Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Nuvola filesystems services.png
Nuvola apps kedit.png
   
Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro).

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

Први део је објављен у Мадриду о трошку Франсиска де Роблеса (шп. Francisco de Robles), штампан у штампарији Хуана де ла Куесте (шп. Juan de la Cuesta), крајем 1604. године. У продаји је био у јануару 1605. године, и био је пун штампарских грешака због брзине коју је наметао издавачки уговор. Ово издање опет је штампано исте године и у истој штампарији, тако да у ствари постоје два различита издања из 1605. године. Књига је убрзо доживела велику популарност и врло брзо су се појавила пиратска издања штампана у Валенсији и Лисабону. Следила су издања у Арагону и Португалу за која је Роблес купио права у фебруару. Међутим, како је Сервантес задржао само права на штампање у Кастиљи, није имао скоро никакве користи од популарности и бројних издања свог дела. До августа 1605. године већ су изашла два издања у Мадриду, два у Лисабону и једно у Валенсији. Године 1607. изашло је једно издање у Бриселу (фр. Bruxells) а 1608. године Роблес је штампао још једно издање у Мадриду. Године 1610. појавило се једно италијанско издање, а 1611. још једно издање је штампано у Бриселу.

Cartella blu.jpg
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
Орхан Памук, турски писац
Cartella blu.jpg
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
Име руже

Име руже (енгл. The Name of the Rose) је први роман италијанског књижевника Умберта Ека, објављен 1980. године. На први поглед, то је постмодернистички трилер који се бави мистериозним убиствима у једној италијанској опатији, али поред тога то је и научнофантастична студија о средњем веку и различитим тумачењима Библије. Године 1986. роман је екранизован у филм, са Шоном Конеријем у главној улози.

Енглески фрањевачки монак, Вилијам од Баскервила, познат по својој мудрости и виспрености стиже у опатију, смештену негде у Алпима, у северној Италији, која је била поприште једног злочина. Са собом доводи и Адса од Мелка, свог помоћника и бендиктинског искушеника. На први поглед, убиство згодног минијатуристе има везе са његовим хомосексуалним везама са неким монасима. Међутим, Вилијам схвата да је мотив за убиство нешто много веће од содомитског греха и да опатија, вечито скривена у магли, крије многе тајне које се тврдоглаво чувају вековима. Једна од њих је и чувена библиотека, у коју имају приступ само три особе: библиотекар, његов помоћник и сам опат, као духовни отац свих монаха. Посао му отежавају и две делегације, папска и царева, које треба да се састану у опатији, где ће водити расправу о томе да ли је Исус био сиромашан, те да ли фрањевци имају право да се одричу свих овоземаљских добара. Посреди је било много важније питање, које се тицало материјалног богатства самог клера, које би било угрожено претераним одрицањима и окретању скромном животу. Цареви изасланици бране тезе фрањевачког реда и њихово залагање за сиромаштво, док папини људи, на челу са инквизитором, доминиканцем Бернаром Гијем, тврде да се Исус никада није одрекао својих материјалних добара.

Cartella blu.jpg
Задаци
Help-browser.svg
Nuvola apps kedit.png
   

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Александар Сумароков, Арсен Диклић, Афанасиј Никитин

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Билине (књижевност), Битка на реци Калки

В[уреди]

Владимир Мономах

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов

Е[уреди]

Епифаније Премудри

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина

И[уреди]

Имажинизам, Ипатијевски летопис, Ипатијевски манастир, Историја руске писмености

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина

Н[уреди]

Новгородски кодекс

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Поварета, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове

Т[уреди]

Томислав Мијовић

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШведскаШпанија
Види још: Минипортали