Срби
-
Уколико сте тражили Северне Србе, погледајте чланак Лужички Срби.
Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чине око 67% становништва, Босни и Херцеговини око 35% и Црној Гори, где их има око 29%.
Око 200.000 Срба данас живи у Републици Хрватској. Срби у Хрватској су били конститутивни народ до 1991. године, када их је било око 580.000. Срби су у великом броју (350.000) протерани из те земље у операцијама Олуја и Бљесак 1995. године.
У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (око 90%). У Централној Србији Срби чине 90% становништва, у Војводини 65%, а на Косову и Метохији 8-10%.
Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су веома слични хрватски и бошњачки, а припада групи словенских језика, конкретно јужнословенској групи.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте чланак Историја Срба |
Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Цецилија Другог Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "А Циммерио аццолунт Маеотици, Вали, Серби, Зинги, Псесии" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав век после овог Плинијевог навода (најкасније 175.), наилазимо на помен српског имена у делу Географија великог египатског научника који је своја дела писао на старогрчком језику, Клаудија Птолемеја: Између Кераунског планинског венца и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби). Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба обитава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербину). Овај "Српски град" или "Србица" убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.
По званичној историји Срби су се доселили на Балкан почетком 7. века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610-641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.
На Балкан су дошли из Беле Србије тј. Бојке, за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од 5. века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бела Србија или Бојка налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).
Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).
Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле Ивић – "Српски народ и његов језик", Константин Јиречек – "Историја Срба"). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - "Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили").
[уреди] Језик
|
За више информација погледајте чланак Српски језик |
Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе и један од три службена језика Босне и Херцеговине.
[уреди] Популација
|
|
За више информација погледајте чланак Срби у дијаспори |
Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине БиХ. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.
Велик број Срба такође живи у туђини (дијаспори), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Француској, Канади и Аустралији.
Највеће урбане популације Срба у бившој Југославији налазе се у Београду (1.417.187[18]), Новом Саду (141.475[19]), Нишу (162.380[20]), Крагујевцу (139.990[21]) и Бањој Луци (око 200.000[тражи се извор од 12. 2010.]).
У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци (Чикаго и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).
Срби чине око 66% популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 1,5 и 3,5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.
[уреди] Познати Срби
|
За више информација погледајте чланак Списак познатих Срба |
Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Огњеслав Костовић Степановић; писци Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Данило Киш, Васко Попа; сликари Сава Шумановић, Паја Јовановић, Надежда Петровић, Милена Павловић-Барили, Петар Лубарда, Оља Ивањицки; филмски редитељи Емир Кустурица, Срђан Драгојевић, Желимир Жилник, Душан Макавејев, Горан Марковић, Слободан Шијан; спортисти Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Немања Видић, Драган Џајић, Дејан Петковић, Дејан Станковић итд...
[уреди] Литература
- Нова историја српског народа, Београд: Наш Дом 2000. (Душан Батаковић, коаутори: А. Фотић, М. Ст. Протић, Н. Самарџић)
[уреди] Види још
- Срби у Босни и Херцеговини
- Срби у Мађарској
- Срби у Румунији
- Срби у Хрватској
- Теорије о пореклу Срба
- Раци
- Јужни Словени
- Списак народа света
- Срби сви и свуда
- српски језик
- Србија
- Република Српска
- Република Српска Крајина
- Српска православна црква
[уреди] Референце
- ^ Попис становништва из 2002. године
- ^ ЦИА процењује да ће број становника Босне и Херцеговине у јулу 2009. године износити 4.613.414, док се процењује да су Срби 2000. године чинили 37,1 % становништва
- ^ Централни савет Срба у Немачкој: [1]
- ^ Census 2001
- ^ (Завод за статистику Црне Горе)
- ^ . „Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz“, Neue Zürcher Zeitung, 14. Oktober 2008
- ^ 20 Minuten Online: Serben-Demo eskaliert in Wien
- ^ [2]
- ^ а б в Сви Срби света
- ^ Australian Bureau of Statistics
- ^ Српски Савет велике Британије: [3]
- ^ Ministère des Affaires étrangères: Présentation de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro
- ^ . „The Euromosaic study - Other languages in Slovenia“, European Commission
- ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
- ^ Nordstrom, p. 353. (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside "Other Nordic Countries," based on Nordic Council of Ministers Yearbook of Nordic Statistics, 1996, 46-47)
- ^ Agenţia Naţionala pentru Intreprinderi Mici si Mijlocii: Recensamânt România 2002
- ^ Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе)
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
[уреди] Карте
-
Геополитички простор Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, подручје на којем је настањена већина Срба
-
Етничко подручје Срба и Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
-
Српска насеља у Банату 1743. године
-
Удео Срба у СФРЈ насељима 1981. године
-
Удео Срба у Србији по насељима 1981. године
-
Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године
-
Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима
-
Удео Срба у Војводини по насељима 1961. године
-
Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Срба на КиМ по насељима 1961. године
-
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1961. године
-
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1971. године
-
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1981. године
-
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1991. године
-
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1981. године
-
Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године
-
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
-
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године
[уреди] Спољашње везе
