Корисник:Mladenilic/Емоционална интелигенција

Емоционална интелигенција је склоп црта личности кога чини способност саморазумевања, способност самоконтроле, самоувереност и способност емпатије. Емоционална интелигенција није супротна, већ само различита, комплементарна способност у односу на рационалну интелигенцију.

Хауард Гарднер (Howard Gardner) је први предложио да постоји седам различитих врста интелигенције, а да је емоционална интелигенција једна од њих.

Увод

Емоционална интелигенција (ЕИ) представља се као способност и вештина особе да идентификује и управља сопственим, туђим као и емоцијама људи удружених у групе. Емоционална интелигенција представља релативно нову област психолошког истраживања па је самим тим дефиниција овог појма подложна константној промени.

Порекло концепта ЕИ

Најдаље корене концепта емоционалне интелигенције можемо наћи у Дарвиновом раном делу чија је тематика била везана за значај емоционалног изражавања ради преживљавања и даљег прилагођавања . Почетком двадесетог века, иако су традиционална схватања интелигенције била заснована на когнитивним аспектима као што су памћење и решавање проблема, неколицина истакнутих научника у области истраживања интелигенције је почело да распознаје значај некогнитивних аспеката. На пример, већ 1920. године , Едвард Торндајк је искористио термин социјална интелигенција да опише вештину разумевања и управљања другим људима.

Слично је и Дејвид Врекслер , 1940. године, описао утицај неинтелектуалних фактора на интелигентно понашање , и даље нагласио да општи модели интелигенције не могу бити потпуни док се адекватно не опишу ови фактори.

Године 1983., Хаувард Гарднер је у свом раду ,чији је оригиналан назив :" Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences" , представио идеју о постојању више врста илити облика интелигенција која је укључивала заједно Интерперсоналну интелигенцију ( способност разумевања намера, мотивације и жеље других људи ) и Интраперсоналну интелигенцију ( способност сопственог разумевања, прихватање својих и туђих осећања, страхова и мотиватора ). Гарднерово схватање, традиционалних типова интелигенције, као што је коефицијент интелигенције ("IQ"), не успева у потпуности да објасни когнитивне способности. Самим тим, иако су се називи, дати овом концепту, мењали, постојало је опште веровање да традиционалним дефиницијама интелигенције фали способност за потпуним објашњењем исхода перформанси.

Прва употреба термина Емоционална Интелигенција обично се приписује Вејн Пејну, тачније, овај термин се помиње у његовој докторској дисертацији, чији је оригиналан назив :" A study of emotion: Developing emotional intelligence", из 1985. године. Међутим, пре овога, термин Емоционална Интелигенција појавио се код Леунера (1966). Гринспан (1989) такође је прихватио ЕИ концепт, затим Саловеј и Мајер (1990), и Голман (1995).

Као резултат растућег прихватања, од стране научника, емоције добијају све више на значају и њиховој важности, као једног од битних фактора који утичу на пословне резултате. Истраживање ове области почело је да добија све већи значај, али тек након што је Данијел Голман објавио своје дело, чији ориганалан назив гласи: "Emotional Intelligence: Why It Can Matter More Than IQ" које је убрзо постало бестселер, овај термин је постао широко популаризован. Чланак који је изашао у Тајм магазину 1995. године , чији је аутор Ненси Гибс, похвалио је Голманову књигу и био први у низу интересената мејнстрим медија. То је даље довело до велике популарности "ЕИ" концепта и бројних академских и популарних радова везаних за ову тему.

Дефинисање концепта ЕИ

Постоји мноштво аргумената везаних за дефиницију емоционалне интелигенције, аргументи који узимају у обзир и терминологију и операционализацију (процес дефинисања такозваног фази ,"fuzzy", концепта који је уствари концепт чији се садржај, значај и границе апликације мењају у зависности од контекста и околности, уместо да буду трајно фиксиране). Један покушај у дефинисању , овог концепта, начињен је од стране Питер Саловеја и Џон Д. Мајера (1990) који су емоционалну интелигенцију дефинисали као "способност праћења својих и туђих осећања и емоција, распоређивање истих и коришћење ових информација ради контроле и вођења својих и туђих размишљања и делања".

