Корисник:Nikolija.948/песак

Ричард Арнел

Ричард Антони Сајер (Тони) Арнел (15 септембар 1917 – 10 април 2009) био је енглески композитор класичне музике. Арнел је компоновао у свим утврђеним жанровима за концертну сцену, а списак његових дела укључује шест завршених симфонија (седму коју је реализовао Мартин Јејтс) и шест гудачких квартета. На Тринити колеџу музике, промовисао је пионирско интересовање за филмске партитуре, електронску музику и џез.

Живот и каријера

Арнел је рођен у Хемпстед, у Лондону, син Хелене Марије (Сцхерф) и Ричарда Сајера Арнела. Студирао је на Краљевском музичком колеџу у Лондону од 1935. до 1939. године, а тамо су му предавали Џон Ајрленд (компоновање) и Џон Дајкс(клавир). Добио је Фаррар награду за компоновање током његове последње године на колеџу. На почетку Другог светског рата, присуствујући светском сајму у Њујорку, Арнел (заједно са другим енглеским композиторима, нпр. Артур Блис) био је заглавњен у Њујорку и остао је до 1947. године, чиме се нашао у позицији да има успостављену репутацију у САД-у, али остајући релативно мало познат у својој домовини. Током свог боравка у Америци, Арнел је био музички супервизор за ББЦ у Северној Америци, и било му је наложено да састави (на текст Стефана Спендера) кантату, Ратни Бог, у прославу отварања Уједињених нација, као и фанфара којом се поздравља долазак Винстона Черчила у Њујорк.

За његову музику су се залагали Томас Бицхам, Леополд Стоковски и Бернард Херман, између осталих, а недавно и Варен Цохен и Мартин Јејтс. Изузев паузе од 1967. до 1970. као гостујући професор на Баудоин колеџу, Мејн, од 1967. до 1968 (у размени са Елиотом Шварц-ом) и на Хофстра универзитету, Њујорк, од 1968. до 1970, предавао је на Тринити Колеџу музике у Лондону између 1947. и 1987, где су његови студенти били Питер Тахордин (1949–52), Дејвид Хјусон, који је са њим радио на филмовима укључујући Дилема (1981), Доктор на небу (1984 ), Толус-Латрек (1986) и Светлост света (1989) био је један од његових ученика.

Арнел је компоновао музику за Земља (1942), 45-минутни документарни филм који је за америчко Министарство пољопривреде режирао Роберт Ј. Флејрти. Такође му је Форд Мотор компанија дала налог да састави симфонијски пакет инспирисан радницима у фабрици у Дагенхаму. Резултујући рад прати филм под насловом Опус 65. Арнел је основао и водио музичко одељење у Лондонској међународној филмској школи до пензионисања крајем 1980-их. Такође се мора поменути Арнелова изванредна подршка и брига за велики број младих и старих музичара и уметника, што се може видети из његовог пријатељства и подршке сликару Марку Ротхку.

Такође је био познат по својим главним делима за балет, што се може видети у сарадњи са кореографима стаса Џорџа Баланчина, Џона Кранка и Фредерика Ештона. Његови многи балети успешно су представљени у Њујорку и Лондону. Његов запис за Ударац и Дете снимио је господин Томас Бикем са Краљевском филхармонијом, снимак који ретко излази из каталога.

Свих седам Арнелових нумерисаних симфонија, заједно са Синфониа Куази Вариациони, Концертом за клавир (солиста Давид Овен Норис), два концерта за виолину (солиста Лораине МацАслан), Лорд Бирон: симфонијски портрет, Роберт Флахерти Утисак, Прелуде Црна планина и Рана увертира Новог доба, светске премијере снимили су диригент Мартин Јејтс и Краљевски шкотски национални оркестар између 2005. и 2008. Премијерни снимци балета Анђели, Харлекин у априлу и Велики детектив, заједно са Ударац и Дете, снимили су Мартин Јејтс и ББЦ Концерт Орцхестра у периоду 2008–09.

Арнел је оставио скице за Седму симфонију, посвећену Нелсону Мандели, у време његове смрти, а од тада их је реализовао и довршио Мартин Јејтс. Снимили су је у лето 2010. године Јејтс и РСНО, а издали су је Дутон Епих. Гудачки квартети недавно је објављен на етикети Дутон Епих коју свира Типет Квартет.

Арнел је препознат као један од најсмелијих оркестратора двадесетог века, господин Томас Бикем га описује као најбољег оркестратора од Берлиоза.

Неки од његових рукописа налазе се у колекцији Калифорнијског универзитета у библиотеци Санта Барбара.

Одабрана дела

Оркестарска дела

• Синфонија за оркестар (1938)
• Синфонија за гудаче (1939)
• Класичне варијације (гудачки оркестар), оп. 1 (1939)
• Увертира, Ново доба, оп. 2 (1939)
• Дивертименто бр.1, за клавир и камерни оркестар, оп. 5 (1939)
• Увертира, 1940, оп. 6 (1940)
• Дивертименто бр.2, за камерни оркестар, оп. 7 (1940)
• Концерт за виолину (бр. 1) у једном ставку, оп. 9 (1940)
• Симфонијске квази варијације, оп. 13 (1941)
• Фантазија за оркестар, оп. 17 (1941)
• Симфонијска свита - Шест епизода за оркестар, оп. 27 (1941)
• Симфонија бр. 1, оп. 31 (1943)
• Симфонија бр. 2, оп. 33 Руфус (1942/44)
• Симфонија бр. 3, оп. 40 (1944–45)
• Клавирски концерт бр. 1, Оп.44 (1946)
• Прелудијум Црна гора, оп. 46 (1946)
• Апстрактне форме (гудачки оркестар), оп. 50 (1947)
• Концерт за чембало и камерни оркестар, оп. 51 (1947)
• Симфонија бр. 4, оп. 52 (1948)
• Лорд Бајрон - симфонијски портрет, оп. 67 (1952)
• Каприћио концерт за виолину и мали оркестар (бр. 2), Оп.70 (1954)
• Симфонија бр. 5, оп. 77 (1955)
• Предели и фигуре, оп. 78 (1956)
• Роберт Флахерти - Утисак, Оп, 87 (1958)
• Концертна забава за виолончело и гудачки оркестар, оп. 90 (1958)
• Секције, за клавир и оркестар, Оп.110 (1967)
• Увертира, Храна љубави, оп. 112 (1968)
• Ода Бичему (са приповедачем), оп. 154 (1986)
• Симфонија бр. 6, оп. 171 Наковањ (1992–94)
• Симфонија бр. 7, оп. 201 Мандела (1996)

Камерни радови

• Гудачки квартет бр. 1, оп. 4 (1939)
• Гудачки квартет бр. 2, оп. 14 (1941)
• Квинтет обоа, оп. 38 (1944)
• Гудачки квартет бр. 3, оп. 41 (1945)
• Касација за дувачки квинтет, оп. 45 (1945)
• Клавирски трио, оп. 47 (1946)
• Соната за виолину бр. 2, оп. 55
• Серенада за десет дувачких инструмената и контрабас, оп. 57 (1949)
• Гудачки квинтет, оп. 60 (1950)
• Сонатина за клавирски дует, оп. 61
• Гудачки квартет бр. 4, оп. 62 (1950)
• Брас Квинтет, оп. 93
• Гудачки квартет бр. 5, оп. 99 (1962)
• Гудачки квартет бр. 6, оп. 170 (1994)
• Клавирски квартет
• РВВ-ов алманах (квартет кларинета)
• Варијације на америчку тему за виолину и клавир
• Хорн Квартет

Дела за солисте

• 2 клавирске сонате
• 2 орган сонате
• Варијације о Еине Фесте Бург за оргуље
• комади за виолину, виолу и виолончело без пратње
• бројне варијације за клавир соло

Сценска дела

• Ударац и дете (балет)
• Харлекин у априлу (балет, 1951)
• Велики детектив (балет)
• Анђели (балет)
• Месечеви цветови (камерна опера)
• Љубав у транзиту (камерна опера)
• Окамењена принцеза (луткарска опера)

Вокално-хорска дела

• Кантата Ратни бог, за сопран, хор и оркестар, оп. 36 (1945)
• Ода западном ветру, за сопран и оркестар, оп. 59 (1949)
• Шест песама Лоренса
• Кон Аморе
• Ксанаду
• Креда прекид
• Пет песама Емили

Комбиновани медији (електрична / акустична) дела

• Мислим на све меке удове
• Ноктурн: Праг
• Астронаут

Филмови

• Земља
• Опус 65
• Посета (1964)
• Трећа тајна (1964)
• Топсаил Скунер
• Човек споља (1967)
• Завештање у село
• Витраж
• Црни пантер (1977) (са Давидом Хевсон-ом)
• Антагонист (са Давидом Хевсон-ом)
• Дилема (са Давидом Хевсон-ом)
• Тоулоусе-Лаутрец (са Давидом Хевсон-ом)
• Доктор на небу (са Давидом Хевсон-ом)
• Много нас је (са Давидом Хевсон-ом)
• Светлост света (са Давидом Хевсон-ом)

Референце

1. English Music Festival: Composer profiles Archived 23 February 2014 at the Wayback Machine. 

2. "Browse In Music, Writing and publishing". Ukwhoswho.com. 3. "Peter Tahourdin at 80 : Feature Article : Australian Music Centre". Australianmusiccentre.com.au. 4. Richard Arnell obituary Richard Arnell: Unjustly neglected composer who has found a new audience through recent recordings by Lewis Foreman 9 May 2009 Independent UK

Спољашње везе

http://www.musicweb-international.com/arnell/ https://www.kith.org/jimmosk/cohen.html https://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/culture-obituaries/music-obituaries/5252799/Richard-Arnell.html https://www.youtube.com/watch?v=z1clPi0ZdXQ https://www.youtube.com/watch?v=5Z19zYu7E10 https://www.youtube.com/watch?v=_pSLAp6zaZs