Срби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили Северне Србе, погледајте чланак Лужички Срби.
Срби
Serbs 30 collage 1.jpg

1. ред: Јован ВладимирСтефан НемањаСвети СаваЦар ДушанЦар ЛазарМехмед-паша Соколовић
2. ред: Захарије ОрфелинДоситеј ОбрадовићКарађорђеМилош ОбреновићВук КараџићЊегош
3. ред: Петар I КарађорђевићНикола ПашићЖивојин МишићСтеван МокрањацНикола ТеслаМихајло Пупин
4. ред: Паја ЈовановићЈован ЦвијићНадежда ПетровићЈован ДучићМилутин МиланковићИво Андрић

5. ред: Александар I КарађорђевићМарина АбрамовићЕмир КустурицаЈасна ШекарићВладе ДивацНовак Ђоковић
Укупна популација

13 - 14 милиона[1][2]

Популација
Застава Србије Србија
(без Космета)
5.988.093 (2011)[3]
Застава Косова и Метохије Косово и Метохија око 140.000 (2010)
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 1.484.530-1.711.577 (2010)[4][5]
Застава Сједињених Америчких Држава САД 1.023.993 (2005) [6]
Застава Немачке Немачка 650.000-750.000 (2014) [7]
Застава Аустрије Аустрија око 350.000 (2012) [8]
Застава Хрватске Хрватска 190.633 (2014) [9]
Застава Црне Горе Црна Гора око 180.000 (2011) [10]
Застава Швајцарске Швајцарска 186.000 (2008) [11]
Застава Француске Француска 120.000-130.000 (2014) [12]
Застава Шведске Шведска 120.000 (2008) [13]
Застава Аустралије Аустралија 100.000-110.000 (2013) [14]
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство око 70.000 (2012) [15]
Застава Канаде Канада 80.320 (2011) [16]
Застава Русије Русија 80.000 (2014)[17]
Застава Турске Турска 70.000 (2010) [18]
Застава Данске Данска 64.000 (2008) [19]
Застава Италије Италија 53.000 (2010) [20]
Холандија Холандија 40.000-50.000 (2013)[21]
Застава Словеније Словенија 38.964 (2002) [22]
Застава Републике Македоније Македонија 35.939 (2002)[23]
Застава Албаније Албанија 30.000 - 100.000 (2014) [24]
Застава Румуније Румунија 22.478 (2002) [25]
Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република 22.000 (2014) [26]
Застава Грчке Грчка око 15.000 (2006)
Застава Шпаније Шпанија 10.000-15.000 (2010) [27]
Застава Мађарске Мађарска 10.038 (2011) [28]
Застава Норвешке Норвешка 10.000 (2012)[29]
Застава Луксембурга Луксембург 8.581 (2009) [30]
Застава Бразила Бразил 8.000 (2014)
Застава Чешке Републике Чешка 7.000 (2014)
Језици
Српски језик
Религија
Доминира православна,
али има и муслимана, католика, протестаната и атеиста
Етничке групе
Јужни Словени

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чине око 83% становништва, Босни и Херцеговини око 38% и Црној Гори, где их има око 30%.

Око 190.000 Срба данас живи у Хрватској. Срби у Хрватској су били конститутивни народ до 1991. године, када их је било преко 580.000. Срби су у великом броју (350.000) протерани из те земље у операцијама Олуја и Бљесак 1995. године.

У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (88%). У централној Србији Срби чине 90% становништва, у Војводини 66%, а на Косову и Метохији 7%.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су веома слични хрватски, црногорски и бошњачки, а припада групи словенских језика, конкретно јужнословенској групи.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја српског народа и Теорије о пореклу Срба

Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Млађег Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав век после овог Плинијевог навода (најкасније 175), наилазимо на помен српског имена у делу Географија великог египатског научника који је своја дела писао на старогрчком језику, Клаудија Птолемеја: Између Кераунског планинског венца и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби. Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба насељава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербин). Овај „Српски град“ или „Србица“ убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

По званичној историји Срби су се доселили на Балкан почетком 7. века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610—641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.

Бела Србија и Бела Хрватска у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника

На Балкан су дошли из Бојке (Беле Србије), за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију Сарматија - данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од 5. века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бојка (Бела Србија) налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).

Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).

Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле ИвићСрпски народ и његов језик,[тражи се извор од 12. 2014.] Константин Јиречек – "Историја Срба"[тражи се извор од 12. 2014.]). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - „Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили).

Језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српски језик

Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе (уз црногорски, са којим је готово истоветан) и један од три службена језика Босне и Херцеговине (уз бошњачки и хрватски; сва три језика су готово истоветна).

Популација[уреди]

Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
АлбанијаМађарскаРумунија
БугарскаГрчкаСловенија
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · ШведскаУједињено Краљевство
ИталијаБенелуксНорвешка
ДанскаШпанијаСловачка
ЧешкаТурскаРусија
УкрајинаСАДКанада
АргентинаЛатинска АмерикаАустралија
Нови ЗеландЈужна АфрикаУАЕ
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бошњаци · Брсјаци
Бугари · Буњевци · Галипољски Срби
Горанци · Јањевци · Југословени
Крашовани · Македонци · Мијаци
Муслимани · Словенци · Торбеши
Хрвати · Црногорци · Шокци
Шопи

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)
Црна ГораМакедонија

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у
Vista-xmag.png За више информација видети Демографска историја Срба и Српска дијаспора
Подручја која настањују Срби

Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини где представљају конститутивни народ (највише у Републици Српској, једном од два ентитета у земљи). Такође велики број Срба живи и у Црној Гори и Хрватској. Мањи број Срба живи у Македонији, Словенији, Румунији, Албанији, Бугарској и Мађарској.

Велики број Срба такође живи у дијаспори (туђини), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Сједињеним Америчким Државама, Француској, Шведској, Турској, Аргентини, Канади и Аустралији.

Највеће урбане популације Срба у Србији налазе се у Београду (1.417.187[31]), Нишу (162.380[31]), Новом Саду (141.475[31]) и Крагујевцу (139.990[31]).

У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци Чикаго и деловима Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтариом).

Срби чине око две трећине популације Србије, односно око 6,3 милиона. Још 2,2 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 4 и 5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 12 до 13 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.

Познати Срби[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак познатих Срба

Карте[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ rs.one.un.org
  2. ^ web.archive.org
  3. ^ Попис становништва из 2011. године, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina“. 
  5. ^ „CIA - The World Factbook - Bosnia and Herzegovina“. 
  6. ^ {{Cite web|url=http://factfinder2.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=ACS_12_1YR_B04003&prodType=table
  7. ^ Srbi u Nemačkoj, Zentralrat der Serben in Deutschland e.V. / Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD)
  8. ^ Serben-Demo eskaliert in Wien, Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Census 2001, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ (Завод за статистику Црне Горе), Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ „Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz“. Neue Zürcher Zeitung. 14. Oktober 2008. 
  12. ^ Ministère des Affaires étrangères: title=Présentation de la République de Serbie, Приступљено 25. 4. 2013.
  13. ^ Nordstrom, pp. 353. (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside "Other Nordic Countries", based on Nordic Council of Ministers Yearbook of Nordic Statistics, 1996, 46-47)
  14. ^ Australian Bureau of Statistics, Приступљено 25. 4. 2013.
  15. ^ Српски Савет велике Британије: [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  16. ^ 2011 National Household Survey: Data tables | Ethnic Origin (264), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3), Generation Status (4), Age Groups (10) and Sex (3) for the ...
  17. ^ http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf
  18. ^ Serbian | Ethnologue
  19. ^ Joshua Project: Ethnic groups in Denmark
  20. ^ Statistiche demografiche ISTAT, Приступљено 25. 4. 2013.
  21. ^ [Dutch Statistics Bureau: (www.cbs.nl)]
  22. ^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
  23. ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
  24. ^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
  25. ^ Agenţia Naţionala pentru Intreprinderi Mici si Mijlocii: Recensamânt România 2002, Приступљено 25. 4. 2013.
  26. ^ Penalty gives Ghana victory over 10-man Serbia "...between 15,000 and 20,000 Serbs who live in South Africa"
  27. ^ Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе), Приступљено 25. 4. 2013.
  28. ^ Srpska Dijaspora | Susedne zemlje | Srba u Mađarskoj tri puta više
  29. ^ Minifacts about Norway 2012, Приступљено 25. 4. 2013.
  30. ^ „Statistiques - 01.06.2008“. Government of Luxembourg. 
  31. ^ а б в г Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај. 2004. ISBN 978-86-84433-14-7. pp. .

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :