Корисник:Jovanaz1997/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Plovdina je stara balkanska sorta.
Rasprostranjenost i sinonimi[уреди | уреди извор]
Prevashodno je balkanska sorta. Najviše se gaji u Srbiji, ali i u susedstvu: Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Grčkoj, Albaniji. Poznata je pod različitim imenima: Crvena slankamenka, Radoviska plovdina, Pamid, Rosoara, Koplik, Manakuki i dr.
Botanički opis[уреди | уреди извор]
Pri povoljnim i srednje povoljnim agroekološkim uslovima, plovdina obrazuje vegetativno veoma jak čokot. Vrh mladog lastara je ljubičaste boje s beličastosivim maljama. Zreo lastar je debeo, s dugačkim internodijama i normalno izraženim kolencima, a boja varira u zavisnosti od odlike - od smeđežute do sivkastocrvene. List je srednje krupan, po pravilu trodelan, ali moze biti petodelan. Peteljkin sinus je jako izražen, ima oblik slova "V", obično je otvoren ali može biti blago preklopljen. Liska je bledozelene boje, s lica gola, a s naličja vunasto maljava. Nervi lista su crvenkasti i s naličja jače maljavi. Cvet je morfološki i funkionalno hermafroditan i ima izrazito dobru oplodnju. Grozd je sredje krupan ili krupan, cilindričan ili cilindričnokonusan, često s jednim ili dva krilca. Masa grozda varira od 120 do 200g. Bobica je srednje krupna, okrugla do blogo ovalnog oblika s peteljčicom labavo spojena. Pokožica bobice je tanka, prozračna, crvene boje različitog intenziteta i obilnim pepeljkom. Groždjani sok je bezbojan i bez posebnog mirisa.[1]
Agrobiološka svojstva[уреди | уреди извор]
Plovdina je srednje pozna sorta - po vremenu sazrevanja grozđa spada u sorte II epohe. Koeficijant rodnosti iznosi 1,3 do 1,6, i posebno je karakteristična po velikoj rodnosti najnižih okaca na lastaru. Spada u red jako prinosnih sorti - prinosi grožđa variraju od 15000 do 20000 hiljada kg/ha. Odgovara joj rezidba na kratke kondire: pri dugačkoj rezidbi prerodi i kvalitet grožđa jako opada. Prvenstveno se gaji uz kolac, a i kad se gaji u obliku kordunice mora se primenjivati kratka rezidba. Najbolje uspeva na lakšim tipovima zemljišta - karbonatne smonice, gajnjače, deluvijalna šljunkovita, peskovita, duboka zemljišta. Na plamenjaču i pepelnicu je srednje, a na sivu plesan jako osetljiva. Osetljiva je i na zimske mrazeve.[2] Okca izmrzavaju na -16 do -18°C. Dobro uspeva na mnogim loznim podlogama, a posebno na onima iz grupe Berlandieri x Riperia.
Privredno - tehnološka svojstva[уреди | уреди извор]
U grožđanom soku se nakuplja 15 do 18% šećera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Vina su žutozelene boje, prijatnog mirisa i nedovoljno osvežavajuća. Zbog malog udela ukupnih kiselina u grožđu, od Plovdine se retko proizvodi sortno stono vino: više se koristi za kupažu i za proizvodnju vinskog destilata. U Srbiji je Plovdina veoma zastupljena na malim vinogradskim posedima. Proizvođači i potrošači na lokalnim tržištima dosta koriste grožđe Plovdine za potrošnju u svežem stanju.