Макијавелизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Макијавелизам је термин који је добио назив по италијанском мислиоцу Макијавелију, аутору познатог дела „Владалац” у коме је описао деловање људи независно од моралних и других обзира. Макијавелизам означава схватање да су људи по природи кукавице, себични и неморални. Зато је оправдано бескрупулозно манипулисање њима лукавством, обманама, претњама и ласкањем, како би се постигао неки циљ. Основни принцип макијавелизма је: „Циљ оправдава средство”.

По Оксфордовом речнику енглеског језика овај термин подразумева коришћење лукавости и двострукости у политици или уопште у понашању.[1]

Овај термин има значај и у савременој психологији и означава један од типова личности "црне тријаде", уз психопатски и нарцистички.[2]

Повезани чланци[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.