Милка Кнежевић-Ивашковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милка Кнежевић-Ивашковић
Лични подаци
Датум рођења(1961-06-03)3. јун 1961.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија,
Књижевни рад
Утицаји одДино Буцати, Стивен Кинг, Клајв Баркер[1]
Најважнија делаТаракан, Изгубљено лице, Ђавољи тобоган
НаградеКњижевна награда Андра Гавриловић, Награда Раде Обреновић, Књижевна награда Политикиног Забавника

Милка Кнежевић-Ивашковић (Београд, 1961) српска је књижевница и активисткиња за права животиња. Представница је Међународне лиге за заштиту примата за СФРЈ и Србију.[2] Чланица је Удружења књижевника Србије[3].

Биографија[уреди | уреди извор]

Милка Кнежевић-Ивашковић је рођена у Београду 3. јуна 1961. године. Дипломирала је на Филолошком факултету, на одсеку за Општу књижевност и теорију књижевности – смер књижевне публицистике.[3]

Њени најстарији наслови су књиге првенствено за децу и младе: године 2002, објављује своју прву књигу, Велико дрво[4], причу о младунчету орангутана, отргнутог из свог станишта и одведеног у зоолошки врт; други роман, 13 – једно сећање на седамдесете (2004)[5], је ауторкин дорађен дневник из тинејџерског периода. Исте године, излази и наставак Без даха[6], који скреће у домен психолошке драме. Њена следећа књига, Најбољи пријатељ (2006)[7], збирка је прича у којима су главни протагонисти људи и пси. Следећа три романа, Танго макабр (2007)[8], Изгубљено лице (2009)[9], Ђавољи тобоган (2012)[10], могу се сврстати у психолошке драме са елементима трилера. Танго макабр, наизглед љубавна прича, третира проблем породичног насиља; Изгубљено лице, роман о Интернет зависницима, номинован је у најужи избор за награду Женско перо 2010. године[11]; Ђавољи тобоган, који више нагиње крими жанру[12], представља прекретницу и окретање ка мрачнијим темама.

Исте 2012. године, Кнежевић-Ивашковић се прикључује групи аутора са форума Знак Сагите, који учествују на заједничком пројекту електронске збирке хорор прича – Нешто дише у мојој торти[13]. Антологија је запажена на подручју целе бивше Југославије, и етаблира се као најчитанија електронска збирка у региону[14], а 2016. године је публикована у штампаном облику код београдског издавача Арете[15] [16] . Део прича из петогодишњег учешћа у Нешто дише у мојој торти, заједно са награђеним причама и претходно необјављиваним рукописима, нашао се у збирци Они који јесмо (2015)[17]. Следи роман Кавез (2018)[18] у електронској форми, а затим збирка прича Кућа духова (2020)[19][20] која укључује текстове претходно објављиване на блоговима и друштвеним мрежама, и неколико до тада необјављених прича.

Године 2021. објављује роман Таракан[21], урбану фантастику са елементима хорора, у коме обједињује искуство писања прозе за децу и младе, и учешћа у пројекту Нешто дише у мојој торти. Радња романа, смештена на крај осамдесетих година 20. века, и лоцирана на Косанчићевом венцу[22], прича о четрнаестогодишњем дечаку који се суочава са породичним проклетством. Роман је освојио две награде у категорији књижевности за младе: Раде Обреновић[23] и награду Политикиног Забавника[24], а поред тога се нашао у ширем избору од седам књига, за награду „Душан Радовић“[25], коју додељује Библиотека града Београда.

Теме и мотиви у делима[уреди | уреди извор]

У стваралаштву Милке Кнежевић-Ивашковић преовлађују теме друштвеног лицемерја и мрачне стране људске психе.[26][27][28] Протагонисти њених прича углавном нису јунаци у дословном смислу и нема поделе на црно-бели свет; књижевна критичарка Анђелка Цвијић пише да се у њеној збирци Они који јесмо срећу „многи ликови чије је делање на граници патологије: они злостављају, силују, манипулишу, уцењују, а пакост и подругљивост што расту у њима усмерене су ка њиховој околини која не слути шта им се крије у души.“[29] Сама Ивашковићка је изјавила да је ауторка „тешких прича“ и да воли књижевност „која искаче из шаблона“[30], а као своје узоре је навела Дина Буцатија и, у више наврата, Стивена Кинга, са чијим стваралаштвом је и упоређен њен роман Таракан у саопштењу жирија Змајевих дечјих игара.[31] Зло из дела Милке Кнежевић-Ивашковић нагони људе да угрожавају себи ближње, најчешће јер се виновници зла препуштају својој девијантној природи. У Таракану се, у том контексту, истиче значај емпатије једног тинејџера, који у додиру са злом треба да победи зло, а да оно не измени његову природу.[32][33]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда Радио Београда I за кратку причу за најмлађе „Добро јутро децо“, за кратку причу Поклон за Анђелу (2006)[34];
  • Трећа награда Борске библиотеке за најбољу приповетку, за приповетку Међед (2007)[3];
  • Награда Андра Гавриловић за најбољу приповетку, за приповетку Самсара Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022) (2009)[3];
  • Номинована за награду Женско перо за најбољи роман, најужи избор, за роман Изгубљено лице (2009)[35];
  • Награда Раде Обреновић Змајевих дечјих игара за најбољи роман за децу и младе, за роман Таракан (2021)[36];
  • Награда Политикиног Забавника за најбоље књижевно дело намењено младима, за роман Таракан (2021)[37];
  • Номинована за награду „Душан Радовић“ Библиотеке града Београда за најбољу књигу за децу и младе, шири избор, за роман Таракан (2021)[25];
  • Номинована за Награду Града Ниша за књижевност за децу и младе „Малени цвет“, ужи избор, за роман Таракан (2021)[38]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Велико дрво, ННК Интернационал, 2002.
  • 13 - једно сећање на седамдесете, ННК Интернационал, 2004.
  • Без даха, ННК Интернационал, 2004.
  • Танго макабр, ННК Интернационал, 2007.
  • Изгубљено лице, ННК Интернационал, 2009.
  • Ђавољи тобоган, ННК Интернационал, 2012.
  • Кавез, самиздат, 2018.
  • Таракан, ННК Интернационал, 2021.

Збирке прича[уреди | уреди извор]

  • Најбољи пријатељ, Сигнатуре, 2006.
  • Они који јесмо, ННК Интернационал, 2015.
  • Кућа духова, ННК Интернационал, 2020.

Збирке есеја[уреди | уреди извор]

  • Кућа страха: мали водич кроз хорор, Сигнатуре, 2005.[39]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lujak, Tamara, "Nešto diše u mojoj torti, antologija kratkih priča strave", Beleg, 23. 04. 2013. Приступљено 06.02.2022.
  2. ^ IPPL Field Representatives. Приступљено 06.02.2022.
  3. ^ а б в г "Milka Knežević Ivašković: Samsara („Andra Gavrilović“ 2009 – prva nagrada)" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022), Konkursi regiona, 16.11.2010. Приступљено 06.02.2022.
  4. ^ Кнежевић-Ивашковић, Милка (2002). Велико дрво. Београд: ННК Интернационал. ISBN - 86-83635-16-3.
  5. ^ Кнежевић-Ивашковић, Милка (2004). 13: једно сећање на седамдесете. Београд: ННК Интернационал. ISBN - 86-83635-28-7.
  6. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2004). Bez daha. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 86-83635-36-8.
  7. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2006). Najbolji prijatelj. Beograd: Signature. ISBN - 86-83745-39-2; 978-86-83745-39-5
  8. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2007). Tango macâbre. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-83635-69-6
  9. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2009). Izgubljeno lice. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-83635-84-9
  10. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2012). Đavolji tobogan. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-016-2.
  11. ^ Radovanović, Aleksandra, "Žensko pero Mirjani Urošević", Kul-tim, 03. 06. 2010. Приступљено 06.02.2022.
  12. ^ Тошовић, Марко, "Читати или не читати поново? (Милка Кнежевић Ивашковић: Ђавољи тобоган, NNK Internacional, Београд, 2012)", Поља: месечник за уметност и културу, Год. 59, бр. 485 (2014). Приступљено 06.02.2022.
  13. ^ Jelisavčić, Marijana, "U Zagrobu nešto diše: tema smrti u pripovedačkim zbornicima "Nešto diše u mojoj torti" i "Zagrob. Zbirka hrvatskog horora"", Smrt u opusu Vladana Desnice i europskoj kulturi: poetički, povijesni i filozofski aspekti, 2018. Приступљено 06.02.2022.
  14. ^ Šta to diše u mojoj torti: intervju sa Goranom Segedincem Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022), Omaja. Приступљено 06.02.2022.
  15. ^ Popović, Mladen, "Horor diše u klubu Polet" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2022), mojNedeljnik, 2016. Приступљено 06.02.2022.
  16. ^ Petrik, Miloš, "Promocija: Nešto diše u mojoj torti", Emitor: Glasilo Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", 16. 6. 2016. Приступљено 06.02.2022.
  17. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Приступљено 06.02.2022.
  18. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2018). Kavez. Beograd: (samizdat). ISBN - 978-86-900581-0-5.
  19. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2020). Kuća duhova. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-085-8.
  20. ^ https://www.danas.rs/nedelja/o-duhovima-oko-i-u-nama/
  21. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2021). Tarakan. Beograd: NNK Internacional. ISBN - 978-86-6157-112-1.
  22. ^ "С добитницом 43. Књижевне награде "Политикиног забавника": Чудни догађаји на Косанчићевом венцу", Политикин Забавник, 2021. Приступљено 06.02.2022.
  23. ^ Главинић, Гордана, "„Таракан“ – најбољи роман за младе по одлуци жирија Змајевих дечјих игара", РТС, 06. 12. 2021. Приступљено 06.02.2022.
  24. ^ Главинић, Гордана, "„Таракану" Забавникова књижевна награда", РТС, 19. 01. 2022. Приступљено 06.02.2022.
  25. ^ а б "Шири избор за награду „Душан Радовић”", Библиотека града Београда, 18.01.2022. Приступљено 06.02.2022.
  26. ^ Nikitović, Veljko, "Zreli pripovedački rukopis (Đavolji tobogan Milke Knežević Ivašković, NNK Internacional, Beograd, 2012.)", Danas, 23.11.2012. Приступљено 16.10.2022.
  27. ^ Тошовић, Марко, "Читати или не читати поново? (Милка Кнежевић Ивашковић: Ђавољи тобоган, NNK Internacional, Београд, 2012)", Поља: месечник за уметност и културу, Год. 59, бр. 485 (2014). Приступљено 16.10.2022.
  28. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Приступљено 16.10.2022.
  29. ^ Cvijić, Anđelka, "O razumevanju samog sebe", Danas, 03. 10. 2010. Приступљено 16.10.2022.
  30. ^ Предојевић, Бранислав, "Милка Кнежевић-Ивашковић, књижевница, за “Глас Српске”: Писање је шизоидан посао", Глас Српске, 19.02.2022. Приступљено 16.10.2022.
  31. ^ Перић, Драгољуб Ж., [https://zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2022/06/Detinjstvo_01_2022_color.pdf "Награда „Раде Обреновић” за најбољи роман за децу и младе у 2021. години"], Детињство: часопис о књижевности за децу, Година XLVIII, бр. 1, пролеће 2022. Приступљено 16.10.2022.
  32. ^ Перић, Драгољуб Ж., "Стратегије концептуализације демонских ентитета у савременом српском хорор роману за децу (Александра Јовановић, Црна птица, 2020. и Милка Кнежевић Ивашковић, Таракан, 2021)", Детињство: часопис о књижевности за децу, Година XLVIII, бр. 2, лето 2022. Приступљено 16.10.2022.
  33. ^ Јелисавчић, Маријана С., "Бубе у глави (Milka Knežević Ivašković: Tarakan, NNK International, Beograd, 2021)", Детињство: часопис о књижевности за децу, Година XLVIII, бр. 3, јесен 2022. Приступљено 16.10.2022.
  34. ^ "65 година Добро јутро децо: Поклон за Анђелу", РТС, 07.08.2020. Приступљено 06.02.2022.
  35. ^ https://www.kul-tim.net/03/06/2010/vesti/zensko-pero-mirjani-urosevic/
  36. ^ "ЗДИ: Награда „Раде Обреновић“ Милки Кнежевић Ивашковић за „Таракан“", Дневник, 01. 12. 2021. Приступљено 06.02.2022.
  37. ^ "Ovogodišnji dobitnik nagrade Politikinog Zabavnika je knjiga „Tarakan”", CityMagazine, 01. 02. 2022. Приступљено 06.02.2022.
  38. ^ "Nagrada Grada Niša za književnost za decu i mlade „Maleni cvet“", NiškeVesti, 22. 04. 2022. Приступљено 28.04.2022.
  39. ^ Knežević-Ivašković, Milka (2005). Kuća straha: mali vodič kroz horor. Beograd: Signature. ISBN - 86-83745-43-0.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милка_Кнежевић-Ивашковић&oldid=27343246”