Корисник:Milosavt921/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
It Takes Two
Девелопер(и)Hazelight Studios
Издавач(и)Electronics Arts
Погон(и)Unreal Engine[1]
ПлатформеPlayStation5, PlayStation 4, Xbox One, Windows, Xbox Series X/S, Nintendo Switch
ИзлазакPS4, PS5, Win, Xbox One, Xbox Series X/S

26. mart 2021. Nintendo Switch

4. novembar 2022.
МодификацијеВидео-игра за више играча
Режисер(и)Josef Fares
Продуцент(и)Aimar Bergan
Програмер(и)Lucas de Vries
УметнициClaes Engdal
Композитор(и)Gustaf Grefberg Kristofer Eng

It Takes Two (Видео игра)[уреди | уреди извор]

It Takes Two је акцијско-авантуристичка платформа видео игра развијена од стране студија Hazelight Studios и објављена од стране компаније Electronic Arts. Игра је изашла за PlayStation 4, PlayStation 5, Windows, Xbox One и Xbox Series X/S у марту 2021, а за Nintendo Switch у новембру 2022. Као и Hazelight-ова прва игра A Way Out, и ова игра нема опцију за једног играча. Игра је игрива само у онлајн или локалном сплит скрин кооперативном мултиплејеру између два играча.

It Takes Two је добио похвале критичара и освојио неколико признања на крају године, укључујући Игру године на The Game Awards 2021 и 25. годишњој D.I.C.E. награди. Игра је постигла и комерцијални успех, са више од 10 милиона продатих копија до фебруара 2023. године.

Начин играња[уреди | уреди извор]

It Takes Two је акцијско-авантуристичка видео игра са елементима платформских игара. Посебно је дизајнирана за сплит-скрин кооперативни мултиплејер, што значи да се мора играти са још једним играчем преко локалног или онлајн играња. Игра садржи велики број механика из различитих жанрова видео игара.[2] Ове механике играња су повезане са причом и темом нивоа. На пример, у једном нивоу, Коди добија способност да враћа време уназад, док Меј може да се клонира. Играчи морају да сарађују једни са другима и користе ове способности како би напредовали. Игра такође садржи велики број мини-игара.[3]

Дешавање[уреди | уреди извор]

Коди (Џозеф Балдерама) и Меј (Анабел Довлер), удат пар, планирају развод. Након што су саопштили својој ћерки Роуз (Клејр Корбет) вести, она узима своје ручно прављене лутке, које изгледају као њени родитељи, и одлази у породични шупу како би покушала да поправи њихов однос играјући се. Родитељи се налазе заточени у телу лутака као последица Роузиних суза које су падале на лутке. Доктор Хаким, који је преузео антропоморфни облик своје књиге за терапију веза, каже Меј и Кодију да им је додељен задатак да покушају да поправе њихов однос док покушавају да дођу до Роуз.

На почетку, Коди и Меј више су фокусирани на покушај да дођу до Роуз, за коју се надају да зна начин како да се врате у своја људска тела. Међутим, Хаким се повремено меша у тај њихов процес, често им поставља препреке и тестове да би их натерао да сарађују и напредују. Такође се сусрећу с антропоморфним верзијама својих старих предмета, који критикују Кодија и Меј за њихово непоступање и немар како према њима тако и према Роуз. Путујући по својој имовини, Коди и Меј се подсећају на позитивне успомене које су имали заједно, као и на то шта их је значајно спојило да буду пар, и уче да заједно раде и сарађују како би напредовали у свом путовању.

У последњем низу препрека, Хаким подстиче Кодија и Меј да поново открију своје страсти и подржавају један другог. Прво их води на авантуру кроз Кодијеву прерађену, напуштену башту, затим и кроз стаклену башту, коју Меј помаже да обнови. Потом заједно раде на томе да помогну Меј да поново открије љубав према музици и певању.

У међувремену, Роуз наставља да се труди да поправи однос између својих родитеља, али и Кодијево и Мејино реално тело је без свести и не реагују на њу. Мислећи да је родитељи игноришу, Роуз почиње да верује да је управо она разлог зашто им брак пропада и одлучује да побегне у нади да ће их то натерати да остану заједно.

Након дугог путовања, Коди и Меј напокон завршавају Хакимов последњи тест, скупљајући оркестар и публику за Мејину изведбу. Док Меј пева, однос између ње и Кодија коначно је потпуно излечен, и љубе се, што прекида стање у којем су били. Поново се буде у својим правим телима и шокирани су када сазнају да је Роуз већ побегла. На срећу, успевају да је пронађу на оближњој аутобуској станици и уверавају је да није она узрок њихових свађа и да ће је увек волети без обзира на све што се догоди. Тада се њих троје враћају кући с новим погледом на њихов однос.

