Никола II од Светог Омера

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Никола II од Светог Омера био је господар половине Тебе у франачкој Грчкој од 1258. до своје смрти 1294. године. Из своја два брака постао је један од најбогатијих и најмоћнијих барона свог времена, саградивши сјајан замак у Теби, као и Стари дворац Наварино. Он је такође служио као баил Кнежевине Ахаје у име Напуљских Анжујаца између 1287. и 1289. године.

Живот[уреди | уреди извор]

Никола је био син барона Беле од Светог Омера и баронесе Боне де ла Рош, сестре господара Атине и Тебе, војводе Гија I де ла Роша. Након склапања њиховог брака, 1240. године, војвода Гај I је дао барону Бели власт над половином Тебе.[1]

Заједно са својом браћом, Отом и Јованом, учествовао је у Рату за наследство Еубеје као члан коалиције већине принчева франачке Грчке, који су се супротстављали експанзионистичкој политици кнеза од Ахаје, Вилијама II од Вилардуена.[2][3] Краљ Карло I Напуљски га је 1273. године, послао као свог изасланика на бугарске и српске дворове, али је убрзо пао у немилост краља Карла I, па је био принуђен да размени своје поседе у Мореји са другима на Сицилији, под непосредном Карловом контролом. Његов положај и домени су враћени тек након смрти краља Карла I 1285. године.[4] Током тог времена, барон Никола II је често боравио у Италији, где је краљ Карло I користио њега и друге гостујуће Морејце бароне као саветнике о пословима Кнежевине.[5]

Године 1287., напуљски намесник Роберт од Артоа га је именовао за гувернера Анжујаца (баили) у Кнежевини Ахаји,[6][7] у наследству војводе Вилијама I Атинског, који је управо умро и чији је наследник војвода Гај II. био још увек малолетан. У то време, барон Никола је био други најбогатији и најутицајнији барон који је живео на латинском истоку после војводе Гаја II.[8][9] Наставио је Вилијамову политику утврђивања Месеније и саградио замак у Наварину и мању тврђаву у Маниатохорију код Модона.[10][11][12] Његов режим је остао упамћен по миру и просперитету: према Морејској хроници, „владао је племенито и мудро, и држао земљу у миру“. Наследио га је 1289. године, барон Воштице Ги де Шарпињи.[13]

Мапа грчких и латинских држава у јужној Грчкој око. 1278. Николин домен, Теба, лежао је у оквиру Атинског војводства (светлозеленог).

Барон Никола II се женио два пута, оба пута за богате наследнице. Његова прва жена била је Марија Антиохијска, ћерка кнеза Боемунда VI Антиохијског, а друга, око. 1280, била је Ана, ћерка деспота Михаила II Комнина Дуке и удовица кнеза Вилијама II Вилардуена.[14][15][16] Уз финансијску помоћ баронесе Марије Антиохијске, барон Никола II је саградио замак Светог Омера (на грчком Σανταμερι, Сантамери) у Кадмеји, древном акропољу Тебе, који је у Морејској хроници много хваљен као најјачи и најлепши у Грчкој. Био је богато опремљен и украшен фрескама које приказују подвиге његових предака у Светој земљи. Данас је опстала само кула.[17][18] Ана је, с друге стране, као кнегиња - удовица, донела са собом знатну имовину, укључујући замкове Каламата и Члемоутси, који су, према А. Бону, обухватали „неке од најплоднијих земаља и најјачу тврђаву у Мореји“. То је забринуло краља Карла I, који није желео да уступи ове територије већ веома моћном и богатом поданику; у том случају, они су у септембру 1281. године, размењени са половином домена недавно преминулог Леонарда од Веролија, укључујући имања у Мореји (у Елиди и Месенији) и Италији.[19]

Оба његова брака су била без деце, а након његове смрти 1294. године, наследио га је млађи брат Отон.[20][21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lognon 1969, стр. 244
  2. ^ PLP 24699
  3. ^ Lognon 1969, стр. 246
  4. ^ PLP 24699
  5. ^ Bon 1969, стр. 149, 153
  6. ^ PLP 24699
  7. ^ Bon 1969, стр. 153, 159
  8. ^ Lognon 1969, стр. 261
  9. ^ Bon 1969, стр. 159
  10. ^ Lognon 1969, стр. 261
  11. ^ Bon 1969, стр. 159
  12. ^ Perra (2011), Νικόλαος Β΄
  13. ^ Lognon 1969, стр. 261
  14. ^ PLP 24699
  15. ^ Lognon 1969, стр. 261
  16. ^ Bon 1969, стр. 156, 707
  17. ^ Perra (2011), Νικόλαος Β΄
  18. ^ Bon 1969, стр. 156
  19. ^ Bon 1969, стр. 156, 159
  20. ^ Perra (2011), Νικόλαος Β΄
  21. ^ Bon 1969, стр. 706

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe [The Frankish Morea. Historical, Topographic and Archaeological Studies on the Principality of Achaea] (in French). Paris: De Boccard. OCLC 869621129.
  • Longnon, Jean (1975). "The Frankish States in Greece, 1204–1311". In Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. (eds.). A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. pp. 234–275. ISBN 0-299-06670-3.
  • Perra, Foteini (2011). Οικογένεια Σεντ Ομέρ. Encyclopedia of the Hellenic World, Boeotia (in Greek). Foundation of the Hellenic World.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1990). "24699. Σαῖντ ̓Ομέρ, Νικόλας ΙΙ. ντὲ". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vol. 10. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_II_од_Светог_Омера&oldid=27682483”