Срби
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
Уколико сте тражили Северне Србе, погледајте чланак Лужички Срби.
Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и Панонској низији: у Србији, где чини око 66% становништва, Босни и Херцеговини око 35% и Црној Гори, где их има око 32%. Око 200.000 Срба живи у Републици Хрватској где су до 1991. године били конститутивни народ.
У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (око 90%). У Централној Србији Срби чине 90% становништва, у аутономној покрајини Војводини 65%, а у аутономној покрајини Косову и Метохији 8-10%.
Срби су већином православне вероисповести, а говоре српским језиком који припада словенским језицима, конкретно јужнословенској групи.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Срба |
Срби су се доселили на Балкан почетком VII века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610-641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.
На Балкан су дошли из Беле Србије тј. Бојке, за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од V века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бела Србија или Бојка налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).
Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).
Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле Ивић – "Српски народ и његов језик", Константин Јиречек – "Историја Срба"). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - "Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили").
[уреди] Језик
|
За више информација погледајте Српски језик |
Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе и један од три службена језика Босне и Херцеговине.
[уреди] Популација
|
Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине БиХ. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.
Велик број Срба такође живи у туђини (дијаспори), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Канади и Аустралији. Види: Срби у дијаспори
Највеће урбане популације Срба у бившој Југославији налазе се у Београду (1.500.000), Новом Саду (око 250.000), Нишу (250.000), Крагујевцу (200.000) и Бања Луци у Босни и Херцеговини (200.000).
У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци (Чикаго и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).
Срби чине око 66% популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 1,5 и 3,5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.
[уреди] Познати Срби
|
За више информација погледајте Списак познатих Срба |
Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Огњеслав Костовић Степановић, Миодраг Вукобратовић; писци Иво Андрић,Милош Црњански,Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Данило Киш, Васко Попа; сликари Сава Шумановић, Надежда Петровић, Петар Лубарда, Оља Ивањицки ; спортисти Владе Дивац, Драган Џајић, Александар Ђорђевић, Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Немања Видић итд.
[уреди] Литература
- Нова историја српског народа, Београд: Наш Дом 2000. (Душан Батаковић, коаутори: А. Фотић, М. Ст. Протић, Н. Самарџић)
[уреди] Види још
- Срби у Босни и Херцеговини
- Срби у Мађарској
- Срби у Румунији
- Срби у Хрватској
- Теорије о пореклу Срба
- Раци
- Јужни Словени
- Списак народа света
- Срби сви и свуда
- српски језик
- Србија
- Република Српска
- Република Српска Крајина
- Српска Православна Црква
[уреди] Референце
- ^ Попис становништва из 2002. године
- ^ ЦИА процењује да ће број становника Босне и Херцеговине у јулу 2009.године износити 4.613.414, док се процењује да су Срби 2000.године чинили 37.1% становништва
- ^ Централни савет Срба у Немачкој: [1]
- ^ 4,0 4,1 4,2 Сви Срби света
- ^ Census 2001
- ^ Статистички подаци из 2003. године (Завод за статистику Црне Горе)
- ^ „Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz“, Neue Zürcher Zeitung, 14. Oktober 2008.
- ^ 20 Minuten Online: Serben-Demo eskaliert in Wien
- ^ Australian Bureau of Statistics
- ^ Ministère des Affaires étrangères: Présentation de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro
- ^ Српски Савет велике Британије: [2]
- ^ „The Euromosaic study - Other languages in Slovenia“, European Commission.
- ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
- ^ Nordstrom, p. 353. (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside "Other Nordic Countries," based on Nordic Council of Ministers Yearbook of Nordic Statistics, 1996, 46-47)
- ^ Agenţia Naţionala pentru Intreprinderi Mici si Mijlocii: Recensamânt România 2002
- ^ Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе)
[уреди] Мапе
 Етничко подручје Срба и Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу) |
 Српска насеља у Банату 1743. године |
 Геополитички простор Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, подручје на којем је настањена већина Срба |
 Срби у Србији |
 Срби у Војводини |
 Срби у Босни и Херцеговини |
 Територијални распоред Срба у БиХ 1981. године |
 Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године |
 Срби у Црној Гори |
 Срби у СФРЈ 1981. |
 Срби на КиМ 1961. године |
 Удео Срба у ЦГ 2003. године |
