Корисник:Nikola Milutinovic/песак

Арденски говедар
Алтернативно име
Bouvier Des Ardennes Ardenischer Viehzüchter Ardennes cattle dog Belgijski ovčarski pas
Земља порекла
Белгија

Арденски говедар

Употреба

Првобитно прави пастирски пас коришћен на отвореном и за тежак рад на окупљању, чувању и терању стоке. Чак и данас, уз минималну обуку и максималну ефикасност, то је добар радни пас за све намене посебно за чување стоке и имања.

Кратак историјат расе

У белгијским Арденима овај пас се одувек називао сточарским псом и његова селекција је извршена ради његових способности. Он добија своје име по пракси чувања и терања стоке у овом региону, за шта је заслужнија његова активност него његов фиѕички изглед. Оштра клима, тежак цпецифичан рад, тежак терен и сиромаштво ове области су утицали на формирање овог типа. Само најиздржљивији и најспособнији пси из ове намерно ограничаване популације су задржавани за терање стада која су се обично састојала од млечних крава и оваца, али и од свинја и коња у 19. веку. Од 19. века они се користе за лов на јелене и дивље вепрове да би затим током два Светска рата постали пси које су користиле зверокрадице. Пред крај 19. века пси које су користили гоничи стоке изгледали су исто као овчари са оштрим крзном, али били су снажнији, већи и оштрији. На белгијским изложбама су категорије постале отворене за псе гониче стоке ради експеримента и покушаја да се установе сличности овог типа. На дан 27. априла 1903, на изложби паса у Лијежу, Професор Реул је открио Тома, који је био први пример идеалног пса гонича стоке (у то време није изнето више детаља). Године 1913. основано је „Друштво из Лијежа за унапређење паса гонича стоке из провинције Лијеж и из Ардена“ и оно је саставило предложени стандард. Дефинитиван текст је усвојен у Белгији 1923. године и ФЦИ га је објавила 16. јуна 1963. Нестанак многих фарми у Арденима уз смањење броја стада млечних крава значајно је умањило број радних паса. Око 1985. године, прикупљање колострума од млечних крава довело је до тога да кинофили открију неколико Арденских говедара који су опстали који су били мање или више карактеристични за ову расу. Око 1990. неки одгајивачи су почели да производе псе који су боље одговарали типу који је дефинисан стандардом а они су почели од ових узгајивачких лоза у Арденима. Чудно је да је неколицина гонича стоке и пастира на северу земље била одушевљена начином на који су ови пси гонили стоку и они су започели програм њиховог узгоја од лозе која је тамо пренета око 1930. То је био програм узгоја који је био незнатно ван правила али спроведен пажљиво и поуздано. Ова узгајивачка лоза је откривена тек 1996. године од стране званичних кинолога.

Општи изглед расе

То је издржљив, снажан пас средње величине што доприноси његовој елеганцији. Он је кратак и здепаст са тежом грађом костију него што његова величина изискује и са моћном главом. Атрибути кратак, компактан и мишићав га на најбољи начин описују. Његова оштро, чупаво крзно (осим на глави где је краће и равно), његови бркови и мала брада дају му строг изглед. Арденског говедара треба оцењивати у његовом природном стању, без физичког контакта са тренером и без намештања.

Важне пропорције: – Дужина од раменог зглоба до седне кврге је приближно подједнака као висина гребена. – Дубина грудног коша износи око половине висине гребена. – Глава је релативно кратка а њушка је краћа од лобање. Лобањски део је нешто нешто дужи од негове ширине.

Понашања/темперамент: Арденски говедар је пас који показује велику издржљивост и енергију. Он је весео, радознао, агилан и друштвен а његова најважнија карактеристика је прилагодљивост, тако да се добро осећа у свим ситуацијама. Он је тврдоглав и изузетно храбар кад је у питању одбрана људи, његовог власника и његове територије.

Глава: Снажна, прилично кратка.

Лобањски део: Широка и пљосната, са горњом линијом која је паралелна у односу на њушку. Чеони жљеб и потиљачна кврга су практично невидљиви. Очне лукове наглашавају космате обрве. Јагодичне кости нису ни сувише истакнуте ни сувише лучне.

Стоп: Изражен, али не претерано.

Bouvier Des Ardennes

Лични део

Нос: Широк, увек црн.

Њушка: Широка, пуна и добро попуњена испод очију, јасно краћа од лобање. На њој расте усправна длака која покрива унутрашњи угао ока. Бочне стране њушке и образа формирају континуирану линију.

Усне: Танке, добро належу, увек са црним ивицама. Угао усана не сме бити опуштен. На горњој и доњој усни, доњој вилици и бради се налази длака дуга 5-6 цм која формира бркове и малу браду.

Чељусти/зуби: Чељусти су моћне. Зубало треба да буде комплетно као што је прописано. Одсуство 2 премолара (2 П1) је прихватљиво а молари(М3) се не узимају у обзир. Секутићи који се склапају у маказаст загриз су правилно распоређени у отвореном луку. Кљештаст загриз без одсуства контакта је прихватљив али није пожељан. Усна дупља треба да буде што израженије пигментована.

Образи: Равни али прилично мишићави.

Очи: Средње величине, не сувише растављене, благо овалне, ни округле ни истурене, што тамније. Очни капци су оивичени црно а трећи очни капак не треба да буде видљив.

Уши: Нису купиране. Постављене су високо, троугласте, прилично мале. Када су спуштене, врх не треба да допире даље од спољашњег угла ока. Пожељне су усправне, равне, шпицасте уше. Равне уши са врховима који падају напред, или полусавијене уши које падају на страну су пођеднако прих- ватљиве.

Врат: Снажан, мишићав, добре дужине, прилично цилиндричан, благо лучно савијен, ношен довољно високо, без фанона.

Тело: Снажно али не тромо, ребра заобљена а не пљосната. Дужина од раменог зглоба до седне кврге је отприлике иста као висина гребена. Кратких леђа и крста. Горња линија тела: Хоризонтална, широка, снажна и чврста.

Гребен: Благо изражен.

Леђа: Мишићава и стабилна. Гипка али не изгледају слаба.

Крста: Кратка, широка, мишићава, трансверзално прилично пљосната.

Сапи: Широке, благо искошене али пожељно је да буду хоризонталне.

Грудни кош: Широк, спушта се ка лактовима, ребра добро раширена посебно горња трећина. Доња страна грудног коша треба да буде донекле заобљена трансверзално. Гледано са предње стране, грудни кош је прилично широк.

Доња линија тела: Благо увучена, никада не виси.

Реп: Већина је краткорепа а добар део паса се рађа без репа. Реп је дебео и високо усађен.

Кратак реп: Прати горњу линију. У земљама у којима је купирање забрањено, реп треба оставити у природном облику.

Предње ноге:

Општи изглед: Снажне кости. Предње ноге прилично мишићаве и усправне гледано из свих углова и паралелне уколико се гледају са предње стране.

Лопатица: Релативно дуга и коса са чврстим мишићима. Плећке и надлактице формирају угао од око 110 степени.

Надлактице: Дуге, прилично мишићаве.

Лактови: Чврсти, нису окренути ни на спољашњу ни на унутрашњу страну.

Подлактице: Равне и снажне.

Предње шапље (Карпус): Чврсте и јасно дефинисане, близу тла.

Дошапља: (Метакарпус): Снажна, кратка и веома благо искошена.

Предње шапе: Округле, прсти збијени, лучно савијени, тамни, јастучићи дебели и еластични, снажни тамни нокти.

Задње ноге:

Општи изглед: Снажне, мишићаве, релативно савијене, гледано отпозади паралелне. У стојећем положају из профила стопало мора бити непосредно иза вертикалне линије задњице.

Бедра: Веома мишићава са израженим мишићима.

Потколеница: Релативно дуга, веома мишићава.

Скочни зглоб: Близу тла, широк и чврст.

Задње дошапље (мататарзус): Гледано из профила, благо искошене. Нема петог прста.

Ход/кретање: Удови се покрећу паралелно и остају у истој линији са телом и не криве се. Брз слободан ход и живахан кас су уобичајене врсте хода. Арденски говедар обично не галопира, али се моментално може окренути без обзира на брзину и ход. При касу остаје у контакту са тлом уз уобичајен ход и изванредан одбачај задњим ногама и одржавање горње линије тела. Пас се не сме лагано водити. Обзиром да је у питању активан пас, арденски говедар је ретко миран. Кад не води стадо, због своје способности терања стада он често прати свог господара крећући се полукружно око њега.

Кожа: Чврсто приања, без набора али гипка. Ивице очних капака и усана су увек добро пигментирани.

Длака: Мора омогућавати овом псу да живи напољу и тера стада без обзира колико су екстремни спољашњи атмосферски услови. Покровна длака мора бити сува, оштра и разбарушена, дуга око 6 цм на целом телу, али нешто краћа и полегла на лобањи, чак и у присуству обрва. Длака мора да формира бркове и брадицу дугу око 5-6 цм и да прекрива унутрашњи угао ока. Подлактице су покривене нешто краћом длаком, благо „чупавом“, што им даје донекле ваљкаст облик. Са задње стране бедара се налази нешто дужа длака која формира заставице. Спољашња страна ушију је покривена меком, равном, кратком длаком са понеким дужим праменом. Ушни канал је заштићен дужом длаком која се меша са длаком на врату што даје утисак уназад забачене длаке на врату. Простор између јастучића је попуњен веома кратком длаком. Подлака је веома густа без обзира на годишње доба а зими је још гушћа и штити пса од екстремних временских услова. Она такође покрива удове. Она је отприлике за половину краћа од горње длаке.

Боја: Све боје су прихватљиве осим беле а боја подлаке варира и зависности од нијансе горње длаке. Бела ознака на грудима или врховима прстију је прихватљива иако није пожељна. Крзно се често састоји од мешавине сиве, црне и црвенкасте длаке. Сиво крзно се креће од светло сиве до тамно сиве а може бити смеђкасто, црвено или боје сламе.

Величина и тежина

Висина на гребену:

Мужјаци: 56 до 62 цм

Женке: 52 до 56 цм Уз толеранцију од ± 1 цм.

Тежина:

Мужјаци: 28-35 кг

Женке: 22 – 28 кг

Грешке

Свако одступање од горе наведених ставки треба сматрати грешком, а оцењена озбиљност грешке треба да буде директно сразмерна њеном степену.

– Општи изглед: претежак, превише елегантан, превисок.

– Глава: Лоших пропорција, недостатак паралелних линија, преуска њушка, преслабо или превише јако крзно, „римски“ или испупчен нос, превише изражен или сувише ненаглашен стоп, превише заобљена лобања.

– Зубало: лоше постављени секутићи. Недостатак једног секутића, једног премолара.

– Очи: светле, округле, испупчене или упале.

– Уши: прешироке у корену, ниско постављене, заобљени врхови; превише размакнуте или превише скупљене у усправном положају.

– Врат: Танак, дуг, укочен.

– Горња линија: слаба, дуга или уска леђа и/или слабине; улегнута или испупчена леђа.

– Груди: недовољно дубоке, одоздо без попречне заобљености, преуска.

– Реп: прениско постављен, превисоко ношен, подвучен, завијен или искривљен у страну.

– Кретање: укочено, без полета, ситан корак, коњски кас са подизањем предњих ногу.

-Крзно: недовољно оштро, полегнуто, длака на глави превише кратка или густа, предуга длака на лобањи, премало или превише длаке на удовима, ресе на дугом репу. Подлака недовољно густа, прекратка или предуга.

– Боја: превише белих површина на грудима или стопалима.

– Темперамент: плашљив, тром.

Дисквафикационе грешке:

– Темперамент:агресиван или нервозан.

– Општи изглед: нетипичан.

– Нос, усне, обрве: недостатак пигмента.

– Зубало: предгриз или подгриз, чак и без губитка контакта (обрнути маказаст), искривљена уста; недостатак горњег последњег премолара и првог доњег молара (1 ПМ4, 1 М1), једног молара (1 М1 или 1 М2 али не М3), трећег премолара (1П3) уз још један зуб, или укупно три и више зуба који недостају.

– Очи: Жуте, косе, дивљег изгледа.

– Уши: Купиране или положене равно уз образе.

– Реп: уздигнут реп или увијен реп.

– Крзно: сва длака сведена на исту дужину: длака дуга или врло кратка, равна или коврђжава, вунас- та или свиленкаста, оскудна или прекомерна на глави или тако бујна да покрива очи или чак облик главе, недостатак подлаке.

– Боја: бело крзно или бела боја на другим местима осим на грудима и прстима.

– Величина: изван граница одређених стандардом. Сваки пас који јасно испољава физичке абнормалности или абнормалности у понашању ће бити дисквалификован. Н.Б. Мужјаци треба да имају два наизглед нормална тестиса који су потпуно спуштени у скротум.