Јапански језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Edit-find.svg Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.
јапански језик
日本語Nihongo
Nihongo (Јапански језик) написано јапанским писмом
日本語 (Japanese language)
Изговор [nʲihoŋɡo]
Државе Застава Јапана Јапан
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Државе (нарочито Хаваји)
Застава Бразила Бразил
Застава Палауа Палау
Број говорника матерњи: 130 милиона[1]
Ранг 9.
Породица Јапански језици
  • јапански језик
Систем писања јапанским писмом
Службени статус
Званичан Застава Јапана Јапан
Застава Палауа Палау (Ангаур)
Регулише Јапанска влада води рачуна о томе
Језички кодови
ИСО 639-1 ja
ИСО 639-2 jpn
ИСО 639-3 jpn

Јапански језик (јапански: 日本語, Nihongo?) је службени језик Јапана, а говори се и у деловима Кине и Кореје који су дуго били под јапанском влашћу, као и у подручјима где живи доста јапанских емиграната (САД, Бразил). Настао је од следећих речи:

  • 日 (ни, ничи) - дан, сунце
  • 本 (хон) - извор, извори; књига, књиге
  • 語 (го) - реч, језик, говор

Реч Нихон (Nihon - 日本) значи Јапан, а 日本語 (Nihongo) у буквалном смислу језик Јапана.

Због развитка у дугогодишњој изолацији (на јапанским острвима), тешко је наћи било какве везе између јапанског и неког другог језика. Јапански заједно са рјукју језицима спада у јапанску језичку породицу. Признавањем рјукју језика као посебних од стране лингвиста, јапански језик се у научној литератури све мање сврстава у изоловане језике, а кад ускоро рјукју језици буду у потпуности стандаризовани, јапански језик ће и званично изаћи из класификације која га сврстава у изоловане језике, а у новој класификацији ће се са правом појавити категорија "јапанска породица језика".

Садржај

[уреди] Писмо

Писмо су Јапанци преузели од Кинеза у V веку. За идеографске кинеске знакове зване канђи (漢字), Јапанци су развили властити систем читања и из њега развили два фонемска писма, хирагану (ひらがな, hiragana) и катакану (カタカナ, katakana). Свако од три писма има своје место и начин коришћења. Док се неки канђији или скупови канђија користе за записивање именица и корена глагола, хирагана се користи у комбинацији са канђијима за записивање наставака (глаголска времена, поређења придева и сл.), граматичких речи (везници, чланови итд.) и речи за које не постоје канђији. Катаканом се пишу стране речи и ономатопејски изрази, а понекад се користи и за наглашавање појединих речи (слично као наша масна и курзивна слова). Осим ова три писма, повремено се користи и латиница (ローマ字, romađi), углавном за скраћенице, а понекад и за наглашавање речи. У јапанском систему писања могуће је писати водоравно (слева на десно) и усправно (од горе према доле).


[уреди] Вокабулар

Првобитни јапански језик звао се је Јаматокотоба (језик Јамато-а).Имао је веома мали број гласова,али је зато имао више комбинација тих гласова него данашњи јапански. У додиру са кинеском културом и језиком, дошло је до великих промјена у језику, што за резултат има да данашњи јапански рјечник садржи 55% речи кинеског порекла,5% речи које су састављене и од кинеског и јапанског корена,а само 35% изворних чистих јапанских речи

[уреди] Граматика

Основна карактеристика јапанске граматике је "субјекат – објекат – предикат" структура реченица, за разлику од већине индоевропских језика који имају структуру "субјекат – предикат – објекат". Осим тога, постоје само два основна глаголска времена, прошлост и садашњост (која се понекад назива и "не-прошлост", због чињенице што се употребљава и за изражавање будућности). Именице немају ни род ни број. Правила за конјугацију глагола и придева су релативно једноставна и скоро уопште немају изузетака, а деклинације именица не постоје.

Иако су основна правила јапанског прилично јасна, проблеми при учењу тог језика настају због различитих начина опхођења зависно о положају говорника и његових саговорника на социјалној лествици. Зависно од тога да ли говорите са надређенима, непознатим особама, пријатељима или члановима породице, користе се различите речи и различити глаголски облици. Основна подела "пристојности" језика је на обични облик (砕けた, кудакета), једноставни пристојни облик (丁寧語, теинеиго) и напредни пристојни облик (敬語, кеиго).

[уреди] Види још

[уреди] Извори

  1. ^ ((en)) Јапански. Језици света. Добављено дана 2008-02-29.

[уреди] Спољашње везе



Други језици