Белгија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 50° 32' СГ Ш, 4° 46' ИГД

Краљевина Белгија
Koninkrijk België
Royaume de Belgique
Königreich Belgien
Застава Белгије Грб Белгије
Застава Грб
крилатица: Јединство ствара снагу
Eendracht maakt macht
L'union fait la force
Einigkeit macht stark
Химна
Brabançonne
Положај Белгије
Главни град Брисел
Службени језик холандски, француски, немачки
 — Краљ Филип
 — Председник владе Шарл Мишел
Независност: 1830.
Површина  
 — укупно 30.528 km² (139)
 — вода (%) 6,4
Становништво  
 — 2014. 11.194.824 [1] (75)
 — густина 354,7/km² 
Валута Евро ¹ (100 центи)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .be
Позивни број +32
¹ Пре 2002. белгијски франк

Белгија (хол. België, фр. Belgique, нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België, фр. Royaume de Belgique, нем. Königreich Belgien), је западноевропска држава [2] која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 km². Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 58% становника Белгије, док су 31% Валонци.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Белгије

У античком добу Белгију су насељавала различита племена Гала и Келта. По галском племену Белги и сама област је добила име. Од V века била је унутар франачке државе, а године 870. већи део Белгије улази у састав Немачке.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

Током XV века територија Белгије се обједињује под вођством Бургунђана. Од 1477. долази под управу династије Хабзбург. Касније је постала наследна територија шпанских Хабзбурговаца, док се северна Низоземска (Холандија) њих ослободила. После Рата за шпанско наслеђе, 1714, Белгија припада Аустрији. У доба Наполеона, крајем XVIII века, била је део Француске, а након Бечког конгреса 1815. припојена је Уједињеном Краљевству Низоземске.

Захваљујући француској помоћи, 1830. године подигнут је устанак за сецесију од Холандије (Белгијска револуција), па је независност Белгије уследила наредне године. Тада долази до великог привредног и колонијалног успона (Белгијски Конго у Африци).

У оба светска рата Белгију је окупирала Немачка. После оружане борбе, године 1960. и 1961. Конго и Бурунди су стекли независност од њене колонијалне управе.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Белгије
Мапа Белгије

Белгија је краљевина у северозападној Европи, у Бенелуксу. Граничи се са Холандијом, Немачком, Луксембургом и Француском и излази на Северно море. Белгија се дели на приобалне низије на северу, централни брдовити део и Арденске планине на југу. Највиши врх са 694 метра је Ботранж.

Клима[уреди]

Белгија има океанску климу; утицај ваздушних маса са Атлантика јак је у приморју и средишњем делу земље. Зиме су благе и магловите, а лета прохладна са ретким кишама. Средња јануарска температура снижава се од обале (4 °C) према унутрашњости (0 °C у Арденима) док је средња јулска температура највиша у средишњој Белгији (до 22 °C), а најнижа у планинском подручју (14 °C). Годишња количина падавина износи у приморју и средишњем делу 700-900 mm, а у Арденима до 1400 mm.

Реке[уреди]

Речна мрежа је густа. Све реке припадају сливу Северног мора. Главне су Шелда и Меза. Највиши водостај је зими када у низијском делу реке плаве околно земљиште. Велик је број канала, који осим за пловидбу служе и за наводњавање.

Флора[уреди]

Под шумом је око 21% површине земље. Природни биљни покров очуван је само у Арденима, који обилују храстовим и буковим шумама, док у низијском делу расту мешовите шуме брезе и храста. Црногоричне шуме настале су најчешће пошумљавањем пустих терена.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Белгије

Белгија се дели на регионе, провиције и језичке заједнице.

Региони Белгије[уреди]

Региони Белгије су: Фландрија, Валонија и град Брисел

Flemish Region in Belgium.svg
Застава Фландрије Фландрија
Walloon Region in Belgium.svg
Застава Валоније Валонија
Brussels-Capital Region in Belgium.svg
Застава Региона главног града Брисела Брисел

Провинције Белгије[уреди]

Град Брисел не припада ниједној провинцији.

Белгијске провинције
Провинција Површина у km² Становништво Главни град
Антверпен (Анверс) 2.867 1.605.167 Антверпен (Анверс)
Западна Фландрија 3.134 1 106 829 Бриж
Источна Фландрија 2.982 1.335.793 Гент (Ган)
Фламански Брабант 2.106 1.037.786 Лувен
Валонски Брабант 1.093 347.423 Вавр
Ено 3.787 1.278.791 Монс
Лијеж 3.862 999.646 Лијеж
Лимбург 2.422 750.435 Хаселт
Луксембург 4.441 232.813 Арлон
Намир 3.365 423.317 Намир

Језичке заједнице Белгије[уреди]

Белгијске језичке заједнице су:

Vlaamse Gemeenschap in Belgium.svg
Фламанска заједница
(холандски језик)
Communauté française in Belgium.svg
франкофонска
заједница

(француски језик)
Deutschsprachige Gemeinschaft in Belgium.svg
Германофонска
заједница

(немачки језик)

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Белгије
Краљевска палата у Бриселу

Белгија висок степен развоја може захвалити повољном географском положају, изузетно развијеној саобраћајној инфраструктури, разноликој индустрији, и развијеној трговини. Индустрија је углавном концентрисана у врло развијеној и богатој регији Фландрији на северу, која је позната и по највећој вредности извоза по глави становника у свету. Белгија је присиљена увозити знатне количине сировина, због недовољног броја природних извора, и извозити велике количине готових производа.

