Корупција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Корупција подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Преведено: подмитљивост, поткупљивост, поквареност. Народ је везује пре свега за „готовину“, односно остваривање новчане добити („Пара врти где бургија неће"), док се „реципрочне обавезе давања“, ВИП (везе и познанства) систем поклона и уступака чешће схвата као незаобилазни део традиционалног морала. Менталитет појединих народа је такав да би већина рекла 'алал му вера' а да им на крај памети не падне да нешто ураде да такво понашање спрече.

Одговорност носиоца јавне функције је у цивилизованим земљама правило, a грешке у њиховом приватном животу не мере се истим аршином као код обичних смртника. Поквареност најбољих је гора од свих других (Језуити XVI века).

О корупцији је тешко прибавити доказе, па су се многе корупционашке афере на западу разрешавале судом јавности чак и кад није било довољно чврстих доказа. У политици постоји морална одговорност и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност. Ричард Никсон је поднео оставку због онога што су двојица новинара објавила што је резултовало истрагом и иако није кривично одговарао платио је политичку цену. Премијер Британске Колумбије завршио је у затвору и иако је на крају ослобођен оптужбе за корупцију платио је аферу оставком и крајем политичке каријере.

У Америци се политичка каријера распада ако се открије да је политичар на црно запошљавао кућну помоћницу. У Чешкој Републици је премијер Грос приликом притиска медија и јавности поднео оставку јер није успео уверљиво да објасни одакле му новац за стан који је купио када још и није био премијер. Бивши шеф француске дипломатије Ролан Дима осуђен је 2001. на затвор и новчану казну јер је запослио љубавницу у једном предузећу, a она је после код њега лобирала да ово предузеће добија уносне послове.

Држава која нема законске механизме (који се поштују и спроводе) за спречавање корупције својих службеника је осуђена на пропадање. Важну улогу у спречавању корупције има и менталитет народа.

Постмодерна демократија произлази из постулата да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.

Корупција у Србији[уреди]

Према извештају Европске комисије о напредку из 2008. године,"корупција је и даље широко распространјена и представља озбиљан проблем у Србији. Упркос већој свести јавности и новоусвојеним законским прописима, главни проблеми остају. То подразумева недостатак независних и ефикасних надзорних тела у кључним областима, као што су финансирање политичких партија, сукоб интереса, јавне набавке и приватизација." Корупција се сматра уобичајеном праксом у Србији, у свим сферама живота. Корупција у Србији има веома дубоке корене. Према извештају Уједињених нација(TNS Medium Gallup – Korupcija u Srbiji -Istrazivanje o percepciji i iskustvima građana, oktobar, 2009) највећи број грађана верује да Влада и полиција треба да предводе борбу против корупције, међутим то је истовремено и парадоксално јер су ове институције веома корумпиране. Такође државна управа и полиција су означене као најкорумпираније институције у Србији, док је здравство трећа. Међутим према истраживањима Светске Здравствене Организације (WHO- World Health Organisation), Српска медецинска струка је друга најкорумпираниаја у свету. Испред Србије на овој листи налази се само Казахстан.

Вики-књиге на српском језику[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Званичне странице[уреди]

Истраживања[уреди]


Литература[уреди]

  • Зоран Миљатовић, Трговина утицајем

Са других Викимедијиних пројеката :