Развој[уреди | уреди извор]

Јозеф Фарес, редитељ претходне игре Hazelight-а A Way Out (2018) и Starbreeze-ове Brothers: A Tale of Two Sons (2013), се вратио и водио тим од 60 људи током развоја игре. Након што је "A Way Out" објављен 2018. године, тим је одлучио да направи још једну искључиво кооперативну видео игру зато што имају искуснији и усавршенији тим и сматрали су да могу да још унапреде и прошире концепте игре које је представио "A Way Out".[4] Развојни тим се потрудио да омогући да начин игре буде повезан са нарацијом и да се механике игре промене у складу са развојем приче. Фарес је наглашавао свом тиму да укључи што више механика и сценарија, јер је веровао да ако се механика игре превише понавља, игра ће постати "мање специјална".[5] Фарес је описао игру као "романтичну комедију". Фарес је пружио снимање покрета за доктора Хакима, једног од кључних карактера у игри.[6] Игра је већином написана у AngelScript-у, који је Hazelight имплементирао у Unreal Engine помоћу свог плагина.[7] Као и "A Way Out", "It Takes Two" је објављен под ЕА-овим програмом ЕА Originals. Програм је омогућио Hazelight-у да задржи пуну креативну контролу док је после покривања трошкова развоја примао већи део прихода од игре.[8] ЕА је са Hazelight-ом потписао уговор о издавању у јуну 2019. године.[9] Игра је званично представљена на EA Play-у у јуну 2020. године. [10] ЕА и Hazelight су увели Friend's Pass за игру, који омогућава играчу који је купио игру да пошаље позивнице својим пријатељима, који затим могу играти игру бесплатно заједно са њим.[11] Игра је изашла за PlayStation 4, PlayStation 5, Windows, Xbox One и Xbox Series X/S 26. марта 2021. године. [12] Порт од стране Turn Me Up Games за Nintendo Switch изашао је 4. новембра 2022. године. [13][14][15]

Жалба на заштитни знак компаније Take-Two[уреди | уреди извор]

Након што је игра изашла, студио Hazelight Studios је покушао да региструје заштитни знак за име "It Takes Two", али компанија Take-Two Interactive је поднела жалбу на заштитни знак, тврдећи да је превише сличан њиховом заштитном знаку на речима "take" и "two". Hazelight је одустао од пријаве заштитног знака за име, што им је ометало могућност да се упусте у одређене видове маркетинга, али развојни тим је изјавио да се "надају се да ће све бити решено".[16]

Прихваћеност[уреди | уреди извор]

Критички пријем
Оцена агрегатора
АгрегаторОцена
MetacriticPC: 89/100[17]
PS4: 89/100[18]
PS5: 88/100[19]
XSXS: 89/100[20]
NS: 83/100[21]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
Game Informer9.25/10[28]
GameSpot9/10[22]
GamesRadar5/5[23]
IGN9/10[24]
PC Gamer (US)80/100[27]
Gamer.no9/10[29]

Прeма агрегатору рецeнзија сајта Metacritic, "It Takes Two" je добио "углавном позитивне" оцене.[17][18][19][20][21] Многи фанови сматрају да je "It Takes Two" једна од најбољих игара издата 2021. године и најбоља игра за локални кооперативни режим те године.[30][31]

Продаја[уреди | уреди извор]

Преко милион примерака продато је месец дана након пуштања игре у продају.[32] До јуна 2021. године продато је преко 2 милиона примерака[33], а до октобра исте године чак 3 милиона примерака.[34] До фебруара 2022. године продато је 5 милиона примерака[35], а до јула 7 милиона примерака.[36] У фебруару 2023. године продато је 10 милиона примерака.[37]

Признања[уреди | уреди извор]

Награде и номинације за игру It Takes Two
Year Award Category Result Ref
2021 Golden Joystick Awards Најбоља игра за више играча Освојено [38][39]
Најбоља игра године Номинација
The Game Awards Најбоља игра за више играча Освојено [40]
Најбоља породична игра Освојено
Најбоља нарација Номинација
Најбоље вођење игре Номинација
Играчки глас Номинација
Игра године Освојено
Steam Awards Боље је уз пријатеља Освојено [41][42]
2022 Game Developers Choice Awards Награда за иновације Номинација [43][44]
Најбољи дизајн Освојено
Најбоља нарација Номинација
Награда за дружтвени утицај Номинација
Игра године Номинација
25th Annual D.I.C.E. Awards Изузетно достигнуће за оригиналност музичке композиције Номинација [45]
Изузетно достигнуће за дизајн звука Номинација
Авантуристичка игра године Номинација
Изузетно достигнуће за дизајн игре Освојено
Изузетно достигнуће за вођење игре Номинација
Игра године Освојено
18th British Academy Games Awards Најбоља игра Номинација [46]
Анимација Номинација
Уметничко достигнуће Номинација
Игра изван забаве Номинација
Дизајн игре Номинација
Игра за више играча Освојено
Нарација Номинација
Оригиналност Освојено
EE Игра Године Номинација


Адаптације[уреди | уреди извор]

Како је у јануару 2022. године објављено, у развоју су адаптације у облику филма и телевизијске серије из студија Dimitri M. Johnson's dj2 Entertainment studios.[47]

Филм[уреди | уреди извор]

Дугометражни филм је званично започет са развојем у јануару 2022. године, при чему су Пат Кејси и Још Милер ангажовани за рад на сценарију филма, док је у току била борба за дистрибуцијска права између више студија. Пројекат ће укључити сараднички унос креативног развојног студија видео игара, Hazelight Studios.[47] У априлу је Амазон стекао права на дистрибуцију као део уговора на први поглед између компаније, dj2 Entertainment и сценариста. Потврђено је да ће се радња филма придржавати основног концепта игре: главни карактери Меј и Коди су брачни пар који размишља о разводу, а њихова свест неким чудом постаје заробљена у две лутке налик њима, када њихова ћерка почне да плаче. Пар мора да научи да сарађује и поврати своја тела. Двејн Џонсон, Дани Гарсиа и Хирам Гарсиа придружили су се производњи у улогама продуцента, заједно са Димитријем М. Џонсоном и Даном Јевонсом. Пројекат ће бити заједничка производња између Hazelight Studios, dj2 Entertainment, Seven Bucks Productions и Amazon Studios. Претпоставља се да ће бити објављен за стриминг као Prime Video Original Film, а разматра се и могућност да Двејн Џонсон игра у филму.[48][49][50]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jimmy Thang (17. 3. 2021). „It Takes Two lovingly marries story and gameplay together”. Unreal Engine. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2021. 
  2. ^ Gilliam, Ryan (10. 12. 2020). „The new co-op game from the A Way Out team lets multiplayer pals play free”. Polygon. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  3. ^ Borthwick, Ben (23. 2. 2021). „It Takes Two offers a look at its co-operative gameplay in latest trailer”. VideoGamer.com. Архивирано из оригинала 23. 2. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2021. 
  4. ^ Skrebels, Joe (15. 1. 2020). „'Not Even EA Thought A Way Out Would Sell' - Josef Fares on Why He's Making Games in a Genre He Had to Invent”. IGN. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  5. ^ Skrebels, Joe (15. 12. 2020). „It Takes Two Could Take 15 Hours to Complete and Should Win a World Record for Mechanics, Says Josef Fares”. IGN. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  6. ^ Watts, Steve (10. 12. 2020). „It Takes Two And The Relentless Positivity Of Josef Fares”. GameSpot. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  7. ^ „Hazelight/UnrealEngine-Angelscript on GitHub”. GitHub. Приступљено 15. 9. 2021. 
  8. ^ Fares, Josef (11. 6. 2017). „A Way Out creator Josef Fares: 'If you don't like it, you can break my legs'”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 4. 3. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  9. ^ Dring, Christopher (8. 6. 2019). „EA signs fresh indie publishing deals with Zoink, Glowmade and Hazelight”. Gameindustry.biz. Архивирано из оригинала 8. 6. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  10. ^ Lee, Julia (18. 6. 2020). „New co-op game from A Way Out creator, It Takes Two, launches in 2021”. Polygon. Архивирано из оригинала 19. 6. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  11. ^ Yin-Poole, Wesley (11. 12. 2020). „Here's our first look at It Takes Two gameplay”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  12. ^ Devore, Jordan (10. 12. 2020). „It Takes Two is an out-of-control co-op adventure from the makers of A Way Out”. Destructoid. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2020. 
  13. ^ „Nintendo Direct 9.13.20”. YouTube. Архивирано из оригинала 16. 9. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  14. ^ „It Takes Two Switch version confirmed”. 13. 9. 2022. Архивирано из оригинала 13. 9. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  15. ^ Express, Morning (2022-09-13). „It Takes Two: Game of the Year arrives on Switch in November”. morningexpress.in (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-14. 
  16. ^ Phillips, Tom (3. 12. 2021). „Josef Fares' It Takes Two hit by Take-Two claim”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 3. 12. 2021. г. Приступљено 3. 12. 2021. 
  17. ^ а б „It Takes Two for PC Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 16. 2. 2022. 
  18. ^ а б „It Takes Two for PlayStation 4 Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  19. ^ а б „It Takes Two for PlayStation 5 Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  20. ^ а б „It Takes Two for Xbox Series X Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  21. ^ а б „It Takes Two for Switch Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 7. 12. 2022. г. Приступљено 7. 12. 2022. 
  22. ^ „It Takes Two Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  23. ^ „IT TAKES TWO REVIEW: "A CO-OP EXPERIENCE UNLIKE ANY OTHER"”. GamesRadar+. 24. 3. 2021. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  24. ^ „It Takes Two Review”. IGN. 25. 3. 2021. Архивирано из оригинала 25. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  25. ^ „It Takes Two: Un jeu coop indispensable par les créateurs d'A Way Out”. Jeuxvideo.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  26. ^ „It Takes Two review: Together forever”. Shacknews. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  27. ^ „IT TAKES TWO REVIEW”. PC Gamer. 24. 3. 2021. Архивирано из оригинала 25. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  28. ^ „It Takes Two Review – The Joys And Heartbreak Of Love”. Game Informer. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  29. ^ „En ufattelig variasjon og sømløs plattformspilling”. Gamer.no. 24. 3. 2021. Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  30. ^ Boyle, Vic Hood Contributions from Emma; Hetfeld, Malindy; Zak, Robert; updated, Kevin Parrish last (2022-05-03). „Best co-op games: top games you can share with friends right now”. TechRadar (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2022-10-12. г. Приступљено 2022-10-12. 
  31. ^ „Great local multiplayer games to play on PS5”. PlayStation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2022-10-12. г. Приступљено 2022-10-12. 
  32. ^ Bankhurst, Adam (24. 4. 2021). „It Takes Two Selling 1 Million Copies Shows That Players Want Co-op Only Games, Josef Fares Says”. IGN. Архивирано из оригинала 8. 10. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2021. 
  33. ^ „Hazelight Studios on Twitter”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2021. г. Приступљено 17. 6. 2021. 
  34. ^ van der Velde, Issy (13. 10. 2021). „'It Takes Two' sells three million copies”. NME. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2021. 
  35. ^ Dinsdale, Ryan (7. 2. 2022). „It Takes Two Sells a Huge 5 Million Copies”. IGN. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 8. 2. 2022. 
  36. ^ Benfell, Grace (8. 7. 2022). „It Takes Two Celebrates 7 Million Copies Sold”. GameSpot. Архивирано из оригинала 10. 7. 2022. г. Приступљено 10. 7. 2022. 
  37. ^ Dinsdale, Ryan (4. 2. 2023). „It Takes Two Sells a Massive 10 Million Copies”. IGN. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 5. 2. 2023. 
  38. ^ Tyrer, Ben (19. 10. 2021). „Golden Joystick Awards 2021: see the full list of nominees and how to vote today”. GamesRadar+. Future plc. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2021. 
  39. ^ Tyrer, Ben (23. 11. 2021). „Here are all the Golden Joystick Awards 2021 winners”. GamesRadar+. Future plc. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 23. 11. 2021. 
  40. ^ „The Game Awards Nominees: 'Deathloop', 'Ratchet & Clank: Rift Apart' Lead 2021 List”. Deadline. 16. 11. 2021. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021. 
  41. ^ Murray, Sean. „Valve Announces Steam Awards Nominees”. TheGamer.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2023. 
  42. ^ „Steam Awards 2021 Winners Announced”. GameSpot. Red Ventures. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 16. 4. 2023. 
  43. ^ Van Allen, Eric (11. 1. 2022). „Nominees for the 2022 Game Developers Choice Awards have been revealed”. Destructoid. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 13. 1. 2022. 
  44. ^ Staff (23. 3. 2022). „'Inscryption' Wins Game of the Year at GDCA 2022”. gdconf.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2022. г. Приступљено 24. 3. 2022. 
  45. ^ Fanelli, Jason (13. 1. 2022). „Ratchet & Clank Leads 2022 DICE Awards With 9 Nominations”. GameSpot. Архивирано из оригинала 13. 1. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2022. 
  46. ^ Purslow, Matt (3. 3. 2022). „BAFTA Games Awards 2022 Nominations Announced”. IGN. Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  47. ^ а б Otterson, Joe (31. 1. 2022). „'It Takes Two' Developer Hazelight Studios Teams With dj2 Entertainment to Adapt Game for Film, TV (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 
  48. ^ Grobar, Matt (20. 4. 2022). „Dwayne Johnson's Seven Bucks Productions Boards 'It Takes Two' As Video Game Film Lands At Amazon”. Deadline. Архивирано из оригинала 20. 4. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 
  49. ^ Otterson, Joe (20. 4. 2022). „'It Takes Two' Movie Lands at Amazon, Seven Bucks Productions Joins dj2 Entertainment as Producers (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 20. 4. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 
  50. ^ Lang, Brad (21. 4. 2022). „Dwayne Johnson in Talks For It Takes Two Movie”. Comic Book Resource. Архивирано из оригинала 21. 4. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milosavt921/песак&oldid=25915084”