Марко Лопушина

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Лопушина
Лични подаци
Датум рођења1951.
Место рођењаРашка, НР Србија, ФНР Југославија
Званични веб-сајт
www.lopusina.com

Марко Лопушина (Рашка, 1951) српски је новинар, истраживач и историчар, познат по низу књига о новијој српској историји, дијаспори, као и тајним службама и њиховој улози у савременој српској политици.[1]

Одликован је златном Медаљом за заслуге (2024).[2]

Књиге[уреди | уреди извор]

Штампане књиге[уреди | уреди извор]

  • Најзагонетније југословенске убице, “Владимир Аврамовић”, Крагујевац, 1987.
  • Сви Срби света, са др Владом Гречићем, издавач “Принцип”, Београд, 1994.
  • Убиј ближњег свог 1, /о југословенској тајној полицији/, “Народна књига”, Београд, 1996, 1997, 1999.
  • Убиј ближњег свог 2, /о страним шпијунима у СФРЈ и СРЈ/, “Народна књига”, Београд, 1997, 1999.
  • Убиј ближњег свог 3, /о југословенском подземљу од 1945. до 2000. године/, “Народна књига”, Београд, 1998, 2000.
  • ЦИА против Југославије, “Књига комерц”, Београд, 1997, 2000, 2003.
  • Сви Срби света — водич кроз дијаспору, “Легенда” Чачак, 1998.
  • Тајне службе света, “Народна књига”, Београд, 1999.
  • ОВК-УЧК против Југославије, “Легенда”, Чачак, 1999, 2001.
  • Сигурими против Југославије, “Легенда”, Чачак, 1999.
  • Балканска смрт — шиптарска наркомафија, “Народна књига”, Београд, 1999, 2000.
  • Најбогатији Срби света, “Легенда”, Чачак, 1999, 2000, 2003.
  • Све мафије света, ”Књига комерц”, Београд, 2000.
  • Унутрашњи тероризам, са Брусом Хофманом, “Народна књига”, Београд, 2000.
  • Лов на Милошевића, “Књига комерц”, Београд, 2000, 2001.
  • КГБ против Југославије, “Евро”, Београд, 2000, 2001.
  • Ко је ко у YU подземљу, “Зограф”, Ниш, 2000, 2001.
  • Срби у Америци, “Евро”, Београд, 2000, 2001.
  • Командант Аркан, “Легенда”, Чачак, двадесет издања 2000-2020.
  • Тајне српске полиције, “Евро”, Београд, 2001, 2003.
  • Светска енциклопедија подземља, “Књига комерц”, Београд, 2001.
  • Сачекуша – Крваво срце Београда, “Народна књига”, Београд, 2001.
  • Радован Караџић — најтраженија српска глава, “Зограф”, Ниш, 2002.
  • Убиј ближњег свог 4: Југословенска тајна полиција 1945-2002, “Народна књига”, Београд, 2002.
  • Тајни ратници екс Југославије, “Евро”, Београд, 2003.
  • Српска мафија, “Зограф”, Ниш, 2003.
  • ФБИ и Срби, “Народна књига”, Београд, 2003.
  • Црногорски клан, “Народна књига”, Београд, 2003.
  • Енциклопедија шпијунаже, “Зограф”, Ниш, 2003.
  • Српска братска помоћ у САД и Канади, Српска братска помоћ, Чикаго, 2003.
  • Цеца — између љубави и мржње, “Евро”, Београд, 2003, 2004.
  • Фудбал јачи од живота, приватно издање, 2003.
  • Албанска мафија, “Народна књига”, Београд, 2004.
  • Срби у дијаспори — адресар, “Легенда”, Чачак, 2004.
  • Легија и Земунски клан, “Књига комерц”, Београд, три издања од 2004.
  • КОС — тајне војне службе безбедности, “Евро”, Београд, 2004.
  • Мило — једна европска прича, “Зограф”, Ниш, 2005.
  • Тајне службе света, “Књига комерц”, Београд, 2005.
  • Мафије света, “Књига комерц”, Београд, 2005.
  • Српске сачекуше, “Народна књига”, Београд, 2005.
  • Срби харају светом, “Евро”, Београд, 2006.
  • Тајне службе Србије I–III, “Народна књига”, Београд, 2006.
  • Ловци на Ратка Младића, “Зограф”, Ниш, 2006.
  • Илустрована историја српске дијаспоре, “Евро”, Београд, 2006.
  • Терористи света, “Књига комерц”, Београд, 2006.
  • Хотел Москва, штампарија “Драгић”, Зрењанин, 2007.
  • Срби у САД од 1815. до 2010., “Прометеј”, Нови Сад, 2009.
  • Масони у Србији, “Књига комерц”, Београд, 2010.
  • ЦИА у Србији, “Књига комерц”, Београд, 2010.
  • Британска превара: MI6 у Србији, “Књига комерц”, Београд, 2011.
  • Срби у Аустралији, “Прометеј”, Нови Сад, 2012.
  • Срби у Скандинавији, “Прометеј”, Нови Сад, 2012.
  • Срби у Источној Европи, “Прометеј”, Нови Сад, 2013.
  • Убице у име државе, “Прометеј”, Нови Сад, 2013.
  • Шпијуни мајке Србије, “Прометеј”, Нови Сад, 2013.
  • Цензура у Србији, “Прометеј”, Нови Сад, 2014.
  • Теслин народ, сценарио за филм и књига, 2014.
  • Аркан, сценарио за филм, 2014.
  • Братство светог Јована, “Прометеј”, Нови Сад, 2014.
  • Енциклопедија српске дијаспоре, “Службени гласник”, Београд, 2015.
  • Тајна друштва Србије, “Прометеј”, Нови Сад, 2015.
  • Принц Чарлс и Срби, “Прометеј”, Нови Сад, 2016.
  • Стаклени мир, “Прометеј”, Нови Сад, 2017.
  • Срби у Немачкој, “Прометеј”, Нови Сад, 2018.
  • Тапи, приватно издање масона, 2018.
  • Витезови темплари Србије, приватно издање темплара, 2019.
  • Тајни чувари хришћанства, “Прометеј”, Нови Сад, 2019.
  • Срби у Аустрији, коаутор Светлана Матић, “Прометеј”, Нови Сад, 2019.[3]
  • Српски инферно, Штампарија ИП, Београд, 2019.
  • Срби у Берлину, “Прометеј”, Нови Сад, 2020.[4]
  • Холивудски доктор, 2020.
  • Пупинов народ, сценарио за документарни филм, 2020.

Дигитална издања[уреди | уреди извор]

  • Убиј ближњег свог, „Теа“, Београд, 2014.
  • Црногорски клан, „Теа“, Београд, 2015.
  • Командант Аркан, „Теа“, Београд, 2016.

Приређивач[уреди | уреди извор]

Лопушина је приредио следеће књиге:

  • Хотел Парк, првих 80 година, Нови Сад, 2010.
  • Аутобиографија Мире и Слободана Павловића: Иди сине али се не враћај, приватно издање, 2010.
  • Командос или Синови издате Србије, аутобиографија Николе Каваје приватно издање, 2011.
  • Људи у црном, исповест Манојла Батана Богићевића, “Легенда”, Чачак, 2012.
  • Пурпурна река, исповест Цветана Слепчева, “Народна књига”, Београд, 2013.
  • Била сам жена Брозовог шпијуна Душанке Прокић, приватно издање, 2013.
  • Велика српска завера, односно казивања Душана Михајловића Повленске магле, приватно издање, 2014.
  • Породица Драгић, 2014.
  • Принцеза тротоара, младе Земунке Сашке Крајнц, приватно издање, 2014.
  • Краљ Чукарице о Жики Михаиловићу Муштикли, 2014.
  • Витез братства св. Јован, Јовица Андонов, 2016.
  • Тајна рајских вртова, Дијана Ертл из Минхена, “Прометеј”, Нови Сад, 2019.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Портрети савременика: Марко Лопушина
  2. ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17. 
  3. ^ Живојновић, Драгана и Игор Обрачевић. „Знаменити Срби у Аустрији и Румунији“, Радио Београд 1, 23. јануар 2020.
  4. ^ Живојновић, Драгана. Дијана Ертл и Марко Лопушина, Радио Београд 1, 9. мар 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Лопушина&oldid=27397664”