Самоубиство
Самоубиство или суицид (од латинског sui caedere што значи себе убити) је намерно одузимање сопственог живота, због различитих мотива. Према психоанализи, самоубиство је чин аутоагресије, израз садизма супер-ега који се окренуо против саме особе. Самоубиство је очајнички протест, оно је чин побуне ега против тиранског суперега и, истовремено, последњи покушај задобијања његове наклоности. Самоубиство је, према Фројдовој теорији нагона, најдиректнији израз нагона смрти, односно импулса за тоталном аутодеструкцијом. Многе особе реагују суицидалним идејама у кризним ситуацијама, а да могу проћи године да их не остваре, или користе суицидалне интенције да би изазвале пажњу околине. Ипак, на сваку суицидалну тежњу треба на време обратити пажњу. Превенција суицида заузима важно место у медицинским и социјалним услугама.
Статистика сведочи да сваке године у свету између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство, а милион особа успе у том науму. У 2000, око 815 000 људи широм света извршило је самоубиство. Од тог броја 86% свих самоубистава догодио се у неразвијеним и средње развијеним земљама, а особе млађег узраста од 15 до 29 година учествовале су са преко 40% [1]. У Србији се сваке године убије 1.500 особа, а по томе земља налази се на 13. месту на свету. Највише самоубистава се почини са Бранковог моста где сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком. Пролеће у психијатријском календару означено као годишње доба са повећаним бројем самоубистава.[2]
[уреди] Извори
- ^ Peden M, McGee K, Sharma G. The injury chart book: a graphical overview of the global burden of injuries. Geneva, World Health Organization, 2002.
- ^ http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Uskoro-nacionalna-strategija-za-prevenciju-samoubistava.sr.html
[уреди] Спољашње везе
Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
