Логор Дрозендорф
| Логор Дрозендорф | |
|---|---|
| Концентрациони логор | |
 Дрозендорф у чијој околини је био логор | |
  | |
| Координате | 48° 52′ 05″ С; 15° 37′ 01″ И / 48.868056° С; 15.616944° И |
| Место | Дрозендорф |
| Под контролом |  Аустроугарска |
| Постојао | од 25. јул 1914. до јесени 1918. |
| Број затвореника | 504 (Срба) |
Логор Дрозендорф био је први већи аустроугарски логор, у близини градића Дрозендорф, основан 1914. године на основу наређења окружне команде, за интерниране српске цивиле, задржане пре почетка Првог светског рата у аустријском делу монархије.
Положај и пространство и обезбеђење[уреди | уреди извор]
Логор Дрозендорф се налазио у близини истоименог градића Дрозендорф, у области Таја, на око 112 км северозападно од Беча. Логор је био размештен у некадашњем великом складишту за жито на само неколико минута хода од локалне железничке станице Дрозендорф.
Логорски комплекс, који је имао јако лоше смештајне услове, због лошег стања објекта накадашње житнице био је ограђен и, у њему се могао сместити знатан број интернираца.
Надзор над интернирцима у првим данима вршило је тринаест босанско-херцеговачких војника, као и један подофицир. Ове војнике и подофицире 14.септембра 1914. заменили су аустријски полицајци.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Најкасније од 25. јула 1914. године аустроугарске власти су почеле да хапсе и задржавају држављане Краљевине Србије који су се затекли на њеној територији не правећи разлику према полу или старости. Претежно су то били пословни људи који су боравили у Бечу, Будимпештии другим градовима, студенти, затим туристи који су се налазили на одмору у разним приморским местима Аустроугарске.[1]
По доступним подацима у јулу 1914. године задржано је око 1.000. људи од којих је већина по хапшењу интернирана у прве импровизоване логоре или места за конфинацију као што су: Дрозендорф, Карлштајн, Илмау, Гросау и Куфштајн у аустријском делу, те Ђенђеш, Вац, Лугош и Арад у угарском делу монархије.[1]
Прилив интернираца у логор[уреди | уреди извор]
- Крајем августа, у логор је стигао први транспорт од 80 људи.
- 7. септембра из Гетвајга у логор је пребачено још 300 заточеника.
- 9. септембра депортовано је још 144 интернирца, тако да се у другој недељи септембра 1914. године у логору налазило више од 500 цивила, углавном Срба и Руса.
Због све већег броја заробљеника који нису могли бити адекватно збринути, логор је морао бити проширен. За време трајања радова, крајем септембра 1914. године у за ту намену испражњени замак Илмау пребачено око 150 Руса и Срба.[1]
Жене и деца, који су првобитно били смештени у оквиру логора, у за њих посебно изграђено одељење, пребачени су током октобра 1914. године у логор Карлштајн.[1]
| Датум | укупно | способни да носе оружје | неспособни да носе оружје | жене |
|---|---|---|---|---|
| Август 1917. | 96 | 83 | 3 | 10 |
| Септембар 1917. | 91 | 76 | 5 | 10 |
| Октобар 1917. | 92 | 78 | 5 | 9 |
| Новембар 1917. | 91 | 76 | 6 | 9 |
| Децембар 1917. | 90 | 77 | 5 | 8 |
| Јануар 1918. | 89 | 77 | 4 | 8 |
| Фебруар 1918. | 87 | 76 | 4 | 7 |
| Март 1918. | 88 | 77 | 5 | 6 |
| Април 1918. | 83 | 75 | 3 | 5 |
| Мај 1918. | 82 | 75 | 3 | 4 |
| Јун 1918. | 82 | 75 | 3 | 3 +1 дете |
Смештај интернираца ван логора у граду Дрозендорф[уреди | уреди извор]
Почетком 1915. године, из логора је у град Дрозендорф пребачено око 100 логораша који су добили статус конфинираних. Они су били у обавези да сами плаћају смештај и храну. Ове особе су могле да се крећу у за то одређеном подручју, а у за то одређено време морали су се јављати на прозивку код надлежног супервизора.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Ненад Лукић, Београђани у аустроугарским логорима 1914. године, Годишњак града Београда, LX, Београд 2015, 11 2, 115, 118‒120
- ^ АС, ВГГ, XVII, 259
- ^ Reinhard Mundshütz,Das Internierunglager Drosen-dorf/Thaya 1914–1920 (Diplomarbeit zur Erlangungdes Magistergrades der Philosophie. Eingereicht ander eisteswissenschaftlichen Fakultät der Universität