Корисник:Jelena Tovarnici/песак
Јелена Товарницки, студент библиотекарства и информатике Филолошког факултета
Сер Томас Бонд | |
|---|---|
| Датум рођења | 1620. година |
| Место рођења | Пекам, Лондон, Велика Британија |
| Датум смрти | 3. јун 1685. |
| Место смрти | Камбервел, Лондон, Велика Британија |
| Занимање | Први баронет |
Сер Томас Бонд, Први Баронет' (1620—1685.) био је енглески земљопоседник и контролер домаћинства краљице Хенријете Марије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Син Томаса Бонда (1580—1662), из брака са Кетрин (ћерком Џона Осбалдестона), рођен је око 1620. године у Пекаму. Тачни датуми његовог рођења, ступања у брачну заједницу и смрти су непознати.
9. октобра 1658, пре обнављања монархије 1660, Бонда је запослио краљ Чарлс II, баронет Енглеске. Такође је постао руководилац домаћинства краљице Хенријете Марије, мајке Чарлса II, именовање за које се претпоставља да је добио плаћањем хиљаду пиштоља, огромне суме, Хенрију Јермину, миљенику краљице, која је недавно била проглашена грофицом Сент Олбанса.
Након обнове монархије, Бонд је поседовао кућу у Пал Малу, а 1674. године процењено је да поседује 20 огњишта, као и сеоска имања у Пекаму и Камбервелу. Такође је поседовао земљу у Јоркширу, Киркби Малхаму, Малхам Дејлу, као и земљу на планини Фел Фонтана. Откупио је велико имање од свог шурака Сер Томаса Крајмса (или Грајмса), Баронета. Такође, по њему је названа вестминстерска улица Бонд. Саградио је нову властелинску кућу у Пекаму која је одавно срушена, а данас се ту налази улица Пекам Хил. Након његове смрти, његово имање је опљачкала ,,фанатична гомила Виговаца’’.
Сер Томас Бонд је сахрањен 3. јуна 1685. године у цркви Светог Гилеса у Камбервелу.[1]
Брак[уреди | уреди извор]
Бонд се оженио францускињом Мари де ла Гарде (умрла 1696), ћерком Шарла Пелиота (франц. Сиеур де ла Гарде) из Париза, једим од домара тајних одаја краљице Мајке. Имали су два сина, Хенрија (умро без деце 1721) и Тома (умро 1732), који су успели у баронетству, и ћерку Мери Шарлот (око 1656—1708), која се удала за сер Вилијама Гагеа, другог баронета Хенграве Хола у Сафолку.[2]
Грб и мото[уреди | уреди извор]
Грб породице Бонд (сребрни, на шевронском саболу са три безанта) и њихов грб (крилати полу-коњ са шест звезда), под мотом Orbis non sufficit („Свет није довољан”), били су истакнути на прозору цркве Светог Гилеса у Камбервелу, уништене пожаром у 19. веку.
Помињање у Пепису[уреди | уреди извор]
Бонд се помиње у дневнику Самуела Пеписа, у уносу за 26. децембар, Дан бокса, 1660, неколико месеци након обнове монархије.
"Ујутро код Беквела по свец́њаке за господина Ковентрија, али нису били спремни, па сам стога отишао, и тако аутобусом до господина Крева, и узео нешто новца од господина Мура за мог господара, и тако кренуо ка њему, када сам угледао сер Томаса Бонда (којег никада раније нисам видео) са поруком краљице о бродовима за пренос њене робе … "
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Улица Бонд, Вестминстер, названа је по Бонду. Међутим, можда је данас најпознатији као наводни предак измишљеног шпијуна Џејмс Бонда. Његов породични мото Orbis non sufficit приказан је као Бондов породични мото у филму ,,У тајној служби Њеног височанства’’, а такође је постао и наслов за Бондов филм ,,Свет није довољан’’. Овај мото је раније је користио Филип II од Шпаније. На медаљи пронађеној 1583. године налазили су се натписи „Филип II, краљ Шпаније и новог света“ и „Свет није довољан”.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- B. H. Johnson, From Berkeley Square to Bond Street — the Early History of the Neighbourhood (London: John Murray & London Topographical Society, 1952)
- Philip Crymes, C(h)rimes C(h)rymes (London: 1985)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ William Harnett Blanch (1877). Ye Parish of Cam̃erwell: A Brief Account of the Parish of Camberwell, Its History and Antiquities (на језику: енглески). New York Public Library. E.W. Allen.
- ^ Wotton, Thomas (1741). The English Baronetage: Containing a Genealogical and Historical Account of All the English Baronets, Now Existing: Their Descents, Marriages, and Issues ... (на језику: енглески). T. Wotton.
- ^ Cremades, Checa. Felipe II. Op. cit. in. The Place of Tudor England. Royal Historical Society. Cambridge: 6th Series, Vol. 12. Cambridge Univ. Press 2003. ISBN 0-521-81561-4.