Македонци у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Македонци у Србији
Македонци во Србија
OU Goce Delčev - Vasilevo.jpg
Деца у македонској ношњи
Укупна популација

22,755 (2011.)[1]
25,847 (2002.)[2]
по пореклу 50,000 [3]

Популација
Застава Војводине Војводина 11,785 (2002.) [2]
Small Coat of Arms Belgrade.svg Град Београд 8,372 (2002.) [2]
Central serbia districts-sr-cyr.png Централна Србија 14,062 (2002.) [2]
Језици
Македонски и српски језик
Религија
Доминира православна, али има и муслимана, протестаната и атеиста
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени
     Источна група

Македонци у Србији (мк. Македонци во Србија) су званично призната национална мањина у Републици Србији, чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Према попису из 2011. године, у Србији живи 22, 755 Македонаца, што је за 3, 092 мање него при попису 2002. године.[1] Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва. У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14, 355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.[2]

Имиграција[уреди]

У периоду 1945–1992, Македонци и македонски језик били су конститутивни народ и језик Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. У том периоду, многи Македонци мигрирали су у различите крајеве тада заједничке државе. Највећи интензитет насељавања био је када се на хиљаде Македонаца из Северне Грчке протераних током грчког грађанског рата доселило у Војводину. Највећи број ових избеглица доведен је управо у Социјалистичку Републику Србију, а посебно у Социјалистичку Аутономну Покрајину Војводину где се до данас и налази највећа концентрација ове националне мањине у Србији.

Распрострањеност у Србији[уреди]

Македонска популација која живи у Србији концентрисана је у два региона- Град Београд и Војводину. Највише Македонаца у Београду концентрисано је у општинама Нови Београд и Палилула.

Македонско становништво у
Србији
1961  % 1971[4]  % 1981[1]  % 1991[5]  % 2002  %
Дужине 223 35.8 143 35.8 90 31.9 84 35.9 68 31.1
Глогоњ 1001 31 976 29.9 1201 33.3 818 23.5 367 11.5
Гудурица 299 14.2 247 15.8 192 13.3 171 12.8 133 10.5
Хајдучица 215 11.4 192 10.5 155 10.2 138 9.5 123 8.9
Качарево 3117 40 3298 41 3205 38.6 2473 30.5 1467 19
Јабука (Панчево) 3471 66.2 3325 61 4179 64.8 3177 48.2 2054 32.5
Панчево 597 1.5 1095 2 1662 2.4 1748 2.4 1196 1.6
Пландиште 1111 31.7 1065 28.3 1027 24.9 1038 23.7 910 21.3
Велика Греда 181 9.3 168 9.5 163 10.3 171 11.3 136 9.9
Војводина 15,190 0.8 16,527 0.9 18,897 0.9 17,472 0.9 11,785 0.6

Македонци у Војводини[уреди]

Када је у питању Војводина, постоји више зона у којима живе Македонци. Места у којима Македонци чине значајну етничку мањину су места Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука која се са 32,54% Македонаца сматра важним упориштем Македонаца у Војводини. У овим местима живе углавном Македонци који су се доселили 1960их и 1970их година из Републике Македоније, из економских разлога.

Македонци у Србији
  <7000
  1000–2000
  500-1000
  100-500
  непознато

Македонцима су загарантована мањинска права, а македонски језик је званичан у местима:

Македонско становништво у
Војводини
1961  % 1971[4]  % 1981[2]  % 1991[5]  % 2002  %
Дужине 223 35.8 143 35.8 90 31.9 84 35.9 68 31.1
Глогоњ 1001 31 976 29.9 1201 33.3 818 23.5 367 11.5
Гудурица 299 14.2 247 15.8 192 13.3 171 12.8 133 10.5
Хајдучица 215 11.4 192 10.5 155 10.2 138 9.5 123 8.9
Качарево 3117 40 3298 41 3205 38.6 2473 30.5 1467 19
Јабука (Панчево) 3471 66.2 3325 61 4179 64.8 3177 48.2 2054 32.5
Панчево 597 1.5 1095 2 1662 2.4 1748 2.4 1196 1.6
Пландиште 1111 31.7 1065 28.3 1027 24.9 1038 23.7 910 21.3
Велика Греда 181 9.3 168 9.5 163 10.3 171 11.3 136 9.9
Војводина 15,190 0.8 16,527 0.9 18,897 0.9 17,472 0.9 11,785 0.6

Македонски медији[уреди]

Главни информативно-политички часопис македонске заједнице у Србији је месечна „Македонска виделина“. Ограничени пренос на македонском језику доступан је на ТВ Нови Сад, као и на локалној станици ТВ Панчево. Генерално, македонски језик није у званичној употреби у комуникацијама у Србији, што Национални савет македонске националне мањине настоји да промени.

Познати Македонци из Србије[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptId=1210 Становништво – база База података, Становништво према националној припадности , 29.11.2012], Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ а б в г д ђ Вероисповест, матерњи језик и нац.или етничка припадност према старости и полу (подаци по општинама) - Књига 3, 21.08.2008, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Пултон, Хјуг (1993) The Balkans: Minorities and States in Conflict, 2nd edition.
  4. ^ а б 1971- Попис СФРЈ, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ а б 1991- Попис СФРЈ, Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ Македонска кућа за младе у Јабуци, Панчеву, Приступљено 8. 4. 2013.
  7. ^ Македонски званичан језик у Дужинама, Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ Македонски постао званичан у општини у Војводини, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]