Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Nuvola filesystems services.png
Nuvola apps kedit.png
   
Страница првог издања Силмарилиона

Силмарилион (енгл. The Silmarrillion) је колекција радова Џ. Р. Р. Толкина, које је након његове смрти приредио и издао његов син Кристофер Толкин 1977. године, уз помоћ Гаја Кеја, који је касније постао познати писац фантастике. „Силмарилион“, заједно са другим Толкиновим делима, формира обимну, али недовршену причу која описује универзум Средње земље, у коме се одвијају приче из „Хобита“ и „Господара прстенова“.

Након успеха „Хобита“, а пре издавања „Господара прстенова“, Толкинови издавачи су захтевали књигу која претходи причи из „Хобита“, па им је Толкин послао рани текст „Силмарилиона“. Због неразумљивости, издавачи су одбацили овај текст пре него што су га до краја прочитали. После тог неуспеха, Толкин је почео да ради на тексту „Дуго очекивана забава“, који је по његовим речима прво поглавље „приче о Хобитима“, а касније и „Господара прстенова“.

„Силмарилион“ чине пет делова. Први део „Аинулиндале“ говори о стварању Ее. „Валаквента“ је други део који даје опис Валара, Мајара и других натприродних елемената Ее. Следећи одељак, „Квента Силмарилион“, говори о догађајима који су се десили пре и током Првог доба, укључујући и ратове Нолдора против Моргота за повраћај Силмарила, од којих и потиче наслов књиге. Четврти део, „Акалабет“, описује историју и пад острвског краљевства Нуменор и његовог народа, који се дешава током Другог доба. Последњи део, „О Прстеновима моћи и Трећем добу“, је кратак сажетак онога шта се дешавало пре и током приче описане у „Господару прстенова“.

У почетку је постојала намера да се књига изда у пет делова, али је Толкин изразио жељу да се публикује све заједно. Након Толкинове смрти, Кристофер је сабрао сва очева ранија дела и попунио књигу. У неколико наврата било је потребно смислити потпуно нов материјал, како би се отклониле противуречности.

Cartella blu.jpg
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
Поп Ћира и поп Спира

„Поп Ћира и поп Спира“ је роман Стевана Сремца и уједно његово најпопуларније дело. Тематски је везан за војвођанску средину (пишчев родни крај), једну од три средине које је Сремац приказивао у својим књижевним делима. Сремчев шаљиви спев (који је аутор оставио у рукопису) „Бал у Елемиру“ својеврсна је најава романа о двојици попова. Прва, краћа верзија романа (само делимично сачувана) објављена је 1894. године, у листу „Будућност“, а друга, дефинитивна верзија 1898, најпре у наставцима у часопису „Бранково коло“, а потом и као засебна књига. У основи „Попа Ћире и попа Спире“ је анегдота о свађи и тучи двојице попова, коју је писцу испричао његов ујак Јован Ђорђевић. (Ова анегдота је пореклом из Бачке, и има више верзија.)

Даље

Cartella blu.jpg
Задаци
Help-browser.svg
Nuvola apps kedit.png
   

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Александар Сумароков, Арсен Диклић, Афанасиј Никитин

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Билине (књижевност), Битка на реци Калки

В[уреди]

Владимир Мономах

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов

Е[уреди]

Епифаније Премудри

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина

И[уреди]

Имажинизам, Ипатијевски летопис, Ипатијевски манастир, Историја руске писмености

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина

Н[уреди]

Новгородски кодекс

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Поварета, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове

Т[уреди]

Томислав Мијовић

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали