Белгија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 50° 32' СГ Ш, 4° 46' ИГД

Краљевина Белгија је западноевропска држава која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 квадратних километара. Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 60% становника Белгије, док су 31% Валонци.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Клима 2.2 Реке 2.3 Флора 3 Административна подела 3.1 Региони Белгије 3.2 Провинције Белгије 3.3 Језичке заједнице Белгије 4 Привреда 5 Становништво 6 Култура 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Белгије

У античком добу Белгију су насељавала различита племена Гала и Келта. По галском племену Белги и сама област је добила име. Од V века била је унутар франачке државе, а године 870. већи део Белгије улази у састав Немачке.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

Током XV века територија Белгије се обједињује под вођством Бургунђана. Од 1477. долази под управу династије Хабзбург. Касније је постала наследна територија шпанских Хасбурговаца, док се северна Низоземска (Холандија) њих ослободила. После Рата за шпанско наслеђе, 1714, Белгија припада Аустрији. У доба Наполеона, крајем XVIII века, била је део Француске, а након Бечког конгреса 1815. припојена је Уједињеном Краљевству Низоземске.

Захваљујући француској помоћи, 1830. године подигнут је устанак за сецесију од Холандије (Белгијска револуција), па је независност Белгије уследила наредне године. Тада долази до великог привредног и колонијалног успона (Белгијски Конго у Африци).

У оба светска рата Белгију је окупирала Немачка. После оружане борбе, године 1960. и 1961. Конго и Бурунди су стекли независност од њене колонијалне управе.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Белгије

Белгија је краљевина у северозападној Европи, у Бенелуксу. Граничи се са Холандијом, Немачком, Луксембургом и Француском и излази на Северно море. Белгија се дели на приобалне низије на северу, централни брдовити део и Арденске планине на југу. Највиши врх са 694 метра је Ботранж.

[уреди] Клима

Белгија има океанску климу; утицај ваздушних маса са Атлантика јак је у приморју и средишњем делу земље. Зиме су благе и магловите, а лета прохладна са ретким кишама. Средња јануарска температура снижава се од обале (4°C) према унутрашњости (0°C у Арденима) док је средња јулска температура највиша у средишњој Белгији (до 22°C), а најнижа у планинском подручју (14°C). Годишња количина падавина износи у приморју и средишњем делу 700-900 mm, а у Арденима до 1400 mm.

[уреди] Реке

Речна мрежа је густа. Све реке припадају сливу Северног мора. Главне су Шелда и Меза. Највиши водостај је зими када у низијском делу реке плаве околно земљиште. Велик је број канала, који осим за пловидбу служе и за наводњавање.

[уреди] Флора

Под шумом је око 21% површине земље. Природни биљни покров очуван је само у Арденима, који обилују храстовим и буковим шумама, док у низијском делу расту мешовите шуме брезе и храста. Црногоричне шуме настале су најчешће пошумљавањем пустих терена.

[уреди] Административна подела

Белгија се дели на регионе, провиције и језичке заједнице.

[уреди] Региони Белгије

Региони Белгије су: Фландрија, Валонија и град Брисел

Фландрија

Валонија

Брисел

[уреди] Провинције Белгије

Град Брисел не припада ниједној провинцији.

Провинција	Површина у km²	Становништво	Главни град
Антверпен (Анверс)	2.867	1.605.167	Антверпен (Анверс)
Западна Фландрија	3.134	1 106 829	Бриж
Источна Фландрија	2.982	1.335.793	Гент (Ган)
Фламански Брабант	2.106	1.037.786	Лувен
Валонски Брабант	1.093	347.423	Вавр
Ено	3.787	1.278.791	Монс
Лијеж	3.862	999.646	Лијеж
Лимбург	2.422	750.435	Хаселт
Луксембург	4.441	232.813	Арлон
Намир	3.365	423.317	Намир

[уреди] Језичке заједнице Белгије

Белгијске језичке заједнице су:

• Фламанска заједница (говори холандски, седиште је у граду Брисел)
• Франкофонска заједница (седиште је у граду Намир)
• Германофонска заједница (седиште је у граду Епен)

Фламанска заједница (холандски језик)

франкофонска заједница (француски језик)

Германофонска заједница (немачки језик)

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Белгије

Белгија висок степен развоја може захвалити повољном географском положају, изузетно развијеној саобраћајној инфраструктури, разноликој индустрији, и развијеној трговини. Индустрија је углавном концентрисана у врло развијеној и богатој регији Фландрији на северу, која је позната и по највећој вредности извоза по глави становника у свету. Белгија је присиљена увозити знатне количине сировина, због недовољног броја природних извора, и извозити велике количине готових производа.

Када се упореди удео извоза и увоза у БДП-у, за Белгију се може рећи да представља једно од најотворенијих привредних држава у Европи, која највише зависи о трговачкој сарадњи са 3 суседне земље: Немачком, Француском и Холандијом. Све то чини Белгију знатно зависном о кретањима на иностраном тржишту. Стопа раста ГДП-а знатно се смањила 2001. године због глобалне економске рецесије.

Структура БДП-а указује да се ради о изузетно развијеној земљи: пољопривреда 2%, индустрија 27%, услуге 71%. Укупни БДП износио је у 2004. години 283.5 милијарди евра, што даје 27.253 евра по становнику. Стопа незапослености износила је у 2004. години износила 7.8%. Стопа раста привреде у 2004. износила је 5.2%, док је инфлација била 1.9%. У услужном сектору ради 74.2% становника, у индустрији 24.5%, а у пољопривреди само 2%.

Извоз је за 2004. годину износио 246.4 милијарди евра, а главни извозни партнери су Немачка, Француска, Холандија и Велика Британија. Главни извозни производи су хемијски и фармацеутски производи, превозна средства, машине и опрема, пластика и гума као и метали.

Увоз у 2004. години износио је 229.5 милијарди евра. Главни увозни партнери су: Холандија, Немачка, Француска, Велика Британија и САД. Главни увозни производи су: хемијски и фармацеутски производи, стројеви и опрема, превозна средства, минерали и драго камење.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Белгије

Белгија има 10.379.067 становника у 2006. години. Са 342 становника по км² једна је од најгушће насељених европских држава. Највећа густина становника је у Фламанском дијаманту који чине агломерације Брисела, Гента, Антверпена и Лувена и осталих урбаних средишта попут Лијежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представља један од највећих постотака урбанизације на свету. Највећи градови су: Брисел (1.006.749 стан.), Антверпен (457.643), Гент (231.769), Шарлроа (201.307), Лијеж (187.218) и Бриж (117.351).

По регијама највише становника у 2005. има Фламанија: 6.043.161, Валонија има 3.395.942 и Брисел 1.006.749. Око 60% становника говори холандским језиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, који чини 8% становништва је двојезични град: француско-холандски. У почетку, град је био већински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8.5% холандски, а 10.2% и једним и другим језиком.

Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Италије, Француске, Немачке и Северне Африке. Према вери Белгијанци су већином католици, 75%, док осталих 25% чине муслимани, протестанти, жидови и атеисти. Очекивана животна доб је 78,77 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Белгије

У књижевности су заступљене фламанска и француска књижевност. Најпознатији средњевековни књижевници су Филип де Комин и Жан Фроасар. Најпознатији из 19. века су Шарл де Костер, Емил Верхерен и Хендрик Консијенс, а из 20. гроф Морис Метерлинк.

Белгија је земља која је дала велики допринос развоју ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства (Фламански примитивци), Фламанске ренесансе и барока, као и архитектура романике, готике, ренесансе и барока. Белгија је била један од центара ренесансе у 15. и 16. веку. Најпознатији сликари овог периода су браћа Хуберт и Јан ван Ајк, Хијеронимус Бош, Рохир ван дер Вејден и Питер Бројгел Старији. У доба барока (17. век) истакли су се Петер Паул Рубенс и Антониус ван Дајк. После 17. века дошло је до стагнације у развоју ликовних уметности, мада је Белгија задржала репутацију у изради врхунских таписерија. У 20. веку најпознатији уметници су Џејмс Енсор, Пол Делво и Рене Маргит. Белгијски архитекта Виктор Хорта је снажно утицао на развој европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белгије је развио Хенри Клеменс ван де Велде.

Битан део белгијске културе су фестивали. Најпознатији је карневал у Биншу.

[уреди] Спољашње везе

• Монархија Белгије
• Савезна влада Белгије
• Званична туристичка презентација Белгије