Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Nuvola filesystems services.png
Nuvola apps kedit.png
   
Иво Андрић, нобеловац за књижевност .

Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности.

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписао је сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.

У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националистичком покрету Млада Босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти.

Своју прву песму „У сумрак“ објавио је 1911. године у „Босанској вили“. Наредне године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову где га је затекао Први светски рат.

Cartella blu.jpg
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
Стендал, француски писац
Cartella blu.jpg
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
Ана Карењина

Ана Карењина (рус. Анна Каренина) је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у „Руском гласнику“ (рус. Русский Вестник), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге.

Нашироко сматрана врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.

Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у српско-турском рату и тамо погинуо.

Даље

Cartella blu.jpg
Задаци
Help-browser.svg
Nuvola apps kedit.png
   

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Александар Сумароков, Арсен Диклић, Афанасиј Никитин

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Билине (књижевност), Битка на реци Калки

В[уреди]

Владимир Мономах

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов

Е[уреди]

Епифаније Премудри

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина

И[уреди]

Имажинизам, Ипатијевски летопис, Ипатијевски манастир, Историја руске писмености

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина

Н[уреди]

Новгородски кодекс

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Поварета, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове

Т[уреди]

Томислав Мијовић

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Nuvola apps kolourpaint.png
Nuvola apps kedit.png
   
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали