједно са рјукју језицима спада у јапанску језичку породицу. Признавањем рјукју језика као посебних од стране лингвиста, јапански језик се у научној литератури све мање сврстава у изоловане језике, а кад ускоро рјукју језици буду у потпуности стандаризовани, јапански језик ће и званично изаћи из класификације која га сврстава у изоловане језике, а у новој класификацији ће се са правом појавити категорија "јапанска породица језика".
Садржај |
[уреди] Писмо
Писмо су Јапанци преузели од Кинеза у V веку. За идеографске кинеске знакове зване канђи (漢字), Јапанци су развили властити систем читања и из њега развили два фонемска писма, хирагану (ひらがな, hiragana) и катакану (カタカナ, katakana). Свако од три писма има своје место и начин коришћења. Док се неки канђији или скупови канђија користе за записивање именица и корена глагола, хирагана се користи у комбинацији са канђијима за записивање наставака (глаголска времена, поређења придева и сл.), граматичких речи (везници, чланови итд.) и речи за које не постоје канђији. Катаканом се пишу стране речи и ономатопејски изрази, а понекад се користи и за наглашавање појединих речи (слично као наша масна и курзивна слова). Осим ова три писма, повремено се користи и латиница (ローマ字, romađi), углавном за скраћенице, а понекад и за наглашавање речи. У јапанском систему писања могуће је писати водоравно (слева на десно) и усправно (од горе према доле).
[уреди] Вокабулар
Првобитни јапански језик звао се је Јаматокотоба (језик Јамато-а).Имао је веома мали број гласова,али је зато имао више комбинација тих гласова него данашњи јапански. У додиру са кинеском културом и језиком, дошло је до великих промјена у језику, што за резултат има да данашњи јапански рјечник садржи 55% речи кинеског порекла,5% речи које су састављене и од кинеског и јапанског корена,а само 35% изворних чистих јапанских речи
[уреди] Граматика
Основна карактеристика јапанске граматике је "субјекат – објекат – предикат" структура реченица, за разлику од већине индоевропских језика који имају структуру "субјекат – предикат – објекат". Осим тога, постоје само два основна глаголска времена, прошлост и садашњост (која се понекад назива и "не-прошлост", због чињенице што се употребљава и за изражавање будућности). Именице немају ни род ни број. Правила за конјугацију глагола и придева су релативно једноставна и скоро уопште немају изузетака, а деклинације именица не постоје.
Иако су основна правила јапанског прилично јасна, проблеми при учењу тог језика настају због различитих начина опхођења зависно о положају говорника и његових саговорника на социјалној лествици. Зависно од тога да ли говорите са надређенима, непознатим особама, пријатељима или члановима породице, користе се различите речи и различити глаголски облици. Основна подела "пристојности" језика је на обични облик (砕けた, кудакета), једноставни пристојни облик (丁寧語, теинеиго) и напредни пристојни облик (敬語, кеиго).
[уреди] Види још
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
- Јапански језик за почетнике на APLO Learning Center ((hr))
- Јапански језик Кана ve"zbati (PDF)
- AKSER Brasil - Јапански језик - Let´s Learn Japanese in Video
