Пређи на садржај

Корисник:Učiteljica/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Др Сус 1957. године.

Теoдор Сус Гајсел (Theodor Seuss Geisel; 2. март 1904. – 24. септембар 1991.) био је амерички аутор, политички карикатуриста, песник, аниматор, издавач књига и уметник. Славу је стекао као аутор низа дечијих књига, које је писао под својим дописничким псеудониомом.

Његова дела укључују неколико најпопуларнијих дечијих књига свих времена, чији је тираж износио преко 600 милиона копија, и које су, до тренутка његове смрти, преведене на више од 20 језика.

Гајсел je, током својих студија на Колеџу Дартмут и на Универзитету Оксфорд, усвојио свој дописнички псеудоним - Др Сус.

Године 1927. напушта Оксфорд и започиње своју каријеру као илустратор и карикатуриста за часописе Венити Фер (Vanity Fair), Живот (Life) као и многе друге публикације. Такође је радио маркетиншке кампање, од којих су најпознатије за компаније Филт (Filt) и Стандард Оил ( Standard Oil) , као политички карикатуриста за њујоршке новине ПМ. Своју прву дечију књигу, „И да помислиш да сам то видео на Мулбери улици“, објавио је 1937. године. Током Другог Светског рата радио је анимације за америчку војску, где је режирао неколико кратких филмова.

Након рата, Гејсел одлучује да се фокусира само на дечије књиге, и тада пише неке од својих класика као што су: „Када бих водио зоолошки врт“ ( “If I Ran the Zoo”), “Када бих водио циркус“(”If I Ran the Circus”) „Мачка у врећи“( “The Car in the Hat”) као и многе друге. Током своје дуге каријере објавио је преко 60 ауторских дела, од којих су настале безбројне адаптације, у које спадају и 11 телевизијских емисија, 4 дугометражна филма,као и један мјузикл.

Живот и Каријера[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Гејсел се родио и одрастао у Спрингфилду, у држави Масачусетс, у породици немачких емиграната. Отац, Теодор Роберт Гејсел (енгл. Theodor Robert Geisel) је био менаџер пиваре, док је мајка Хенријета ,чије ће девојачко презиме Сус Гејсел касније усвојити као псеудоним, била домаћица. Студирао је на Дартмут колеџу, и 1925. године је дипломирао. Током студија постаје главни уредник ученичког часописа, као и члан братства. Једном приликом бива ухваћен док је пио џин, што је у то време било забрањено законом, као и конзумирање било ког алкохолног пића. Као директна последица тога бива му забрањено да пише чланке за студентски часопис. Да би могао да настави да пише , Гејсел усваја свој познати псеудоним Сус.

Након дипломирања на Дартмут колеџу, уписује Линколн колеџ у Оксфорду, са жељом да докторира на тему енглеске литературе. Током својих студија упознаје Хелен Палмер( Helen Palmer), на чији савет одустаје од идеје да буде професор енглеског језика, и свој живот посвећује цртању карикатура.


Каријера[уреди | уреди извор]

Први посао добије у Лајф магазину, где успева да заради 25$ на својој карикатури. Овај први посао га охрабрује да се пресели из Спингфилда у Њујорк, што он и чини 1927. године. Касније те године добија посао у часопису Јудге( Judge) као илустратор колумне хумористичкоког карактера. Добијање тог посла, као и финансијска сигурност коју је он носио, мотивише га да се те године ожени са Хелен. Његово прво дело, потписано под псеудонимом Сус, објављено je тек 6 месеци након његовог запослења.

1936., након повратка са пута по Европи, објављује своје прво дело „И да помислиш да сам то видео на Мулбери улици“. Према Гејселу, између 20 и 43 различитих издавача је одбило да објави ту књигу, док није срео познаника са колеџа који му је помогао да објави своје прво дело. Након тога, Гејсел стиче своју репутацију радећи рекламе за Стандард Оил, у којем је био запослен од 1934. па све до 1941. године.

Са почетком Другог Светског рата, Гејсел се окреће цртању политичких карикатура, и током рата црта преко 400 различитих карикатура које су била објављиване у њујоршким новинама ПМ. 1942. Гејсел се окреће америчкој војсци, са жељом да помогне при регрутацији нових војника. У почетку је цртао постере, све док 1943. не постаје режисер у америчкој војсци и започиње снимање пропагандних филмова. За своје пропагандне филмове освојио је академску награду за документарни филм.

Након рата, Гејсел се сели у Калифорнију, где се враћа писању дечијих књига. Током своје дуге каријере бива награђиван више пута. Такође, током послератног периода, почиње да пише и мјузикле, као и кратке приче.

Након дуге и мучне болести, његова жена Хелен 1967. извршава самоубиство. Гејсел се убрзо жени по други пут, својом дугогодишњом љубавницом. Иако је писао књиге за децу, Гејсел никада није имао своје деце и био је познат по својој узречици: „Ви их родите, ја ћу их забавити“. Септембра 1991. године, Гејсел умире у свом дому, од рака језика. Умро је у 87. години, и по његовој жељи кремиран је.


Литература[уреди | уреди извор]

За даље читање[уреди | уреди извор]