Упркос овој раној дефиницији, постојала је конфузија у вези са правим значењем ове конструкције. Дефиниције се толико мењају, и опсег се шири толико брзо, да истраживачи константно врше корекције чак и својих дефиниција овог концепта. До данас, разграничила су се три главна модела "ЕИ" :

• ЕИ модели способности
• Микс модели ЕИ
• ЕИ модел особина

Модел базиран на способностима

Саловеј-Мајерова концепција емоционалне интелигенције тежи да дефинише исту унутар граница стандардних критеријума за нову врсту интелигенције. Током њиховог истраживања, дефиниција ЕИ ,коју су првобитно дали, промењена је као:"Способност распознавања емоција, интегрисање емоција ради конструисања мисли, разумевање емоција и њихова регулација ради сопственог развоја".

Модел базиран на способностима посматра емоције као користан извор информација које помажу појединцу да распозна и координише социјалним окружењем[11]. Овај модел предлаже да се појединци разликују у својим способностима да приме и изврше обраду информација емоционалне природе као и способношћу да повежу исте ка широј когницији, односно процесу размишљања. Ова способност има карактеристику да се преображава у одређена понашања везана за прилагођавање. Модел предлаже да емоционалну интелигенцију чине четири типова способности:

1. Перцепција емоција – способност идентификације и дешифровања емоција изражених преко човековог лица, емоција у сликама, гласу и објектима од културном значаја – укључујући способност идентификације сопствених емоција, с обзиром да она чини сва остало процесирања емоционалних информација могућа.
2. Коришћење емоција – способност прикупљања емоција ради подстицања разних когнитивних активности, као што су размишљање и решавање проблема. Емоционално интелигентна особа може у потпуности прилагодити своје расположење које највише одговара у датом задатку.
3. Разумевање емоција – способност разумевања језика емоција и прихватања компликованих односа измећу емоција. На пример, разумевање емоција превазилази способност особе да буде осетљива на ситне варијације измећу емоција, и способност да распозна и опише како се емоције временом развијају.
4. Управљање емоцијама – способност регулисања емоција у себи и другима. Самим тим, емоционално интелигентна особа може да прикупља емоције, чак и негативног типа, и управља њима ради постизања постављених циљева.

Мерења ЕИ модела способности

Различити ЕИ модели довели су до развоја разних инструмената за вршење евалуације овог концепта. Мерења Мајеровог и Саловејовог ЕИ модела, односно Мајер – Саловеј – Карусо Тест Емоционалне Интелигенције (" MSCEIT "), базирани су на серији алата , емоционалне природе, за решавање проблема[11].

Конзистентно са основном ставком овог модела, да је ЕИ посебан тип интелигенције, тест је моделиран на основу "IQ" тестова способности. Тестирајући човекове способности на сваком од четири огранака емоционалне интелигенције, он генерише резултат за сваки огранак појединачно, као и укупан резултат.

У склопу са моделом, подељеног на четири огранака, је и идеја да ЕИ захтева одређено прилагођавање социјалним нормама. Самим тим, " MSCEIT " процењује резултат консензусом, веће оцене индицирају већу разлику између одговора појединаца и просечних одговора. " MSCEIT " такође може вршити и експертско мерење, где се разлика обрачуна између појединачних и одговора групе састављене од 21 научника ове области[11].

У Фолесдаловој студији[12] , " MSCEIT " резултати тестова 111 пословних лидера поређени су на основу тога како су их њихови запослени описали као лидере. Увиђено је да нема корелација између резултата и како су он или она оцењени од стране запослених, са назнаком на емпатију, мотивационом способношћу лидерском ефективношћу. Фолесдал је такође критиковао Канадску компанију "Multi-Health Systems", која користи овај модел. Тест садржи 141 питања, међутим утврђено је да 19 од тих питања не добијају очекиване одговоре. Ово је довело до тога да је менаџери исте компаније повукли ових 19 питања са теста, без званичне објаве.

Микс модели "еи"

Најзначајнији модели ове групе су Голманов модел емоционалних способности и Бар-Он модел емоционално-социјалне интелигенције (ЕСИ).

Голманов модел емоционалних способности

Овај модел, који је саставио Данијел Голман[13], фокусира се на ЕИ као широк спектар способности и вештина које поспешују лидерске перформансе. Голманов модел издваја четири кључне карактеристике: [13]

1. Самосвесност – способност идентификације сопствених емоција и препознавања њиховог утицаја приликом коришћења интуиције као основног покретача одлуке.
2. Самоконтрола – подразумева контролисање сопствених емоција и импулса и адаптирање промењеним околностима.
3. Социјална свест – способност идентификације, разумевања и реакције на туће емоције уз разумевање социјалне мреже.
4. Управљање међуодносима – способност инспирисања, вршења утицаја и развоја других уз управљање конфликтима.

Голман укључује сет емоционалних способности унутар сваке од ових карактеристика. Емоционалне способности се не сматрају, рођењем добијеним, талентима већ научене способности на којима се мора радити и које се морају развијати зарад постизања високих перформанси. Мишљење је да су индивидуе рођене са општом емоционалном интелигенцијом која детерминише њихов потенцијал за учење емоционалних способности[14]. Код научног света, Голманов модел, је окарактерисан припадношћу домену популарне психологије (Мајер, Робертс, Барсејд, 2008).

Мерења Голмановог модела емоционалних способности

Постоје два показатеља заснованих на Голмановом моделу:

1) Инвентар емоционалних компетенција ( ECI), састављен 1999. године и Инвентар смоционалних и социјалних компетенција ("ESCI"), састављен 2007. године.

2) Проценитељ емоционалне интелигенције, који је састављен 2001. године и који се може користити ѕа сопствену, комплетну, евалуацију[16].

Бар-он модел емоционално-социјалне интелигенције

Бар-Он (2006) развио је један од првих система за евалуацију који користи термин – коефицијент емоционалне интелигенције. Он дефинише сврху емоционалне интелигенције у ефективном разумевању себе и других, ради заснивања добрих међуљудских односа, и прилагођавање средини ради успеха у испуњавању захтева средине[17]. Бар-Он тврди да се ЕИ развија током времена и да се може усавршавати путем тренинга, терапија и сл. Верује се да индивидуе са већим коефицијентом ЕИ су генерално успешније у сучељавању са захтевима и притисцима околине. Са друге стране, недостатак ЕИ може створити егзистенцијалне и емоционалне проблеме. Проблеми у адаптирању околини сматрају се, од стране Бар-Она, да су присутни код индивидуа код којих су изражене тешкоће у тестирању реалности, решавању проблема, стрес-толеранцији и контроли импулса. Бар-Он сматра да емоционална интелигенција и когнитивна интелигенција једнако доприносе човековој општој интелигенцији, која пружа индикаторе потенцијалној човековој успешности у животу. Међутим, бројне сумње су изражене, о валидности овог модела, у стручној литератури и код научног света (видети, Клумпер, 2008) [18].

Мерења Бар-он модела емоционално социјалне интелигенције

Бар-Онов коефицијент ЕИ, ("EQ"), је сопствено мерило ЕИ које мери емоционално и социјално компетентно понашање што даље пружа процену човекове емоционалне и социјалне интелигенције. "EQ" није предвиђен за мерење особина личности или капацитета когниције, већ менталну способност за успешно сучељавање са захтевима и притисцима околине.

ЕИ модел особина

Концептуално разједињавање модела особина од модела способности, први је предложио Петрајд (2000a, 2004, 2007) [19]. ЕИ модел особина је "скуп емоционално повезаних сопствених перцепција лоцираних у нижим нивоима личности". Другим речима, ЕИ модел особина се односи на перцепције сопствених емоционалних способности индивидуе.Ова дефиниција превазилази бихевиористичке диспозиције и способности које особа верује да поседује и мери се сопственим рапортом, за разлику од модела способности који се везује за стварне способности, које су се показале јако незгодним за научно мерење. ЕИ особине треба да се истражују унутар оквира личности[20].

ЕИ модел особина је општи модел и укључује Голманове и Бар-Он моделе. Пертрајд је велики критичар модела способности и "MSCEIT"-а и наглашава да су базирани на "прихометријско безначајним" процедурама оцењивања (Петрајд, Фурнам, и Мавровели, 2007).

Концептуализација ЕИ као особина личности води до теоријске конструкције која лежи изван таксономије људских когнитивних способности. Ово је важна дистинкција јер се односи директно на операционализацију ове констукције и теорија и хипотеза које су формулисане на њој[19].

Мерења ЕИ модела особина

Постоји више, такозваних, сопствених рапорта који мере ЕИ, укључујући и EQ. Неки од њих су: "Свинбурн универзитет" тест емоционалне интелигенције ("SUEIT"), "Шут сопствени рапорт емоционалне интелигенције" тест ("SSEIT"), тест мерења развијен од стране Тет, Фокс, и Ванг (2005). Упитник ЕИ особина ("TEIQue") је тест који је дизајниран тако да показује резултате који се лакше могу разумети и тренутно је у понуди у 15 разлицитих језика.

Тест "TEIQue" пружа операционализацију Петрајдовом моделу који врши концептуализацију емоционалне интелигенције у оквиру личности[21]. Тест се састоји из 15 нивоа који су организовани на основу четири фактора: Квалитет живота, Самоконтрола, Емоционалност, Социјабилност. Психометријске особине "TEIQue" теста су истражене у скорашњој студији над популацијом Француског говорног подручја, у којој је установљено да су резултати теста глобално нормално дистрибуирани и конзистентни[22].

Закључак

И поред бројних критика на рачун теоријског темеља концепта ЕИ и начина мерења, горе наведених модела, чињеница је да емоције, и начин на који их користимо, представљају битну карактеристику нас самих. Једноставно речено, способности ЕИ су окренуте ка нама и оне међуљудске су од енормног значаја за наш живот и представљају нешто другачију интелигенцију. Оне су алати које наш мозак користи да би се самодефинисали, да бисмо обликовали значење главних појмова као што су љубав, успех и срећа.

Код научног света преовлађује уверење да је ЕИ важнија од "IQ"-а (техничке способности) при одређивању успеха у животу. Исто тако ЕИ представља једну од најважнијих предуслова за успешан тимски рад који захтева добре међуљудске односе и ефикасно управљање конфликтима. За разлику од "IQ"-а, који је непроменљив, " EQ" се може непрестано развијати и омогућити људима да побољшају свест о себи и другима, и да створе сарадњу и хармонију. У пракси, такође омогућава људима да постану свесни својих могућности, својих извора снаге и креативности и да свесно одаберу најефективнију реакцију на дату ситуацију, а не да реагују импулсивно.

С' обзиром да ЕИ представља релативно нову област психолошког истраживања, као што је и у самом уводу напоменуто, слободно се може рећи да тек предстоје даља проучавања концепта емоционалне интелигенције. Нема сумње да ће се, у будућности, дефиниције и модели тестирања допуњавати и мењати али једно остаје сигурно, да емоције представљају битан део нашег живота и као такве заслужују да им се посвети посебна пажња, како научног света тако и јавности уопште.

Литература

11 Salovey P and Grewal D (2005) The Science of Emotional Intelligence. Current directions in psychological science, Volume14 -6

12 Bradberry, T. and Su, L. (2006). Ability-versus skill-based assessment of emotional intelligence, Psicothema, Vol. 18, supl., pp. 59-66.

13 Hallvard Føllesdal - 'Emotional Intelligence as Ability: Assessing the Construct Validity of Scores from the Mayer-Salovey-Caruso Emotional Intelligence Test (MSCEIT)' Phd Thesis and accompanying papers, University of Oslo 2008

14 Goleman, D. (1998). Working with emotional intelligence. New York: Bantam Books

15 Boyatzis, R., Goleman, D., & Rhee, K. (2000). Clustering competence in emotional intelligence: insights from the emotional competence inventory (ECI). In R. Bar-On & J.D.A. Parker (eds.): Handbook of emotional intelligence (pp. 343-362). San Francisco: Jossey-Bass.

16 Bradberry, Travis and Greaves, Jean. (2005). The Emotional Intelligence Quick Book. New York: Simon and Schuster. (ISBN: 0743273265)

17 Bar-On, R. (1997). The Emotional Quotient Inventory (EQ-i): a test of emotional intelligence. Toronto: Multi-Health Systems.

18 Kluemper, D. H. (2008) Trait emotional intelligence: The impact of core-self evaluations and social desirability. Personality and Individual Differences, 44(6), 1402-1412.

19 Petrides, K. V. & Furnham, A. (2000a). On the dimensional structure of emotional intelligence. Personality and Individual Differences, 29, 313-320

20 Petrides, K. V. & Furnham, A. (2001). Trait emotional intelligence: Psychometric investigation with reference to established trait taxonomies. European Journal of Personality, 15, 425-448

21 Petrides, K. V., & Furnham, A. (2003). Trait emotional intelligence: behavioral validation in two studies of emotion recognition and reactivity to mood induction. European Journal of Personality, 17, 39–75

22 Mikolajczak, Luminet, Leroy, and Roy (2007). Psychometric Properties of the Trait Emotional Intelligence Questionnaire: Factor Structure, Reliability, Construct, and Incremental Validity in a French-Speaking Population. Journal of Personality Assessment, 88(3), 338–353