Када се упореди удео извоза и увоза у БДП-у, за Белгију се може рећи да представља једно од најотворенијих привредних држава у Европи, која највише зависи о трговачкој сарадњи са 3 суседне земље: Немачком, Француском и Холандијом. Све то чини Белгију знатно зависном о кретањима на иностраном тржишту. Стопа раста ГДП-а знатно се смањила 2001. године због глобалне економске рецесије.

Структура БДП-а указује да се ради о изузетно развијеној земљи: пољопривреда 2%, индустрија 27%, услуге 71%. Укупни БДП износио је у 2004. години 283,5 милијарди евра, што даје 27.253 евра по становнику. Стопа незапослености износила је у 2004. години износила 7,8%. Стопа раста привреде у 2004. износила је 5,2%, док је инфлација била 1,9%. У услужном сектору ради 74,2 % становника, у индустрији 24,5 %, а у пољопривреди само 2%.

Извоз је за 2004. годину износио 246,4 милијарди евра, а главни извозни партнери су Немачка, Француска, Холандија и Уједињено Краљевство. Главни извозни производи су хемијски и фармацеутски производи, превозна средства, машине и опрема, пластика и гума као и метали.

Увоз у 2004. години износио је 229,5 милијарди евра. Главни увозни партнери су: Холандија, Немачка, Француска, Велика Британија и САД. Главни увозни производи су: хемијски и фармацеутски производи, стројеви и опрема, превозна средства, минерали и драго камење.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Белгије
Дворац Аренберг, део Католичког универзитета у Левену
Демографија

Белгија има 10.379.067 становника у 2006. години. Са 342 становника по км² једна је од најгушће насељених европских држава. Највећа густина становника је у Фламанском дијаманту који чине агломерације Брисела, Гента, Антверпена и Лувена и осталих урбаних средишта попут Лијежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представља један од највећих постотака урбанизације на свету. Највећи градови су: Брисел (1.006.749 стан.), Антверпен (457.643), Гент (231.769), Шарлроа (201.307), Лијеж (187.218) и Бриж (117.351).

По регијама највише становника у 2005. има Фламанија: 6.043.161, Валонија има 3.395.942 и Брисел 1.006.749. Око 60% становника говори холандским језиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, који чини 8% становништва је двојезични град: француско-холандски. У почетку, град је био већински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8,5 % холандски, а 10,2 % и једним и другим језиком.

Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Италије, Француске, Немачке и Северне Африке. Према вери Белгијанци су већином католици, 75%, док осталих 25% чине муслимани, протестанти, јевреји и атеисти. Очекивана животна доб је 78,77 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.

Највећи градови[уреди]

Антверпен
Антверпен
Гент
Гент
Поредак Град Провинција Популација Шарлроа
Шарлроа
Лијеж
Лијеж
1 Антверпен Антверпен 502.604
2 Гент Источна Фландрија 248.242
3 Шарлроа Ено 203.871
4 Лијеж Лијеж 195.576
5 Брисел Брисел 166.647
6 Схарбек Брисел 127.747
7 Бриж Западна Фландрија 117.170
8 Андерлехт Брисел 111.279
9 Намир Намир 110.096
10 Левен Фламански Брабант 97.656
2012



Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Белгије

У књижевности су заступљене фламанска и француска књижевност. Најпознатији средњовековни књижевници су Филип де Комин и Жан Фроасар. Најпознатији из 19. века су Шарл де Костер, Емил Верхерен и Хендрик Консијенс, а из 20. гроф Морис Метерлинк.

Белгија је земља која је дала велики допринос развоју ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства (Фламански примитивци), Фламанске ренесансе и барока, као и архитектура романике, готике, ренесансе и барока. Белгија је била један од центара ренесансе у 15. и 16. веку. Најпознатији сликари овог периода су браћа Хуберт и Јан ван Ајк, Хијеронимус Бош, Рохир ван дер Вејден и Питер Бројгел Старији. У доба барока (17. век) истакли су се Петер Паул Рубенс и Антонијус ван Дајк. После 17. века дошло је до стагнације у развоју ликовних уметности, мада је Белгија задржала репутацију у изради врхунских таписерија. У 20. веку најпознатији уметници су Џејмс Енсор, Пол Делво и Рене Маргит. Белгијски архитекта Виктор Хорта је снажно утицао на развој европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белгије је развио Хенри Клеменс ван де Велде.

Битан део белгијске културе су фестивали. Најпознатији је карневал у Биншу.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :